Бир (духовни)
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Бир (лукна, крин) је представљао обавезу православних вјерника да свом свјештенству дају средства за издржавање (најчешће у природним плодовима). За разлику од господског, владаочевог или властелинског бира – називао се у средњем вијеку још и – поповски духовни бир.
Бир у Црној Гори
[уреди | уреди извор]У Црној Гори је свака кућа била дужна да свештенику преда 18 кг жита и одређену суму новца, за вршење вјерских обреда. Традиционални бир је у Црној Гори 1900. године замијењен прирезом у новцу (због тешкоћа у наплати и несигурности ових прихода, услед општег сиромаштва вјерника). Тако су свештеницима били обезбијеђени стабилни приходи (плате) а за њих је био установљен и фонд за издржавање остарјелих и немоћних. Истовремено је народ био ослобођен непосредног плаћања за обављање вјерског обреда.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1, - „Daily Press-Вијести“, 2006.