Биопсија мишића
Биопсија мишића | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси |
Биопсија мишића једна је од медицинских метода која се користи за потврду дијагнозе идиопатске упалне миопатије, и других акутних и хроничних болести мишића. Како би се спречило непотребно подвргавање болесника овом инвазивном дијагностичком поступку, важно је да се током биопсије изврши парвилан избор мишића и тиме обезбеди квалитетан биоптички узорка, који омогућује потврду дијагнозе.[1]
Индикације
[уреди | уреди извор]Биопсија мишића се ради како би се открио разлог слабљења његове функције или када доктор посумња да пацијент има било који поремећај повезан са функцијом мишића. У том смислу биопсија мишића је индикована код:
- Упалне болести мишића (као што су полимиозитис или дерматомиозитис)
- Болести везивног ткива и крвних судова мишића (као што је полиартеритис нодоса)
- Инфекције која утичу на мишиће (као што су трихиноза или токсоплазмоза)
- Наслеђени мишићни поремећаји као што су мишићна дистрофија или конгенитална миопатија
- Метаболички дефекти у мишићима
- Ефекти лекова, токсина или поремећаја електролита
Биопсија мишића се може применити и у диференцијално-дијагносичке сврхе, како би се утврдила разлика између нервних и мишићних поремећаја.[2][3]
Болест | Опис |
---|---|
Мишићна дистрофија (МД) |
|
Дишенова мишићна дистрофија (ДМД) |
|
Бекерова мишићна дистрофија |
|
Трихинелоза |
|
Токсоплазмоза |
|
Миастенија гравис (МГ) |
|
Полимиозитис |
|
Дерматомиозитис |
|
Амиотропна латерална склероза (АЛС) |
|
Фридрајхова атаксија |
|
Конраиндикације
[уреди | уреди извор]Биопсију мишића не би требало радити код:
- Мишића који је недавно био повређен,
- Наон јатрогене повреда мишића нанете ЕМГ иглом,
- Мишића оштећених већ постојећим стањем, као што је нпр. компресија нерва.
Начин извођења изглед, величина и карактеристике узорка
[уреди | уреди извор]Биопсију мишића би, ако је то могуће, требало направити пре почетка лечења. За њу се бира мишић који је захваћен патолошким процесом и који је лако доступан, а то је нпр. код проксималне расподеле мишићне слабости делтоидни мишић или четвероглави бутни мишић. За биопсију нису погодни изразито атрофични мишићи ни они на којима је уназад месец дана направљена електромиографија.[5]
Одговарајући биоптички узорак је ваљкасти исечак мишића дужине 1,5—2 cm и пречника 0,5—0,7 cm. Узорак мора бити довољно велики како би се из њега могли направити бројни резови за хистолошку, хистохемијску, имунохистохемијским, и када је то потребно електронскомикроскопску анализу.
Величина узрока мишића пособно је важна код идиопатских запаљењских миопатија код којих су патолошке промене жаришне, јер у таквим ситуацијама оне највероватније малим узорком неће бити обухваћене.
Биоптички узорак који се добија исецањем из мишићне масе ни на који начин не сме да трауматизује; истезањем, гњечењем и сличним поступцима, који могу довести до настанка артефаката који отежава или онемогућава правилну патохистолошку анализу.
Компликације
[уреди | уреди извор]Компликације које могу настати након овог теста су:
- Крварење
- Оштећење мишићног ткива или других ткива у подручју биопсије (врло ретко)
- Инфекција (мали ризик у било ком тренутку када је кожа интактна)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Chinoy H, Lamb JA, Ollier WE, Cooper RG. Recent advances in the immunogenetics of idiopathic infl ammatory myopathy. Arthritis Res Ther 2011;13:216-25.
- ^ Dubowitz V, Sewry CA, Oldfors A. The procedure of muscle biopsy. In: Dubowitz V, Sewry CA, Oldfors A, eds. Muscle Biopsy: A Practical Approach. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2013:chap 1.
- ^ Warner WC, Sawyer JR. Neuromuscular diseases. In: Azar FM, Beaty JH, Canale ST, eds. Campbell's Operative Orthopaedics. 13th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 35.
- ^ Why might I need a muscle biopsy? У Muscle biopsy The Johns Hopkins University, The Johns Hopkins Hospital, and Johns Hopkins Health System. Приступљено 3.7.2019.
- ^ Shepich JR. Muscle biopsy. In: Pfenninger JL, Fowler GC, eds. Pfenninger & Fowler's Procedures for Primary Care. 3rd ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2010:chap 228.
Литература
[уреди | уреди извор]- Paciello O, Papparella S. Histochemical and immunohistological approach to comparative neuromuscular disorders. Folia Histochem Cytobiol 2009;47(2):143-52.
- Rosai J, ed. Kirurška patologija. 9. izdanje. Zagreb: Školska knjiga. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |