Пређи на садржај

Каракас

Уреди везе
Координате: 10° 30′ 00″ С; 66° 55′ 00″ З / 10.5° С; 66.916667° З / 10.5; -66.916667
С Википедије, слободне енциклопедије
Каракас
шп. Santiago de León de Caracas
Каракас
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Венецуела
Савезна државаПрестонички округ
Основан25. јул 1567.
Становништво
Становништво‍
 — 2011.1.459.448
 — густина1.773,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате10° 30′ 00″ С; 66° 55′ 00″ З / 10.5° С; 66.916667° З / 10.5; -66.916667
Апс. висина900 m
Површина822,9 km2
Каракас на карти Венецуеле
Каракас
Каракас
Каракас на карти Венецуеле
Остали подаци
ГрадоначелникАнтонио Ледезма
Поштански број1010-A
Позивни број0212
Веб-сајт
www.alcaldiamayor.gob.ve

Сантијаго де Леон де Каракас (шп. Santiago de León de Caracas) је највећи и главни град Венецуеле. Налази се у котлини на реци Гуаире.

Број становника у центру (историјски центар града „Либертадор“) достигао је 3 милиона, док у ширем подручју живи 4 до 5 милиона. Каракас се увећава стихијски изградњом бариоса (сиротињских четврти) на брдима око града.

Каракас је 25. јула 1567. године основао Дијего де Лозада под именом Сантијаго де Леон де Каракас (Santiago de León de Carácas).

Географија

[уреди | уреди извор]

Град се налази на северу Венецуеле у истоименој уској долини на 760–920 m надморске висине. Од Карипског мора удаљенј је око 10 km ваздушном линијом и планинама Авила висине 2.200 m. Лука и аеродром Каракаса налазе се у насељима на обали мора. Клима овог подручја је тропска са средњом годишњом температуром од 22,5 °C и годишњом количином падавина између 900 и 1300 милиметара.[1]

Клима

[уреди | уреди извор]

Климатски услови и природна вегетација у обалном појасу чине изузетно сложен образац. Температура се углавном смањује са растућим надморским висинама, а падавина и влажност су високи на падинама који се суочавају са источним путем према превладавајућим ветровима. Одлучујући климатски фактор у долини је елевација.[2] Температуре се крећу од око 7 °C до 33 °C), годишње просечно око 21 °C.[2] Насупрот томе, просјечна температура у Ла Гуаира, на нивоу мора само 16 km, налази се на ниској око 27 °C. Сезонски опсег температуре у Каракасу између просека најхладнијег месеца (јануара) и најтоплијег мјесеца (маја) је пар степени, знатно мање од нормалног дневног опсега. Годишње падавине су око 800 mm. Од маја до новембра постоји изразита кишна сезона, која чини више од четири петине укупних годишњих падавина и садржи топло, влажно време. Насупрот томе, сушна сезона, од децембра до априла, карактеришу чисто небо и пријатно хладне температуре.[3]

Веће планинске падине, поготово на северу, углавном су облачне. Постоји прилично богата вегетација, укључујући остатке шума, која остаје зелена током целе године. Други делови раскошне вегетације чувају се у главним парковима града и његовим разним вртовима, укључујући и Ботаничку башту. Тамо где превладавају неугодне косине, ерозија је озбиљан проблем. Живота птица, која је некада премашила 100 врста у долини, драматично је смањена.

Клима Каракаса (1970–1998)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,9
(89,4) 		34,1
(93,4) 		35,3
(95,5) 		33,5
(92,3) 		34,4
(93,9) 		32,8
(91) 		33,6
(92,5) 		31,5
(88,7) 		32,2
(90) 		31,4
(88,5) 		31,2
(88,2) 		30,8
(87,4) 		35,3
(95,5)
Максимум, °C (°F) 23,3
(73,9) 		23,6
(74,5) 		24,3
(75,7) 		25,0
(77) 		25,8
(78,4) 		26,0
(78,8) 		25,5
(77,9) 		25,8
(78,4) 		25,5
(77,9) 		25,2
(77,4) 		24,6
(76,3) 		23,8
(74,8) 		24,9
(76,8)
Просек, °C (°F) 19,6
(67,3) 		19,7
(67,5) 		20,2
(68,4) 		21,2
(70,2) 		22,0
(71,6) 		22,0
(71,6) 		21,7
(71,1) 		21,9
(71,4) 		21,9
(71,4) 		21,8
(71,2) 		21,3
(70,3) 		20,2
(68,4) 		21,1
(70)
Минимум, °C (°F) 15,9
(60,6) 		15,8
(60,4) 		16,0
(60,8) 		17,5
(63,5) 		18,2
(64,8) 		18,1
(64,6) 		17,9
(64,2) 		18,1
(64,6) 		18,3
(64,9) 		18,4
(65,1) 		18,0
(64,4) 		16,5
(61,7) 		17,4
(63,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) 7,1
(44,8) 		10,9
(51,6) 		11,4
(52,5) 		12,5
(54,5) 		13,1
(55,6) 		14,9
(58,8) 		14,1
(57,4) 		14,3
(57,7) 		15,5
(59,9) 		13,1
(55,6) 		11,9
(53,4) 		10,0
(50) 		7,1
(44,8)
Количина кише, mm (in) 15,3
(0,602) 		13,2
(0,52) 		11,4
(0,449) 		59,2
(2,331) 		81,7
(3,217) 		134,1
(5,28) 		118,4
(4,661) 		123,8
(4,874) 		115,4
(4,543) 		126,3
(4,972) 		72,6
(2,858) 		41,4
(1,63) 		912,8
(35,937)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 6 4 3 7 13 19 19 18 15 15 13 10 142
Релативна влажност, % 73,7 74,2 73,0 76,3 75,4 75,1 74,1 74,0 74,9 74,7 73,7 74,7 74,5
Сунчани сати — месечни просек 229,4 217,5 235,6 183,0 182,9 183,0 210,8 217,0 213,0 210,8 210,0 213,9 2.506,9
Извор #1: Instituto Nacional de Meteorología e Hidrología (INAMEH)[4][5]
Извор #2: World Meteorological Organization (rainfall data),[6] Hong Kong Observatory (sun only),[7] NOAA(extremes)[8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Колумбо је 1498. био први Европљанин који је стигао до обале код Каракаса. Ту је настала мала колонија европских досељеника коју с ускоро уништили домороци.

Град је настао око 1570: шпански конкистадор Дијего де Лозада је 1567. основао град под именом Сантијаго де Леон де Каракас. Касније је Каракас постао седиште обласног гувернера.

Око 1750. град је доживео процват уследизвоза какаоа.

Тешки земљотреси су уништили Каракас два пута: 1755. делимично и 26. марта 1812. потпуно. У другом земљотресу погинуло је 12.000 људи.

Декларација о независности је проглашена у Каракасу 29. јула 1811, а град је од Шпанаца ослободио Симон Боливар 1814. Рат је трајао до 1821. Од 17. новембра 1831. Каракас је главни град Републике Венецуеле.

Економија нафтом богате Венецуеле се нагло развијала у првој половини 20. века. Каракас је тако постао један од најважнијих економских центара Латинске Америке. Током 50-их, 60-их и 70-их, Каракас је доживео интензивну модернизацију. Тада је подигнут Универзитет Венецуеле. Касније у град пристиже велики број бивших сељака из унутрашњости у потрази за послом у индустрији.

Данас је криминал велики проблем у Каракасу. Године 2006. у њему се догодило 4.160 убистава.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1981.1990.2011.
1.816.9011.822.4651.459.448

Привреда

[уреди | уреди извор]

Каракас је финансијски и индустријски центар Венецуеле. Најважније индустријске гране су текстилна, машинска и индустрија прераде коже. Веома важну економску и политичку улогу играју још хемијска, прехрамбена и индустрија прераде нафте (ланац рафинерија Petroleos de Venezuela). У Каракасу је седиште једине берзе у Венецуели (Bolsa de Valores de Caracas). Аутомобилска индустрија ММЦ Аутомориц је један од највећих послодаваца у граду.

Економија Венецуеле скоро искључиво заснива на нафти. Откривена 1914. године, нафта је претворила Венецуелу у једну од најбогатијих земаља Латинске Америке и још увијек чини више од 20% бруто домаћег производа (БДП) земље. Велики нафтни бум дошао је током седамдесетих година 20. века, чиме је земља скоро навечер трансформисала. Иако су главне уљне наслаге лоциране у сливу Маракаибо, Каракас је изузетно користио приходе од нафте; Његова модерна архитектура и њен статус као центар политичке, научне и културне Венецуеле су углавном захваљујући приходу нафте. Каракас је главни пословни центар у земљи, као и центар свих пословних сектора - пољопривреда, нафта, струја - иако већина ресурса долази из различитих дијелова земље. Недавни пренос моћи у највећу нафтну компанију у земљи допринио је економској несигурности нације која производи нафту, а економисти пажљиво прате тржишта, пословни сектор и политичку ситуацију у Каракасу.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Каракас има метро који је отворен 1983. Од 1994. у овом систему постоје 3 линије.

Аеродром Каракас се налази северно од Каракаса, на обали близу места Мајкетиа. Са градским центром повезан је ауто-путем који је дуг више од 30 km.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Рођени у Каракасу

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Dengo, Gabriel (1. 1. 1953). „Geology of the Caracas Region, Venezuela”. GSA Bulletin (на језику: енглески). 64 (1): 7—40. Bibcode:1953GSAB...64....7D. ISSN 0016-7606. doi:10.1130/0016-7606(1953)64[7:GOTCRV]2.0.CO;2. 
  2. ^ а б „Weather Base – World Weather – Average Conditions – Caracas”. BBC. Приступљено 28. 7. 2013. 
  3. ^ „"Llegó Pacheco" con su historia y origen”. Televen (на језику: шпански). 1. 12. 2017. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 17. 5. 2020. 
  4. ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Máximas y Mínimas Medias” (PDF). INAMEH (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2013. г. Приступљено 31. 7. 2012. 
  5. ^ „Estadísticos Básicos Temperaturas y Humedades Relativas Medias” (PDF). INAMEH (на језику: Spanish). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 6. 2013. г. Приступљено 31. 7. 2012. 
  6. ^ „World Weather Information Service – Caracas”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 06. 07. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  7. ^ „Climatological Information for Caracas, Venezuela”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 4. 10. 2014. г. Приступљено 16. 10. 2012. 
  8. ^ „Caracas-La-Carlota Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 15. 1. 2013. 
  9. ^ Terra. „Hermanamiento de Melilla con Caracas”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2013. г. Приступљено 17. 09. 2020. 
  10. ^ „Madrid International”. Ayuntamiento de Madrid. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 22. 7. 2009. 
  11. ^ Santa Cruz más. „Ciudades hermanadas con Santa Cruz de Tenerife”. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2015. 
  12. ^ „Town Twinning Agreements”. Municipalidad de Rosario – Buenos Aires 711. Архивирано из оригинала 19. 03. 2015. г. Приступљено 14. 10. 2014. 
  13. ^ „Caracas, Venezuela”. Sister Cities International. Архивирано из оригинала 10. 2. 2015. г. Приступљено 9. 2. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каракас&oldid=27709850”