Библиотека Универзитетско клиничког центра Републике Српске

Библиотека Универзитетског клиничког центра Републике Српске

Библиотека Универзитетског клиничког центра Републике Српске
Локација	Бањалука Град Бањалука Република Српска
Врста	Специјална библиотека
Директор	Владо Ђајић
Адреса	Дванаест беба бб

Библиотека Универзитетског клиничког центра Републике Српске представља стручну медицинска библиотеку затвореног типа, која припада категорији специјалних библиотека. Организационо припада Служби за правне и опште послове клиничког центра. Библиотека се налази у улици Дванаест беба бб.

Историјат

Подаци о почетку рада ове библиотеке се не могу са сигурношћу утврдити, али се према најстаријој књизи инвентара може закључити да је као стручна медицинска библиотека заживјела 1961. године у Општој болници у Бањалуци. Међутим, на основу печата, са видљиво исписаним текстом (Стадт-Спитал Бањалука, Градска Болница Бањалука, Градска Болница Бањалука) на сачуваним примјерцима књига с краја 19. и почетка 20. вијека, за претопставити је да су и у доба Аустроугарске у тадашњој Општинској болници, која је почела са радом 1879. године, постојале мање приручне библиотеке у болничким одјељењима, као и особље које је о њима бринуло.

Библиотека данас

Данас су просторије централне медицинске библиотеке смјештене на доњој локацији УКЦ РС (Здраве Корде 1) гдје су још увијек смјештене хируршке клинике и амбуланте, у неадекватном простору без читаонице, укупне површине 81м² (магацински простор 36 м² и радни простор 45м²).

Идејним пројектом реконструкције и изградње УКЦ РС, која би требало да се заврши до краја 2018. године, предвиђен је и адекватан простор за Централну медицинску библиотеку корисне површине 148 м² у Централном медицинском блоку на Паприковцу. Функционално њу ће чинити двије просторије и читаоница са интернет прикључком. Једним дијелом она ће бити интегрисани дио пословодства УКЦ РС а другим дијелом у функцији додатка студентској настави. За очекивати је да ће и просторно и кадровски бити прави информативно-документациони центар који ће обављати библиотечко- информациону дјелатност.

Књижни фонд

С обзиром на основну дјелатност матичне установе, њен књижни фонд претежно чини биомедицинска библиотечка грађа, монографске и серијске публикације на српском и страним језицима (књиге и часописи), референсна збирка (енциклопедије, приручници, рјечници, лексикони), базе података за претраживање стручних медицинских часописа, али и библиотечка грађа из области друштвених наука неопходна за функционисање установе.

У магацинском простору према растућем броју (тренутно једино могућем смјештају) у слободном приступу смјештено је 4059 монографских публикација и 911 примјерака увезане периодике. Посебан допринос овој библиотеци је и „фонд старе и ријетке књиге” (324 књиге), које су смјештене на засебним полицама, а које се такође налазе у магацинском простору као и легат проф. др сц. мед. Андрије Микеша којег чине књиге, магистарске тезе и докторске дисертације (102 примјерка) и збирка дијапозитива (1695) тзв. небиблиотечка грађа која је својевремено кориштена у наставном процесу на Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци.

У радном простору смјештена је референсна збирка, рачунарска техника са мултифункционалним штапачем и осталим пратећим инвентаром и дио некњижне грађе у електронској форми (база података медицинских часописа ProQuest Medical Library). Поред наведеног, с обизром да је Библиотека укључена у пројекат израде монографије „Клинички центар Бањалука“, у радном простору је смјештена комплетна архивска и документарна грађа неопходна за израду монографије. Дио радног простора служи и као редакција.

Због бољих услова у 11 приручних библиотека у бољим условима за чување библитечке грађе (клинике, заводи и службе) на локацији Паприковац (Дванаест беба б.б.) и преко Врбаса ( Мачванска 17) смјештена је 471 књига.

Од најстаријих наслова, у библиотеци се може наћи књига на њемачком језику, Lerbuch der Anatomie des Menchen (Приручник из анатомије човјека) штампана у Бечу 1865. године. Најстарија књига на српском језику је Клиничка рендгенологија, штампана у Краљевској земаљској тискари у Загребу 1923. године. Најстарију увезану инострану периодику представља ЈАМА : Journal of the American Medical Association, (часопис Америчког љекарског друштва на енглеском језику) из 1927. године. Најстарија увезана периодика на српском језику је Социјално медицински преглед: извјештаји и саопштења о раду санитетских установа Краљевине Југославије 1930/1935. године, штампан у Штампарији Централног хигијенског завода у Београду.

Намјенска (годишња) средства за набавку библиотечке грађе званично не постоје али се она ипак набавља кроз властита средства и донације. Годишњи прилив грађе (сви формати) је око 100 књига.

Такође, значајна информација која се тиче саме институције, па тако и ове библиотеке јесте та да је у току израда монографије оа клиничком центру Бањалука, која ће несуmњиво, бити најзначјније написано дјело до сада у историји ове установе. У овој монографији би требало да се нађу сви до сада прнађени подаци о настанку и развоју клинчког центра, као и подаци о значајним личностима кроз историју који су дали свој допринос.

Корисници библиотеке

Право коришћења библиотечког садржаја имају сви запослени у клиничком центу, а тај број тренутно износи 217 корисника и то: доктори медицине (90), медицинске сестре/техничари и дипломиране медицинске сестре/техничари (66) и немедицински радници свих профила (61). Остали корисници су: ученици Средње медицинске школе, запослени у Дому здравља и Институту за заштиту здравља у Бањалуци.

Библиотека располаже абецедним и топографским каталогом, док је стручни каталог још у фази израде. У Библиотеци је запослено једно лице са високом стручном спремом (филолошки факултет) и положеним стручним испитом из библиотекарства. Обавјештења о новим књигама и препоруке за читање у виду апстракта запосленима су доступни у интерном гласилу УКЦ РС „инфо“.