Биоклиматологија
Биоклиматологија је интердисциплинарна област науке која проучава интеракције између биосфере и Земљине атмосфере на временским скалама реда годишњих доба или дуже, за разлику од биометеорологије која изучава утицаје атмосферских појава (времена и климе) на жива бића (биљке, животиње и људе) у кратком периоду од једног дана до годишњег доба.[1]
Биометеорологија је уско повезана са наукама о животу, а посебно са екологијом, медицином, пољопривредом и биологијом која се однси на више сисаре.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Мада се још Хипократ дотакао ових питања пре 2000 година у својој расправи о Ваздух, вода и места, наука о биоклиматологији је релативно нова.[2] Значајна проучавања у овој области започела су током 1960-их, углавном због све веће забринутости за погоршања животне средине.[3]
Примери релевантних процеса
[уреди | уреди извор]Климатски процеси у великој мери контролишу дистрибуцију, величину, облик и својства живих организама на Земљи. На пример, општа циркулација атмосфере на планетарном нивоу у великој мери одређује локацију великих пустиња или региона који су подложни честим падавинама, што, заузврат, у великој мери одређује који организми могу природно да преживе у овим срединама. Штавише, промене у клими, било због природних процеса или утицаја људи, могу прогресивно модификовати ова станишта и изазвати пренасељеност или изумирање аутохтоних врста.[4]
Биосфера, са своје стране, а посебно континентална вегетација, која чини преко 99% укупне биомасе, играла је кључну улогу у успостављању и одржавању хемијског састава земљине атмосфере, посебно током ране еволуције планете. Тренутно, копнена вегетација размењује око 60 милијарди тона угљеника са атмосфером на годишњем нивоу (путем процеса фиксације угљеника и процеса дисања угљеника), играјући тако кључну улогу у циклусу угљеника. На глобалној и годишњој основи, мале неравнотеже између ова два главна тока, као што се дешава кроз промене у покривачу земљишта и коришћењу земљишта, доприносе тренутном повећању атмосферског угљен-диоксида.[5]
Подела и задаци
[уреди | уреди извор]Пошто скоро сваки аспект климе и времена има неки утицај на живе организме, обим биоклиматологије је скоро неограничен. Одређена подручја су наглашена више од других, међутим, међу њима су студије утицаја времена и климе на мале биљне организме и инсекте одговорне за развој биљних, животињских и људских болести; утицај времена и климе на физиолошке процесе нормалног здравог човека и његове болести; утицај микроклиме у становима и урбаним центрима на здравље људи; и утицај прошлих климатских услова на развој и дистрибуцију биљака, животиња и људи.[3]
Биоклиматологија се дели на: пољопривредну или агроклиматологију и хуману (или људску) климатологију.[6]
Пољопривредна климатологија
[уреди | уреди извор]Пољопривредна климатологија или агроклиматологија истражује пољопривредне усеве који се могу оптимално гајити у одређеним климатским условима.
Хумана биоклиматологија
[уреди | уреди извор]Хумана биоклиматологија истражује утицаје времена и климе на живот човека, у вези са одређеним патофизиолошким тегобама. Јер нпр. здрави људи уз одговарајућу исхрану, одећу и смештај, и могу да живе практично било где на Земљи, док се велика група људи, нпр. реуматичари или оболели од респираторних болести, могу се осећати добро само у одређеним климатским и временским условима.
Временске прилике мање или више утичу на све људе, али неке особе, које су посебно осетљиве, трпе значајне сметње. Познато је дејство алпског ветра фена ( који настаје након што се ваздух на стрмој страни планине подигао и изгубио влагу услед падавина, па се на супротној страни спушта сувљи и топлији него што је био на почетку успона) који код многих људи изазива тегобе, раздражљивост, главобољу и друге здравствене проблеме.
У случају наглих и значајних временских промена, на пример хладних фронтова, примећује се пораст саобраћајних несрећа а такве временске прилике неповољно доживљавају и особе које болују од реуматичних обољења, емболија, срчаног удар.
Међутим, чак и код потпуно здраве особе осећај удобности у знатној мери зависи од температурних и ветровитих услова, а генерално, степен ефикасности рада човека на отвореном простору у великој мери зависи од временских услова, и то не само у ванредним условима (поларни региони, високе планине, итд.) већ и у свим срединама на Земљи.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Sané De Parcevaux, Laurent Huber Bioclimatologie: Concepts et applications. French Edition, Oct 19, 2007
- ^ а б A Auliciems Bioclimatology Vol. 5 184 pages, 33 figs, 13 tabs, Springer Nature
- ^ а б „Bioclimatology | science | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-26.
- ^ M. I. Budyko (1974). Climate and Life. New York: Academic Press. ISBN 0-12-139450-6.
- ^ Stephen H. Schneider; Randi Londer (1984). The Coevolution of Climate and Life. San Francisco: Sierra Club Books. ISBN 0-87156-349-5.
- ^ „bioklimatologija | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2023-04-26.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |