Бекута
Бекута је, у говору Качерског краја, истрошена бритва (нож за бријање).
Јеремија М. Павловић у својој књизи Качер и Качерци, о томе каже:
„Бекута је, као нова, била добра. То је бритва, која се преклапа. Она служи човеку за употребу све дотле, док сама не пропадне - зарђа. Тада дотични купи себи нову, а стару да жени (кући) на употребу. Њоме се обично чисте опанци од блата.“[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Борисав Челиковић, приређивач: Српске земље, насеља, порекло становништва, обичаји; књига прва Качер;
Милоје Т. Ракић: Качер, антропогеографска проучавања, 1905;
Јеремија М. Павловић. Качер и Качерци. 1928. ISBN 978-86-83697-73-1.