Блефароспазам
| Блефароспазам | |
|---|---|
| Латински | Blepharospasm |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | неурологија |
| МКБ-10 | G24.5 |
| МКБ-9-CM | 333.81 |
| DiseasesDB | 15748 |
| eMedicine | oph/202 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/Blepharospasm Blepharospasm Блефароспазам] |
| MeSH | D001764 |
Блефароспазам је врста фокалне дистоније која се одликује наглим и неконтролисаним стискањем очних капака, тако да пацијент има проблема са спонтаним отварањем очију. Јавља се углавном у старијем животном добу и то најчешће обострано, мада понекад може бити захваћена само једна страна. Тачна природа болести није до краја позната, а напад може изазвати јако или трепћуће светло, ветар, прашина и други иритирајући фактори.
Јачина и учесталост напада су различити. У почетку су сметње благе и јављају се ретко у виду нелагоде, иритације и трептања. Временом оне постају израженије, а поред стискања капака може да се јави и неконтролисано стискање дела лица или чела (интермитентни блефароспазам).[1]
Рефлексни блефароспазам
[уреди | уреди извор]Рефлексни блефароспазам представља тонични грч кружног мишића ока (грч капка) и настаје надраживањем тригеминалног нерва током различитих очних обољења. Код оваквог типа блефароспазма капци су трајно грчевито затворени. Блефароспазам удружен са сузењем ока (епифора) и неподношењем светлости (фотофобија) представља тријас иритативних симптома који се јављају код запаљењских промена на вежњачи (конјунктивитис) и обољења предњег сегмента ока (кератитис и сл).[2]
Терапија је усмерена на третман болести која је изазвала блефароспазам.
Симптоматски блефароспазам
[уреди | уреди извор]Симптоматски блефароспазам настаје услед надражаја централних или периферних делова фацијалног нерва и рефлексним путем услед надражаја офталмичког и оптичког нерва. Поред грчевито затворених капака, грчем могу бити захаваћени други мишићи лица инервисани фацијалним нервом. Обично се ради о комбинацији тоничких и клоничних грчења. Симптоматски блефароспазам настаје обично услед процеса унутар лобање (постенцефалитички паркинсонизам, апсцеси, тумори и др).[2]
Помоћ се састоји у лечењу основног обољења. Привремена побољшања могу се постићи инјекцијама 50% алкохола у кружни мишић ока. Осим тога користи се и Ботулинум токсин тип А, који утиче на пренос хемијских импулса у мишићима и тако циљано и селективно смањује њихову активност.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Ботулинум токсин”. Архивирано из оригинала 28. 02. 2008. г. Приступљено 24. 03. 2008.
- ^ а б „Блефароспазам”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2007. г. Приступљено 24. 03. 2008.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
