Биоскоп Славуј
Биоскоп Славуј био је комерцијални биоскоп и најпопуларнији у Лесковцу у међуратном периоду. Основао га је Душан Станковић звани Славуј.
Историјат
[уреди | уреди извор]Најпре је то била кафана са билијаром, касније и шахом. Када су се појавили неми филмови, Станковић је почео да их приказује у кафани, уз пратњу клавиристе. Дневно су се често давала и по четири приказивања. У биоскоп је довео и младу глумицу која је касније постала чувена као Ита Рина.[1]
Пивницу и тон кино Славуј наследио је његов син Драгутин звани Драги који је лично ишао у Београд и доносио филмове. Сала је увек била препуна и сви су грицкали семенке иако је то било забрањено. За сваки филм Драги је правио рекламу. Након Другог светског рата власти су му одузеле биоскоп.[2]
Када је основан и конкурентски биоскоп Корзо, пријатељ власника, Граочанкић, изјавио је да само он не иде у биоскоп Славуј, алудирајући на то да је то сиротињски биоскоп. Драгију Славују је то било криво, те је окачио таблу са натписом са великим словима „Само ја не идем у биоскоп Славуј!” на једно магаре и унајмио једног Рома да шета магаре испред Граочанкићеве банке. Сви пролазници су, хтели не хтели, видели натпис.[3][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Димитријевић, Сава (2020). „Бубњара из Славујев биоскоп”. Нова наша реч. IX (5): 15.
- ^ Димитријевић, Сава (2020). „Бубњара из Славујев биоскоп (2)”. Нова наша реч. IX (6): 16.
- ^ Димитријевић, Сава (2018). „Лесковачке кафане (4)”. Нова наша реч. VII (45): 14.
- ^ Dimitrijević, Sava. Bubnjara iz Slavujev bioskop. Leskovac: ThinkTank Town.
