Бичкрафт Б60 Дјук

Бичкрафт Б60 Дјук
	; Авион Бичкрафт Б60 Дјук
Општи подаци
Намена	вишенаменски
Посада	1
Број путника	5
Порекло	САД
Произвођач	Beechcraft
Пробни лет	29.12.1966.
Уведен у употребу	јули 1968.
Статус	активан
Први оператер	САД
Број примерака	596
Димензије
Дужина	10,31 m
Висина	3,76 m
Распон крила	11,972 m
Површина крила	19,78 m²
Маса
Празан	1.939 kg
Нормална полетна	3.073 kg
Погон
Број мотора	2
Физичке особине
Клипноелисни мотор	2 × Lycoming TIO-540-E1C4
Снага КЕМ-а	2 x 280 kW
Снага КЕМ-а у кс	2 x 380 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	459 km/h
Економска брзина	330 km/h
Долет	2.272 km
Плафон лета	9.100 m
Брзина пењања	487 m/min
Портал Ваздухопловство

Бичкрафт Б60 Дјук је амерички двомоторни нискокрилац са пет седишта. Производила га је фирма Beechcraft од 1968. до 1983. године. Користи се као путнички авион, за авиотакси и обуку и тренажу пилота.

Пројектовање и развој

Развој Бичкрафт Б60 Дјук је почео почетком 1965. године и осмишљен је да попуни празнину између модела Бичкрафт барона и Бичкрафт Квин ер. Прототип је извео свој први лет 29. децембра 1966, а ФАА је издала цертификат 1. фебруара 1968. Дистрибуција купцима је почела у јулу 1968^[2].

Технички опис

Бичкрафт Б60 Дјук је двомоторни нискокрилни путнички авион са 6 седишта.

Труп авиона је металне конструкције монокок, округлаог попречног пресека. Кабина пилота и путника чине једну целину. Кабине су опремљене великим прзорима што омогућава изванредну прегледност из авиона. Авион је опремљен уређајима који у кабини одржавају константни притисак и температуру. При репу са десне стране трупа налазе се врата за улаз у авион.

Крила су металне конструкције трапезастог облика. На крилима се налазе мотори, у крилаима су смештени унутрашњи резервоари за гориво а такође и простор у који се увлаче точкови за време лета. Крила имају управан положај на труп авиона.

Погонска група се састоји од два шестоцилиндрична ваздухом хлађена клипна мотора, Lycoming TIO-540-E1C4 са трокраком металном елисом константне брзине.

Стајни трап је увлачећи типа трицикл (један точак напред и два испод крила. Први точак се у току лета увлачи у кљун авиона а крилни точкови се увлаче у крила. Погон за увлачење и извлачење ногу стајног трапа је хидраулични.

Варијанте

Бичкрафт 60 - Први произведени модел са Lycoming TIO-540-E1C4 моторима, направљено 122 ком.
Бичкрафт А60 - Побољшана верзија, направљено 121 ком.
Бичкрафт Б60 - Најновија верзија, направљено 350 ком.

Оперативно коришћење

Укупно је произведено 596 примерака у периоду од 1968. до 1983. године а нашао је примену као војни а и цивилни авион. Продавао се широм света

Авион Бичкрафт Б60 Дјук у Југославији

Југославија је купила 4 ова авиона, 2 су купљена за потребе Савезног извршног већа (Владе Југославије), један за потребе Извршног већа Републике Македоније а један је био у приватном власништву. Први авион Бичкрафт Б60 Дјук је регистрован у ЈРЦВ 1969. године а последњи 2006^[3].

Земље корисници

Види још

Референце

^ http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_beech60_en.php
^ https://www.globalair.com/aircraft-for-sale/Specifications?specid=332
^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.

Литература

Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992, ИЗСИ и МЦО. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6.
Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.
Ђокић, Небојша. (2011). „Авио сервис савезних органа СФР Југославије”. Расински Анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски архив Крушевац. 9: strana 235. ISSN 1451-4346.
Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8.

Спољашње везе

[1] ttp://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_beech60_en.php

[2] ttps://www.globalair.com/aircraft-for-sale/Specifications?specid=332

[3] Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације.

[1]

[2]

[3]