Пређи на садржај

Беловиште (Јегуновце)

Координате: 42° 08′ 12″ С; 21° 06′ 15″ И / 42.1367° С; 21.1042° И / 42.1367; 21.1042
С Википедије, слободне енциклопедије
Беловиште
мкд. Беловиште
Црква Свете Петке у Беловишту
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаЈегуновце
Становништво
 — 2021.230
Географске карактеристике
Координате42° 08′ 12″ С; 21° 06′ 15″ И / 42.1367° С; 21.1042° И / 42.1367; 21.1042
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина720 m
Беловиште на карти Северне Македоније
Беловиште
Беловиште
Беловиште на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1206
Позивни број+389 (0)44
Регистарска ознакаTE

Беловиште (мкд. Беловиште) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Беловиште припада општини Јегуновце.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље Беловиште је смештено у северном делу Северне Македоније, близу државне границе са Србијом (7 km североисточно од насеља). Од најближег већег града, Тетова, насеље је удаљено 20 km североисточно.

Беловиште се налази у доњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на северном ободу Полошког поља. Јужно насеља се пружа поље, а северно и западно се издиже Шар-планина. Надморска висина насеља је приближно 720 m.

Кроз село тече Беловишка река.

Клима у насељу је умерено континентална.

Историја

[уреди | уреди извор]

Ту је између 1868-1874. године радила српска народна школа.[1]

Преминуо је почетком 1899. године учитељ и парох, поп Михаило Ђорђевић, родом из тог места. После завршетка београдске Богословије 1863. године радио је као учитељ у Јужној Србији, да би се последњих 25 година скрасио у свом родном Беловишту, прво као учитељ па свештеник.[2]

У месту је 1904. године прослављен празник Савиндан. Чинодејствовао је у цркви посвећеној Св. Николи, парох беловишки и глоцки поп Ђорђе Наумовић. У месту је радила српска народна школа са учитељем Здравком Тасићем.[1]

Почетком 20. века сви житељи су били припадници Српске православне цркве.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Беловиште је према последњем попису из 2021. године имало 230 становника.

Већинска вероисповест је православље.

Национални састав према попису из 2021.[3]
Македонци
  
187 81,3%
Срби
  
13 5,6%
непописани
  
29 12,6%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  3. ^ „Ethnic composition, all places: 2021 census (”. pop-stat.mashke.org (на језику: енглески). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]