Пређи на садржај

Београдски синдикат

С Википедије, слободне енциклопедије
Београдски синдикат
Чланови Београдског синдиката у Косовској Митровици
Лични подаци
ПсеудонимЏукачки синдикат · УПХКСБС (Удружење поклоника хип хоп културе Србије — Београдски синдикат)
Музички рад
Активни период1999—данас
Оснивање21. март 1999. (Београд, Србија, СР Југославија)
Жанрхип хоп
Издавачка кућаТилт · Прохибиција
Чланови
Садашњи члановиБошко Ћирковић
Блажа Вујовић
Огњен Јанковић
Дарко Марјановић
Ђорђе Јовановић
Феђа Димовић
Александар Карџиновић
Стефан Нововић
Бивши члановиАлександар Протић
Владимир Ћорлука
Марко Ђурић
Остало
Веб-сајтbeogradskisindikat.com
Дискографија
Они су
(2006) 		Дискретни хероји
(2010) 		Синдикално пролеће
(2023)

Београдски синдикат је српски хип хоп састав из Београда. Настао је 21. марта 1999. године, уједињењем група Ред Змаја, ТУМЗ (Техника управљањем микрофоном и знањем) и соло ем-сија Феђе Димовића (MC Flex), а касније су се придружили Шеф Сале, Прота и ди-џеј Ајрон.[1]

Развој групе

[уреди | уреди извор]
Грб Беорадског синдиката

Њихове песме често указују на различите проблеме у друштву.[2][3][4] Неке од њихових најпознатијих песама које се тичу друштвених проблема су: Нико не може да зна, Welcome to Србија, Право кроз ветар, Зајеби, Систем те лаже и Сведок сарадник.

У јулу 2010. објавили су четврти студијски албум Дискретни хероји, који се могао бесплатно преузети са званичног сајта састава.[5]

Дана 28. априла 2012. године приредили су концерт у пуној хали Београдске арене. Био је то уједно и најпосећенији концерт који су икада одржали.[6][7]

Политички и друштвени ангажман

[уреди | уреди извор]

Профилисали су се као веома ангажован састав, са оштрим политичким ставовима и јаком родољубивом нотом у својим песмама. Феђа Димовић, један од вођа Београдског синдиката, иначе адвокат по професији, оштро је критиковао Бриселски споразум.[8] Дана 18. фебруара 2007. године организовали су бесплатан концерт за очување Петог парка на Звездари.[9] Наступали су у затворима и казнено-поправним домовима широм Србије.[10]

Александар Протић, бивши члан и продуцент Београдског синдиката, био је један од оснивача странке Трећа Србија, а функцију њеног председника обављао је од октобра 2013. до марта 2014. године.[11][12][13] Протић није члан групе од 2012. године, пошто је сматрао да његова одлука да се политички ангажује није у складу са идејама које заступа Београдски синдикат.[14]

Митрополија црногорско-приморска их је одликовала фебруара 2020. године.[15]

Чланови

[уреди | уреди извор]

Садашњи

[уреди | уреди извор]
  • Бошко Ћирковић (Шкабо) — ем-си, продуцент
  • Блажа Вујовић (Жобла) — ем-си
  • Огњен Јанковић (Оги) — ем-си
  • Дарко Марјановић (Даре) — ем-си
  • Ђорђе Јовановић (ЂолоЂоло) — ем-си, аутор спотова, продуцент
  • Феђа Димовић (Флекс) — ем-си, продуцент
  • Александар Караџиновић (Шеф Сале) — ем-си, продуцент
  • Стефан Нововић (Ајрон) — ди-џеј[16]

Бивши

[уреди | уреди извор]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

EP издања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Истина о „Синдикату”: Прве песме снимили Сорошевим новцем, а онда одбили понуду да његов Фонд преузме бенд”. serbiantimes.info. 14. 4. 2019. Архивирано из оригинала 18. 4. 2019. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  2. ^ „Арена се тресла: Београдски синдикат направио концерт за памћење!”. smedia.rs. 29. 4. 2012. Архивирано из оригинала 1. 5. 2012. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  3. ^ „БС: Одуваћемо ђубре друштва!”. pressonline.rs. 20. 4. 2010. Архивирано из оригинала 22. 4. 2010. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  4. ^ „Фронтмен Београдског синдиката открио: „Без те песме нема ниједног нашег концерта””. b92.net. 6. 3. 2023. Архивирано из оригинала 7. 3. 2023. г. Приступљено 6. 3. 2023. 
  5. ^ „Нови албум Београдског синдиката — бесплатно”. rtv.rs. 20. 7. 2010. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  6. ^ „„Београдски синдикат” одржао концерт у пуној Арени”. politika.rs. 29. 4. 2012. Архивирано из оригинала 5. 4. 2016. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  7. ^ „„Београдски синдикат“ напунио Арену!”. rts.rs. 29. 4. 2012. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  8. ^ „Феђа Димовић: Случај Иље Горјачева је класичан пример како Србија полтронски поступа у односу на Русију”. vostok.rs. 24. 9. 2013. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 24. 9. 2013. 
  9. ^ „Београдски синдикат за Пети парк”. seecult.org. 16. 2. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2013. 
  10. ^ „Београдски синдикат иде у ваљевски затвор”. blic.rs. 1. 10. 2007. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 30. 9. 2013. 
  11. ^ „Основана Трећа Србија!”. alo.rs. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 5. 3. 2014. г. Приступљено 28. 2. 2014. 
  12. ^ „Основана странка Трећа Србија”. rts.rs. 13. 10. 2013. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  13. ^ „Протић поднео оставку на место председника Треће Србије”. blic.rs. 22. 3. 2014. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  14. ^ „Председник Треће Србије: Александар Протић”. trecasrbija.rs. Архивирано из оригинала 6. 3. 2014. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  15. ^ „Митрополит Амфилохије одликовао Београдски синдикат”. novosti.rs. 23. 2. 2020. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2020. 
  16. ^ „„Блиц” са „Београдским синдикатом” на проби за концерт на Ташу: Останите здрави у глави и дођите да се дружимо и покидамо заједно”. blic.rs. 20. 5. 2022. Архивирано из оригинала 16. 8. 2022. г. Приступљено 23. 7. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдски_синдикат&oldid=27733460”