Битка код Укиноа
| Битка код Укиноа | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Сенгоку периода | |||||||||||
 Јапан око 1560. Територије клана Ода обојене су жуто. Битка је вођена у северном делу провинције Овари. У време битке (1558) Нобунага је владао јужним делом провинције. | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
| Клан Ода из Шобате | Клан Ода из Ивакуре | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
| Ода Нобунага |
Ода Нобутака | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| 3.000[1] | 3.000[1] | ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
| знатни | 1.250 самураја[а][1] | ||||||||||
Битка код Укиноа (енгл. Battle of Nagara-gawa), вођена 12. јула 1558.[б] била је коначна победа Ода Нобунаге у борби за уједињење провинције Овари.[1][2]
Позадина[уреди | уреди извор]
Смрћу Саито Досана у бици на реци Нагара (1556), Ода Нобунага изгубио је подршку свог северног суседа, провинције Мино. Још горе, Ода Нобуката, намесник северног Оварија са престоницом у замку Ивакура, склопио је савез са Досановим наследником, Саито Јошитацуом, који је збацио и убио оца, и објавио рат Нобунаги. Тако је почео последњи грађански рат у провинцији Овари.[1]
Пошто су Нобунагина престоница, замак Кијосу, и Ивакура били удаљени свега 9 километара, рат је почео безначајним препадима и спаљивањем незаштићених села: Нобуката је спалио села у близини Кијосуа, а Нобунага је у одговор опустошио околину Ивакуре. Пошто је намесник северног Оварија располагао са око 3.000 ратника, Нобунага, који је у Кијосу-у имао свега 83 самураја на коњима (у оно време обично је свега око 10% самураја имало коње) наоружао је грађане Кијосу-а копљима од бамбуса, постројивши испред њих своје дисциплиноване ашигару-пешадинце, чиме је одвратио Ода Нобутаку од директног напада на град. Како би појачао сопствени легитимитет у Оварију, Нобунага је прогласио Шиба Јошикане-а, сина покојног гувернера који је погубљен од стране побуњеника пред битку код Кијосу-а (1552), за гувернера Оварија, формално му препустивши власт у замку Кијосу (док се сам повукао у северну кулу). У стварности, Шиба је био само Нобунагина марионета: чим је тобожњи гувернер покушао да врши своју власт (ушавши у тајне преговоре са неким мањим господарима, како би морем довео у Овари трупе из Суруге - снаге клана Имагава) Нобунага га је протерао из провинције.[1]
Битка[уреди | уреди извор]
22. јула 1558, Нобунага је кренуо из Кијосу-а на замак Ивакура, обишавши га са севера и заузевши повољан положај код села званог Укино. Иако је удаљеност два замка била свега око 9 километара, терен је био тако тежак и брдовит да је удаљеност износила око 3 сата хода. Када је нобунага послао своју лаку пешадију (ашигару) напред, око 3.000 бранилаца изашло је из Ивакуре да им препречи пут. Битка је почела у Сат Коња (око поднева). После више часова борбе, снаге Ивакуре су потиснуте у замак. По Хроници господара Нобунаге, најупечатљивији догађај дана био је двобој између чувеног стрелца Хајаши Ашичиро-а (из села Асано) и Хашимото Ипа, Нобунагиног учитеља пуцања из аркебузе. Аркебузир је рањен у пазухо, а стрелац оборен метком: када је један од Нобунагиних пажева пришао да му скине главу, стрелац му је, онако лежећи, тешко рањен, мачем одсекао леву руку, пре него што је убијен.[1]
Истог дана Нобунага је повукао своје људе у Кијосу. Следећег дана извршио је преглед непријатељских глава, по обичају тог времена: било је више од 1.250 глава истакнутих самураја.[1]
Последице[уреди | уреди извор]
Овом победом, Ода Нобунага сломио је најјачи отпор својим амбицијама за уједињење провинције Овари. Почетком 1559. Нобунага је напао замак Ивакура: спаливши предграђе, окружио је замак двоструком и троструком палисадом од бамбуса. Замак се бранио два или три месеца, изложен непрекидној ватри из аркебуза и повременим јуришима. Изгубивши сваку наду за помоћ, браниоци су најзад предали замак и разбежали се. Наредивши да се замак Ивакура сруши до темеља, Нобунага се вратио у своју престоницу, замак Кјосу. По први пут у периоду Сенгоку цео Овари био је под влашћу једног господара.[1]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Јапанске хронике оног времена наводе губитке само знатнијих ратника, док се губици простих пешадинаца и не помињу.
- ^ По лунарном календару.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 101—104. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.