Пређи на садржај

Дубаи

Уреди везе
Координате: 25° 15′ 51″ С; 55° 17′ 24″ И / 25.264167° С; 55.29° И / 25.264167; 55.29
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Дубаи (вишезначна одредница).
Дубаи
арап. دبيّ
Дубаи
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Уједињени Арапски Емирати
ЕмиратДубаи
Основан9. јун 1833.
Становништво
Становништво‍
 — 2023.3.604.030
 — густина876,04 ст./km2
Агломерација (2023.)5.894.000[1]
Географске карактеристике
Координате25° 15′ 51″ С; 55° 17′ 24″ И / 25.264167° С; 55.29° И / 25.264167; 55.29
Површина4.114 km2
Дубаи на карти УАЕ
Дубаи
Дубаи
Дубаи на карти УАЕ
Остали подаци
ГрадоначелникМухамед ибн Рашид ел Мактум
Веб-сајт
dubai.ae

Дубаи (арап. دبي [Dubay] /dʊ.ˈbɑj/) највећи је и најгушће насељени град у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ).[2] Налази се на југоисточној обали Персијског залива и престоница је емирата Дубаи, једног од седам емирата од којих је земља сачињена. Абу Даби и Дубаи су једина два емирата која имају моћ ветоа у погледу критичних ствари од националног значаја у Федералном врховном савету земље.[3][4] Град Дубаи је лоциран на северној обали емирата и центар је метрополитанске области Дубаи-Шарџа-Аџман. Дубаи је био домаћин светског сајма Expo 2020.[5]

Дубаи је постао глобални град и пословни центар Средњег истока.[6] Он је исто тако један од главних транспортних центара за путнике и терет. До 1960-тих, дубајска економија је била базирана на приходима од трговине и, у мањој мери, нафтним истраживачким концесијама, али нафта није била откривена до 1966. Нафтни приход је први пут почео да притиче 1969. године.[7] Дубајски нафтни приход је помогао у убрзавању раног развоја града, али су његове нафтне резерве ограничене и нивои продукције су ниски: тако да у данашње време мање од 5% прихода емирата потиче од нафте.[8]

Емиратов модел западњачког стила пословања стимулише његову економију. Главни извори прихода су туризам, авијација, некретнине, и финансијске услуге.[9][10][11] Дубаи је недавно био именован најбољом дестинацијом за муслиманске путнике према агенцији Salam Standard.[12] Дубаи је недавно привукао светску пажњу због мноштва великих иновативних грађевинских пројеката и спортских догађаја. Град је попримио иконски статус због његових небодера и високих зграда, а посебно због највише зграде на свету, Бурџ Калифа. Дубаи је био критикован због кршења људских права у погледу градске предоминантно јужноазијске и филипинске радне снаге.[13] Дубајско тржиште некретнинама је доживело значајно погоршање током 2008–09 након финансијске кризе из 2007–08,[14] али се економија емирата повратила у стање раста.[15]

Године 2012, Дубаи је био 22. најскупљи град на свету и најскупљи град на Средњем истоку.[16][17] Године 2014, дубајске хотелске собе су биле рангиране на другом месту у свету по скупоћи, након Женеве.[18] Дубаи је био рангиран као једно од најбољих места за живот на Средњем истоку од стране глобалне консултантске фирме из САД Mercer.[19]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Многе теорије су биле предложене о пореклу речи „дубаи”. Једна теорија сугерише да је реч кориштена за описивање „пијаце” (souq).[20] Једна арапска пословица гласи „Daba Dubai” (арап. دبا دبي), што значи „Они су дошли са пуно новца”.[21] Према Феделу Хандхалу, научнику који се бави историјом и културом УАЕ, могуће је да је реч „дубаи” проистекла из речи daba (арап. دبا) (прошло време од yadub (арап. يدب), што значи „пузати”), што се односи на спори проток Дубајског потока у копно. Песник и научних Ахмад Мохамад Обајд наводи исту реч, али са алтернативним значењем „бебе цврчка” (арап. جراد) због изобиља скакаваца у овом подручју пре насељавања.[22] Становник града је Дубајац.[23]

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]
Мапа Дубаија

Дубаи се налази у Уједињеним Арапским емиратима и смештен је на обали Персијског залива. Надморска висина му је 16 m. Емират Дубаи се граничи са емиратима: Абу Даби на југу, Шарџом на североистоку и султанатом Оман на југоистоку. Хата, мала енклава овог емирата је окружена са три стране султанатом Оман и емиратима Аџман и Рас ел Хајма. Персијски залив чини западну обалу емирата. Дубаи заузима површину од 4.114 km² што представља значајно повећање земљишта у односу на почетних 3.880 km². Разлика у површини добијена је захваљујући отимању земљишта од мора и вађењу песка са морског дна.

Дубаи лежи у Арабијској пустињи, али му се топографски изглед драстично разликује од саме пустиње по томе што је предео око Дубаија прошаран пешчаним пустињским пределима, док у осталим деловима, а нарочито на јужним, преовладава пешчана пустиња. Песак, који се углавном састоји од здробљених шкољки и корала, је ситан, чист и бео. Источно од града, сољу прекривено обалско подручје, познато и као сабкха, представља пут до дина како на северу тако и на југу. У смеру истока налазе се више дине које због гвозденог оксида у себи имају црвену боју.

Равна пешчана пустиња води на запад до планине Хаџар, која се пружа дуж границе Дубаија са Оманом и Хатом. Ланац Западни Хаџар је неплодан, нераван и порушен предео, чији планински врхови достижу висини на појединим местима и до 1.300 метара.

Поглед на Дубаи из Џумеире

Дубаи нема природну реку или оазе, али има природан затон, назван река Дубаи, који је временом прошириван и продубљиван тако да сад представља сигуран пловни пут и за велике бродове који њиме плове. Дубаи такође има и неколико клисура и извора воде који настају у планинама Западног Хаџара. Огромно море и пешчане дине прекривају већи део јужног Дубаија и воде у пустињу познату као Празна четвртина.

Поглед на Дубаи ноћу

Сеизмички Дубаи је у веома стабилној зони, недалека сеизмичка линија која је удаљена 200 km од Уједињених Арапских Емирата готово да и нема утицаја на сеизмичка дешавања у Дубаију. Стручњаци такође предвиђају да не постоји опасност од настанка цунамија јер вода Персијског залива није довољно дубока за настајање цунамија.

Воде Дубаија су дом за преко 300 врста риба, укључујући тропске рибе, затим медузе, корале, делфине, китове и ајкуле. Различите врсте корњача такође могу бити пронађене у региону, укључујући и Hawksbill и зелену корњачу која се налази на листи заштићених животињских врста. Дрвеће расте у преријама унутар планина Западног Хаџара. Неколико самониклих палминих дрвореда као и залив Дубаи пружају се кроз град у правцу североисток-југозапад. Источни део чини локалитет познат као Деира и налази се уз бок емирата Шарца, и град Ал Aweer на југу. Дубаи међународни аеродром смјештен је на југу Деира, док је аеродром Палм Деира смјештен северно од Деире на обали Персијског залива.

Највећа концентрација земљишта и грађевина је западно од Дубаи затона, на приобалном подручју познатом као Џумерах. Порт Рашид, Џебел Али, Бурџ ел Араб, и Палм Џамеирах, тематске и слободне трговинске и остале зоне, као што је Business Bay су такође смештене овде.

Клима

[уреди | уреди извор]

Дубаи има топлу пустињску климу. Лета у Дубаију су екстремно топла, ветровита, и влажна, са високим просеком на око 41 °C (106 °F) и ноћним нижим температурама од око 30 °C (86 °F) у најтоплијем месецу, августу. Већина дана је сунчана током целе године. Зиме су топле са просечном високом температуром од 24 °C (75 °F) и ноћним ниским температурама од 14 °C (57 °F) у јануару, најхладнијем месецу. Падавине су концентрисане између јануара и марта. Од краја априла до почетка новембра тек једном месечно пада киша (вишегодишњи просек). Преципитација се, међутим, повећала у задње две декаде, при чему акумулација кише досеже 94,3 mm (3,71 in) годишње.[24] Дубајска лета су исто тако позната по умерено високом нивоу влажности, што их може учинити неудобним за многе.[25] Услед влажности ваздуха од око 60%, субјективни осећај топлоте је знатно мањи него нпр. у Европи. Највиша забележена температура у УАЕ је 52,1 °C (126 °F), која је измерена јула 2002.[26]


Клима Дубаија
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,8
(89,2) 		37,5
(99,5) 		41,3
(106,3) 		43,5
(110,3) 		47,0
(116,6) 		48,5
(119,3) 		52,1
(125,8) 		51,3
(124,3) 		45,1
(113,2) 		42,4
(108,3) 		41
(106) 		35
(95) 		52,1
(125,8)
Максимум, °C (°F) 25,4
(77,7) 		24,8
(76,6) 		29,1
(84,4) 		35,7
(96,3) 		39,4
(102,9) 		41,7
(107,1) 		44,3
(111,7) 		43,6
(110,5) 		41,3
(106,3) 		37,9
(100,2) 		30,7
(87,3) 		27,8
(82) 		33,4
(92,1)
Просек, °C (°F) 21,1
(70) 		20,6
(69,1) 		24,8
(76,6) 		30,1
(86,2) 		33,4
(92,1) 		35,8
(96,4) 		38,7
(101,7) 		38,5
(101,3) 		35,2
(95,4) 		32,6
(90,7) 		25,4
(77,7) 		23,4
(74,1) 		29,97
(85,94)
Минимум, °C (°F) 16,5
(61,7) 		16,6
(61,9) 		20,4
(68,7) 		24,4
(75,9) 		27,4
(81,3) 		30
(86) 		33,1
(91,6) 		33,3
(91,9) 		29
(84) 		27,2
(81) 		20,0
(68) 		19
(66) 		22,5
(72,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 6,1
(43) 		6,9
(44,4) 		9,0
(48,2) 		13,4
(56,1) 		15,1
(59,2) 		18,2
(64,8) 		20,4
(68,7) 		23,1
(73,6) 		16,5
(61,7) 		15,0
(59) 		11,8
(53,2) 		8,2
(46,8) 		6,1
(43)
Количина падавина, mm (in) 18,8
(0,74) 		25,0
(0,984) 		22,1
(0,87) 		7,2
(0,283) 		0,4
(0,016) 		0,0
(0) 		0
(0) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		1,1
(0,043) 		2,7
(0,106) 		16,2
(0,638) 		93,5
(3,68)
Дани са падавинама 2 4,7 4 2,6 0,3 0,0 0 0,5 0,1 0,2 1,3 3,8 19,5
Релативна влажност, % 65 65 63 55 53 58 56 57 60 60 61 64 59,8
Сунчани сати — месечни просек 254,2 229,6 254,2 294,0 344,1 342,0 322,4 316,2 309,0 303,8 285,0 254,2 3.508,7
Сунчано време — месечни проценти 75 75 68 75 85 81 74 78 86 82 86 75 78,3
Извор #1: Дубајски метеоролошки завод[27]
Извор #2: climatebase.ru (екстреми, сунчаност),[28] NOAA (влажност, 1974–1991)[29]
Климатски подаци за Дубаи
Показатељ \ Месец Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
Просечна температура мора °C (°F) 23,4
(74,2) 		21,9
(71,4) 		23,2
(73,8) 		25,5
(77,9) 		28,8
(8,8) 		31,6
(88,8) 		32,7
(90,9) 		33,5
(92,3) 		33,1
(91,5) 		31,3
(88,4) 		28,6
(83,4) 		25,4
(77,8) 		28,3
(76,6)
Просек UV индекс 6 8 10 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11 8 6 5 9,1
Извор #1: seatemperature.org[30]
Извор #2: Метереолошки атлас[31]

Историја

[уреди | уреди извор]
Тврђава ал Фахиди, изграђена 1799. године, је најстарија постојећа зграда у Дубаију

У прошлости, овај град, као уосталом и већи део овог дела света, живео је од риболова и лова на шкољке. Ситуација се драстично променила проналаском нафте, а цела ова регија је веома богата нафтом. Од када су 1971. године Дубаи и осталих шест емирата оформили Уједињене Арапске Емирате, ова држава је у врху светских произвођача. То је дало могућности и овом граду као и целом емирату да брзо напредује. Знајући да резерве нафте неће трајати вечно Рашид ибн Саед ел Мактум, емир (шеик) Дубаија од 1958—1990, је имао идеју како да Дубаи учини богатим и после нестанка нафтних резерви. Почео је са детаљним плановима за развој највећег светског туристичког места. Огроман новац добијан од нафте каналисао је у наглу изградњу овог града. Велики број Индијаца и Пакистанаца је дошао у овај град, да раде као физички радници на огромним грађевинским радовима. Број становника од 1968. до 1975. повећао се 4 пута.

У почетку су грађевине биле нешто скромније да би 1990-их година почели да се граде објекти који би могли да се назову светским чудима. Један од таквих је хотел Ал Араб, који је званично највећи и највиши хотел на свету, и уједно једини хотел са 7 звездица. Направљен је у облику једра на рибарском бродићу по жељи самог емира. Улазни хол је највећи на свету, виши од саме Ајфелове куле. Међутим након његовог завршетка почеле су да се граде још нестварније творевине: полуострва у облику палме и острва која заједно праве изглед целе земаљске површине. Једно вештачки направљено острво на том архипелагу коштало преко 30 милиона долара. Цео град има велики број луксузних тржних центара, а један од њих је толико велики да су у њему сместили скијашку стазу.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Данас је Дубаи град престижа за велики број туриста из врхова светске елите. Иако је град настао на производњи нафте, она сада учествује са само 4% у укупном националном дохотку који износи преко 45 милијарди долара.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Дубаи има 33 градова побратима. Већина уговора о братимљењу је склопљена после 2002. године.[32][33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Government of Dubai”. 
  2. ^ „United Arab Emirates: metropolitan areas”. World-gazetteer.com. Архивирано из оригинала 25. 8. 2009. г. Приступљено 31. 7. 2009. 
  3. ^ The Government and Politics of the Middle East and North Africa. D Long, B Reich. pp. 157
  4. ^ „Federal Supreme Council”. uaecabinet.ae (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 07. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017. 
  5. ^ „Where is Dubai and Dubai city?”. Thatsdubai.com. 14. 6. 2007. Архивирано из оригинала 15. 02. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  6. ^ „The 2008 Global Cities Index”. Foreign Policy. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала 20. 5. 2010. г. Приступљено 20. 4. 2010. 
  7. ^ Sampler & Eigner (2008). Sand to Silicon. UAE: Motivate. стр. 11. ISBN 9781860632549. 
  8. ^ DiPaola, Anthony (28. 09. 2010). „Dubai gets 2% GDP from oil”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. 
  9. ^ Oil share dips in Dubai GDP Архивирано 2013-09-26 на сајту Wayback Machine AMEInfo (9 June 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  10. ^ Dubai economy set to treble by 2015 Архивирано 2014-11-03 на сајту Wayback Machine ArabianBusiness.com (3 February 2007) Retrieved on 15 October 2007.
  11. ^ „Dubai diversifies out of oil”. AMEInfo. 7. 9. 2005. Архивирано из оригинала 19. 12. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2008. 
  12. ^ Cornock, Oliver. „Dubai must tap booming halal travel industry – Khaleej Times”. www.khaleejtimes.com. Приступљено 16. 12. 2016. 
  13. ^ Davis, Mike (2006). „Fear and money in Dubai”. New Left Review. New Left Review. II (41): 47—68. Архивирано из оригинала 20. 02. 2016. г. 
  14. ^ „Job losses hasten property decline in Dubai but medium-long term outlook upbeat”. Propertywire.com. 3. 12. 2008. Архивирано из оригинала 19. 01. 2009. г. Приступљено 14. 7. 2009. 
  15. ^ „Mohammad Bin Rashid approves Dubai's budget for 2015”. gulfnews.com. Архивирано из оригинала 12. 05. 2015. г. Приступљено 25. 05. 2015. 
  16. ^ Barnard, Lucy (6. 3. 2013). „Cost of living in Dubai rising rapidly – The National”. Thenational.ae. Архивирано из оригинала 22. 1. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  17. ^ „Oslo, Zürich and Tokyo are most expensive cities”. Thepeninsulaqatar.com. 14. 9. 2012. Архивирано из оригинала 27. 2. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  18. ^ „Dubai second-most expensive city to stay in, report says”. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 30. 9. 2014. 
  19. ^ Duncan, Gillian (8. 3. 2013). „Abu Dhabi and Dubai are best places to live in the Middle East, survey says – The National”. Thenational.ae. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  20. ^ Alkaabi, Alyazya (2011). مسميات مناطق دبي قديماً [Old names areas of Dubai]. Al Jundi (на језику: Arabic). Ministry of Defense. 444: 76. 
  21. ^ „Old Dubai”. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014. 
  22. ^ „How Did Dubai, Abu Dhabi and other Cities Get Their Names? Experts Reveal All”. UAE Interact. 30. 3. 2007. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 24. 1. 2014. 
  23. ^ Tahir, Mohammad A., et al. "Distribution of HLA-DQA1 alleles in Arab and Pakistani individuals from Dubai, United Arab Emirates." Forensic science international 85.3 (1997): 219–223.
  24. ^ „Climate in Dubai across the year. Dubai Meteorological office”. Dubaiairport.com. Архивирано из оригинала 18. 12. 2010. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  25. ^ „Temperature and Humidity in Dubai”. Godubai.com. Архивирано из оригинала 19. 3. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  26. ^ „UAE weather: Temperature soars to near record level”. thenational.ae. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 18. 5. 2014. 
  27. ^ „Climate (Average Temperatures:1977–2015;Precipitation:1967-2009)”. Dubai Meteorological Office. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 20. 12. 2008. 
  28. ^ „Dubai, Emirates”. Climatebase.ru. Приступљено 10. 2. 2013. 
  29. ^ „Climate Normals for Dubai”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 10. 2. 2013. 
  30. ^ „Monthly Dubai water temperature chart”. Seatemperatures.org. Приступљено 20. 1. 2014. 
  31. ^ „Dubai, United Arab Emirates - Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 8. 3. 2017. 
  32. ^ „Dubai’s sister cities”. dubaicityguide. 
  33. ^ „Twinning Cities Agreements”. UAE Official Website. Архивирано из оригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено 26. 12. 2010. 
  34. ^ UAEinteract.com. „Twinning agreement brings a taste of Spain to Dubai UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2009. 
  35. ^ „Dynamic Busan - City Government - Sister Cities - Dubai”. English.busan.go.kr. Приступљено 14. 7. 2009. 
  36. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Detroit ink sister-city accord UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала 26. 08. 2009. г. Приступљено 14. 7. 2009. 
  37. ^ UAEinteract.com. „Dubai, Granada discuss cooperation UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2009. 
  38. ^ UAEinteract.com. „Los Angeles cultural body takes Dubai as sister city UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2009. 
  39. ^ UAEinteract.com. „Dubai partners with the U.S. city of Phoenix UAE - The Official Web Site - News”. Uaeinteract.com. Архивирано из оригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Syed Ali. Dubai: Gilded Cage (Yale University Press; 2010) 240 pages. Focuses on the Arab emirate's treatment of foreign workers.
  • Heiko Schmid: Economy of Fascination: Dubai and Chicago as Themed Urban Landscapes, Berlin, Stuttgart. 2009. ISBN 978-3-443-37014-5.
  • John M. Smith: Dubai The Maktoum Story, Norderstedt. 2007. ISBN 978-3-8334-4660-3.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дубаи&oldid=28822285”