Битка код Мегалополиса
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Битка код Мегалополиса | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Македонија | Спарта | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Антипатер | Агис III | ||||||
Јачина | |||||||
40.000 | 22.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
3.500 | 2.300 |
Битка код Мегалополиса вођена је 331. или 330. п. н. е. између македонске војске Антипатера и спартанске војске под Агисом IIΙ. Завршена је поразом Спарте.
Увод
[уреди | уреди извор]Спарта је била једини грчки полис који није признао македонску хегемонију након Херонејске битке и није се прикључила свехеленском савезу. Спартански краљ Агис је започео преговоре са персијским сатрапима Фарнабазом и Аутофрадатом предлагавши да подигне устанак чиме би задржао македонске снаге у Грчкој. Од Персије је добио само 50 таланата злата и 10 бродова, али их је вешто искористио организујући најамничку војску од 8000 људи и освојивши Крету.
Агис је у лето 331. п. н. е. искористио побуну Трачана како би подигао устанак коме су се прикључили Елида, Ахаја и Аркадија. Македонији је остао веран једино Мегалополис. Агис је на почетку имао успеха. Поразио је македонског генерала Корага, команданта гарнизона у Коринту.
Македонски регент Антипатер, увидевши опасност од Спартанаца, склопио је мир са Трачанима и окупио велику војску коју су углавном чинили Трачани, Илири и други најамници. Придружио му се и велики број грчких савезника.
Битка
[уреди | уреди извор]Антички извори наводе како је спартанска војска, у којој су се налазили и ветерани битака са Александром Македонским, била знатно слабија по бројности људства. Агис и његови Спартанци су, на почетку, успели да пробију македонске линије, али је на крају до изражаја ипак дошла бројчана надмоћност Македонаца. Спартанци су поражени, а краљ Агис је погинуо. Тако је завршен најозбиљнији устанак у Грчкој против македонске власти. Александар Велики, заузет походима на истоку, није предузимао казнену експедицију против Спарте.
Извори
[уреди | уреди извор]- Стара Грчка - В. В. Струве и Д. П. Калистов, Book&Marso, 2006