Битка код Сихајовог насеља
| Битка код Сихајовог насеља | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Англо-Зулу рата | |||||||
 Лорд Челмсфорд са својим официрима поматра битку. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Британска империјаКолонија Натал | Краљевство Зулу | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Лорд Челмсфорд Џорџ Хамилтон-Браун Мвуби | Нкумбиказулу (Сихајов син) † | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 4.000 (1.500 ангажовано) | око 100-200 ратника | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 2 мртва, 12 рањених[1] | 30 мртвих, 4 рањена, 10 заробљених[1] | ||||||
Битка код Сихајовог насеља (енгл. Action at Sihayo's Kraal), прва битка Англо-Зулу рата, вођена 12. јануара 1879. Лака британска победа над неколико стотина стараца и дечака који су бранили збег, готово без губитака, убедила је британску команду да ће рат са Зулуима бити лак, што је допринело претераном самопоуздању Британаца у бици код Исандлуане, само 10 дана касније.[2]
Позадина
[уреди | уреди извор]Сихајо је био поглавица Зулуа који је контролисао малу област са неколико стотина колиба (око 1.500 ратника) у долини реке Баши, северне притоке реке Буфало, на северозападној граници Натала. У лето 1878. године, двојица његових синова прешла су у Натал са групом наоружаних људи и отели две одбегле жене (њихове конкубине), које су затим по обичају Зулуа погубили због неверства.[3] Колонијална влада на челу са високим комесаром Хенри Бартл Фрером искористила је овај инцидент да упути ултиматум краљу Кечвају у новембру 1878. да у року од два месеца преда Сихајове синове, плати одштету (600 грла стоке) и распусти своју војску, као и да прихвати британску власт и законе. Након истека ултиматума, британска војска упала је у земљу Зулуа у три колоне, са југа (колона бр.1), запада (колона бр. 3) и северозапада (колона бр. 4).
Колона број 3, састављена од два британска пешадијска батаљона, батерије са 6 топова, једног ескадрона пешадије на коњима и око 200 колонијалних коњаника добровољаца, као и 2 батаљона наталских Кафера (НДК) прешла је Буфало 11. јануара 1879. код Рорковог прелаза и упала у Сихајову земљу. Сутрадан, британски извиђачи на коњима открили су Сихајова стада, која су пастири пред британском најездом склањали у поглавичино насеље у каменитој клисури једне од притока реке Баши, неколико миља источно од реке Буфало, под заштитом малог броја ратника који нису отишли на смотру у Улунди где је неколико дана раније била сазвана мобилизација читаве војске. Желећи да примерно казни званичне кривце за рат (поменуте у ултиматуму), лорд Челмсфорд повео је своје трупе тим путем.[2][3]
Битка
[уреди | уреди извор]Сихајово насеље налазило се у каменитој клисури, чији је улаз био запречен огромним каменим громадама и запоседнут са стотинак ратника. Мањи број ратника запосео је заклоне и пећине на странама клисуре. Већина је била наоружана традиционалним оружјем Зулуа, копљем и штитом, али је неколико десетина имало пушке разних типова. Под њихову заштиту се склонило више стотина жена, деце и стараца са стоком. Желећи да опроба борбену вредност Наталског домородачког контингента, лорд Челмсфорд послао је напред један батаљон НДК, под командом Џорџа Хамилтон-Брауна. Када се батаљон приближио клисури, браниоци су испалили неколико пушака, а затим упитали нападаче по чијем наређењу долазе у земљу Зулуа. Хамилтон-Браун је преко преводиоца одговорио да долази по наређењу велике беле краљице Викторије и наредио јуриш. Делом предвођене, а делом гоњене од својих европских официра, неколико чета НДК невољно је кренуло напред, нашта су браниоци одговорили жестоком, али непрецизном ватром из пушака и кишом каменица. Један европски официр и два подофицира су рањени. Неке чете НДК су полегале, неке јурнуле назад, а само је једна чета, састављена од Зулуа који су дезертирали из војске и избегли у Натал претходне године, под вођством поглавице Мвубија, пошла на јуриш и сукобила се са браниоцима на улазу у клисуру. После кратке борбе прса у прса, Мвубијеви ратници су потисли браниоце, који су оставили 20 мртвих, изгубивши два ратника. Видећи колебање НДК, Лорд Челмсфорд послао им је у помоћ четири британске чете, док су британски коњаници заобишли брдо и напали збег са две стране. После кратког отпора преостали браниоци су се разбежали, остављајући жене, децу и стоку на милост и немилост победницима. Поручник Дунконб, једини официр у 1. батаљону 3. пука НДК који је говорио Зулу језик, сам је заробио четворицу ратника у једној пећини.[3]
Последице
[уреди | уреди извор]У читавом сукобу, који једва да је трајао пола часа, Зулуи су изгубили 30 мртвих, 4 рањена и 10 заробљених ратника, док су Британци имали 2 мртва и 12 рањених чланова НДК, од чега тројицу Европљана. После битке Сихајово насеље је опљачкано и спаљено, а заплењено је 13 коња, 413 говеда, 332 козе и 235 оваца. Ова лака победа над Сихајовим људима, који су у Наталу важили као најборбенији ратници Зулуа, навела је британске официре да потцене борбену вредност, храброст и одлучност Зулуа, иако се овде радило о малом броју стараца и дечака, док је већина ратника била одсутна. Ово потцењивање противника било је један од узрока тешког пораза исте ове војске код Исандлуане, само 10 дана касније.[2] Каплар Шис, пореклом Швајцарац, рањен је копљем у потколеницу и евакуисан у болницу у Рорковом прелазу, где се истакао у боју 10 дана касније, зарадивши Викторијин крст за храброст.[3]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Битка је, веома поједностављено, приказана у филму Зора Зулуа из 1879.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Коленсо 1880, стр. 272.
- ^ а б в Коленсо 1880, стр. 271-272.
- ^ а б в г Морис 1988, стр. 400.
Литература
[уреди | уреди извор]- Colenso, Frances E. (Frances Ellen); Durnford, Edward (1880). History of the Zulu war and its origin;. University of California Libraries. London, Chapman and Hall.
- Hamilton-Browne, G. (1912). A lost legionary in South Africa. University of California Libraries. London, Laurie.
- Morris, Donald R. (1988). The Washing of the Spears: A History of the Rise of the Zulu Nation Under Shaka and Its Fall in the Zulu War of 1879. Da Capo Press. ISBN 9780747401940.