Пређи на садржај

Бимбетка

С Википедије, слободне енциклопедије
Бимбетка
Светска баштина Унеска
Званично имеПећинска склоништа Бимбетка
МестоRaisen district, Индија Уреди на Википодацима
Координате22° 56′ 19″ С; 77° 36′ 52″ И / 22.93863333° С; 77.61438056° И / 22.93863333; 77.61438056
Површина1.893, 10.280 ha (203.800.000, 1,1065×109 sq ft)
КритеријумКултурно добро: ii, iii, iv
Упис2007. (31. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/925

Бимбетка (девангари санскрт: भीमबेटका पाषाण आश्रय) је праисторијски археолошки локалитет неколико пећина у области Раисен, у индијској држави Мадја Прадеш, 45 км од Бопала. У њој су пронађени најстарији трагови људи у Индији, и зато се претпоставља да су неке од пећина биле насељене више од 100.000 година.[1] На зидовима неких пећина налазе се палеолитске слике старе око 30.000 година, због чега су пећине Бимбетке уписане на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.

Једно од осликаних склоништа у стенама Бимбетке

Назив му потиче од божанског хероја Бима из епа Махабхарата, који је био познат по својој великој снази, те Бимбаитка значи "Место где седи Бима".[2]

Цело ово подручје природних склоништа у стенама је прекривено густом вегетацијом због обиља извора воде, и сличи другим палеолитичким локалитетима са сликама као што су Национални парк Какаду (Аустралија), и Праисторијски локалитети у долини Везер (Француска).

Индијски археолог, Др. Вишни С. Ваканкар, је 1957. године путујући возом за Бопал спазио формације стена сличне онима у Шпанији и Француској где су пронађене праисторијске слике. Следеће године је отпочео истраживати ово подручје. Од тада до данас откривено је више од 700 склоништа у стенама, 243 у Бимбетки и 178 у оближњем Лака Јуару. У Бимбетки су 1990—91. године пронађени остаци најстаријих зидова и подова, као и најстарији петроглифи на свету (око 290.000 до чак 700.000 година стари, што их чини најстаријим људским изразом на свету.[3])[4][5]

На бројним сликама приказани су мотиви разних животиња (говеда, тигрови, лавови, крокодили, коњи, битке животиња, итд.), али и мезолитски призори људског живота попут лова, порођаја, кола и светковина, јахања слонова, верских церемонија и погреба; те бројни апстрактни симболи, али и прикази предео који их је окруживао. Углавном су изведени у црвеној и белој боји, а понегде зеленом и жутом, добивени од природних материјала попут земље, биљака и животињске масти. Добро су сачувани јер су боје оксидирале с великом концентрацијом гвожђа у стенама.

Осликавање у Бимбетки је потрајало све до средњег века када њихов уметнички квалитет бледи (углавном геметријски симболи) и користе се неквалитетнији материјали.

  1. ^ Bhimbetka na originsnet.org Preuzeto 10. lipnja 2011.
  2. ^ Yashodhar Mathpal, Prehistoric Painting Of Bhimbetka, 1984.. pp. 25.
  3. ^ Bhimbetka, Auditorium Cave, Madhya Pradesh: Acheulian Petroglyph Site, c. 200,000 - 500,000 BP na origins.net Preuzeto 10. lipnja 2011.
  4. ^ Bhimbetka rock shelters - galleries of the most ancient art na wondermondo.com Preuzeto 10. lipnja 2011.
  5. ^ Auditorium Cave & Daraki-Chattan Petroglyphs na visual-arts-cork.com Preuzeto 10. lipnja 2011.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]