Битка за Таијуан
| Битка за Таијуан | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог кинеско-јапанског рата | |||||||||
 Кинески народ поздравља војнике НРА након победе у једној бици током Таијуанске операције | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Република Кина •  Куоминтанг •  Комунистичка партија Кине |
 Јапанско царство •  Монгукуо | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Јан Сјишан Јанг Аијуан Џу Де |
Исогај Ренсуке Итагаки Сејширо Демчугдонгруб | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 280.000 | 140.000 | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 129.737 | 30.000 | ||||||||
Јапанска офанзива под називом битка код Таијуана[1] била је велика битка вођена 1937. између Кине и Јапана названа по Таијуану, главном граду провинције Шанси, који је лежао у 2. војној области. Битка је завршена победом Јапана над кинеском Националном револуционарном армијом (НРА), укључујући део Суијуана, већи део Шансија и арсенала НРА у Таијуану, и ефективно окончала организовани отпор великих размера у области Северне Кине.
Јапанске снаге су укључивале јапанску војску северне Кине под Хисаичи Тераучијем, елементе Квантуншке армије и елементе армије унутрашње Монголије коју је предводио Демчугдонгруб. Кинеским снагама су командовали Јан Сишан (војсковођа Шансија), Веј Лихуанг (14. армијска група) и Фу Зуоји (7. армијска група), као и Џу Де који је предводио Армију Осме руте Комунистичке партије Кине (под Другом армијом у склопу савеза Другог уједињеног фронта).
Окупација територија дала је Јапанцима приступ угљу из Датунга у северном Шансију, али их је такође изложила нападима герилских снага националистичке армије, укључујући Армију Осме руте, везујући многе јапанске трупе које су могле бити преусмерене у друге кампање.
Битку су обележиле жестоке урбане борбе.[2]
Хронологија
[уреди | уреди извор]Септембра 1937. Хидеки Тоџо је послао јапанску војску стационирану у Чахару да изврши инвазију на Шанси како би искористила њене ресурсе. Град Датунг је пао, а НРА је била приморана да пређе у дефанзиву и концентрисала је своје трупе дуж Великог зида у биткама на местима попут Пингсјингуана и на истоку код Њангзигуана.
Дана 21. септембра 1937., мајор Хироши Мива, командант 1. Дајтај, 16. Хико Рентај из ИЈААФ-а, који је био некадашњи ангажовани војни инструктор летења за ваздушни корпус Фенгчанске армије Џанга Сјуелијанга и добро познат у круговима кинеске војне авијације , предводио је 7 ловаца Кавасаки Ки-10 у мисију пратње за 14 бомбардера Мицубиши Ки-2 да нападну град Таијуан, наишао на В-65Ц Корсер и Кертис Хоук II кинеског ваздухопловства, и оборио их неколико, међутим сам мајор Мива је оборен и убијен изнад Таијуана у дуелу са капетаном Чан Ки-Вонгом, командантом 28. ПС, 5. ПГ док је летео Кертис Хоук II.
Јан Сишан је такође послао трупе да појача Шиђаџуанг, али то је изазвало недостатак особља за одбрану области Северне Кине, што је омогућило јапанској војсци да се пробије на север, приморавајући Кинезе да се врате на нову линију код Сјинкоуа, Шанси. Борбе су се наставиле у октобру у бици код Сјинкоуа све док Јапанци нису заобишли Ниангзигуан крајем октобра, компромитујући кинеску одбрану, што је резултирало падом Тајјуана.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Japanese Forces Battle of Taiyan September through November 1937” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. Приступљено 2016-06-14.
- ^ Times, Douglas Robertsonwireless To the New York (1937-11-09). „FORCES AT TAIYUAN IN DEADLY COMBAT; Chinese Hold Two-Thirds of Shansi Capital and Battle Fiercely Against Downfall CIVILIAN TRAIN IS BOMBED 200 Killed or Wounded When Japanese Attack From Air on Tientsin-Pukow Line Chinese Resistance Irks Claim Third of Taiyuan Train Bombed, 200 Casualties”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-02-25.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hsu Long-hsuen and Chang Ming-kai, History of The Sino-Japanese War (1937-1945) 2nd Ed., 1971. Translated by Wen Ha-hsiung, Chung Wu Publishing; 33, 140th Lane, Tung-hwa Street, Taipei, Taiwan Republic of China. Pg. 195–200, Map 6