Бељарица
Бељарица је мочварно подручје у долини Дунава у Београду. Од 2013. године у процесу је да постане заштићено подручје, а због обиља дивљих животиња и нетакнуте природе, и близине центра Београда, позната је још и као Београдска Амазонија.[1][2]
Локација
[уреди | уреди извор]Налази се северозападно од Београда, у југозападном углу мочвара Панчевачког рита и самим тим стационирана је у региону Баната.[2] Протеже се на пределу 15 km од центра Београда, дуж леве обале Дунава.[3] Бељарица припада градској општини Палилула, иако је ненасељена, административно је подељена између јужног дела насеља Борча, централног дела Ковилова и северног дела Падинске Скеле. Предео Бељарице почиње северно од Пупиновог моста и протеже се уз насеља на левој обали Дунава у Срему, односно кроз Нову Галенику, Батајницу, Нове Бановце и насеље 13. мај.[2]
Географија
[уреди | уреди извор]Бељарица заузима мочварни предео између леве обале Дунава и заобљеног насипа који штити исушену и обрадиву земљу у Панчевачком риту. Северни део Бељарице познат је као Широка бара.[3] Површине је 18,6 km² и локално је позната као Црвенка или Балатон.[2][1] Као издужена поплавна равница уз Дунав, Бељарица представља типичан зелени коридор.[2]
Дивљи свет
[уреди | уреди извор]На мочварном подручју пописано је 216 биљних врста, 139 врста инсеката и 98 врста риба.[4] Бељарица је једно од главних мрестилишта и подручја гнежђења птица у Србији. Од 136 врста птица које живе у Бељарици, њих 108 је заштићено.[5] У Бељарици је пописано неколико гнездећих парова највећег европског орла, орла белорепана, као и црна рода која такође настањује ово подручје.[2][1]
Сисари пописани на подручју Бељарице укључују видру, дивљу мачку, куну златицу, куну белицу, али и нутрију, шакала и дивљу свињу.[1][2] Укупно је пописано 62 врсте сисара у Бељарици.[4]
Заштита и људска интеракција
[уреди | уреди извор]Пошто је Србија потписница Бернске конвенције о очувању европских дивљих врста и природних станишта и Директиве о птицама, држава је дужна да заштити тако обилно станиште птица. Поред тога, с обзиром на то да је Бељарица у процесу да постане заштићено подручје као резерват природе, од 2013. године сматра се заштићеним док Влада Републике Србије не одлучи да ли ће је прогласити резерватом или не. Осим тога, са београдским острвима Велико ратно острво и Мало ратно острво, она чини важно подручје за птице ушћа Саве у Дунав.[1]
Скупштина града Београда је 2015. године гласала о проглашењу резервата Мочвара на левој обали Дунава у Београду, који је чак замишљен као језгро будућег Националног парка Београд, али је предлог повучен пре гласања.[2]
Након што је председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг посетио Србију 2016. године, најављено је да ће велика, нова лука Београда бити изграђена на простору Бељарице.[1][2]
Еколози Србије су протестовали наводећи да ће делимична урбанизација и индустрализација фрагментирати мочвару и да преостале мале мочваре неће моћи да издрже тако богату дивљач. Петиција за очување Бељарице покренута је у јуну 2017. године.[1] Током 2017. године предлог за изградњу нове луке на подручју Бељарице је привремено повучен ради додатних ревизија.[5]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Веб-портал Вајс Србија продуцирао је документарни филм Бељарица: Београдска Амазонија, чији аутори су Мишко Билбија и Оливера Марковић, а сценариста Сенка Дамјановић. Филм је добио прву награду у категорији интернет медија Регионалног центра за Централну и Источну Европу.[6]
Бељарице, или плићак код Бељарица, могао је бити тешкоћа за речни саобраћај. Нпр. када је почетком новембра 1921. бивши аустроугарски цар Карло био транспортован низ Дунав бродом HMS Glowworm, накратко је био "насео" на плићаку.[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Предео дуж пешачке стазе -
Гнездо лабуда у рукавцу -
Ветрозаштитни појас -
-
-
-
-
Јато крџа̂ -
-
Поглед на бељаричке кубике -
-
-
-
-
-
Једна од ловачких че̂ка -
Пејзаж Бељарице
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Dragana Jokić Stamenković (25. 6. 2017), „Peticija za spas beogradske Amazonije”, Politika, стр. 09
- ^ а б в г д ђ е ж з Krstić, Ljubica (21. 6. 2017). „Posetili smo "beogradsku Amazoniju" o kojoj bruje društvene mreže i vratili se besni”. Noizz.
- ^ а б Turističko područje Beograda. Geokarta. 2007. ISBN 978-86-459-0099-2.
- ^ а б „Diskusija: nova luka ili rezervat prirode?”. B92. 18. 9. 2016.
- ^ а б M.Stanojković (21. 6. 2017). „Uništenjem oaze prirode nadomak Beograda, vidre i orlovi ostaju bez kuće”. Večernje Novosti.
- ^ Nagrada za VICE Srbija film "Beljarica: Beogradska Amazonija" vice.com 18. 12. 2017.
- ^ „Политика”, 11. нов. 1921
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Филм Бељарица: Београдска Амазонија Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2019) на сајту vice.com
