Пређи на садржај

Бобан Трифуновић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Бобан Трифуновић
Лични подаци
Датум рођења(1993-04-14)14. април 1993. (31 год.)
Место рођењаБеоград, СРЈ
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду (основне и мастер студије), Филолошки факултет Универзитета у Београду (докторске академске студије)
Књижевни рад
Период2017–
Утицаји одФранц Кафка, Самјуел Бекет, Хауард Филипс Лавкрафт, Емил Сиоран, Томас Лиготи, Роберт Ејкман, Томас Бернхард, Хорхе Луис Борхес, Филип Рот, Вернон Ли
Најважнија делаСрце лутке (2018), Јагањци (2023)

Бобан Трифуновић (Београд, Србија, 14. април 1993) српски је књижевник и визуелни уметник.

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Београду је завршио основну и средњу школу. На Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета завршио је основне и мастер студије етнологије и антропологије.

У јесен 2017. године, Трифуновић је публиковао прву приповетку, у антологији фолклорне фантастике под насловом У врзином колу, издавачке куће Страхор из Београда, док је прву збирку приповедака, под насловом Срце лутке публиковао 2018. године. У сарадњи са Народном библиотеком Вељко Дугошевић из Голупца, 2018. године допринео је антологији приповедака о Голупцу, под насловом Гвоздена капија.[1]

У мају 2023. године, Трифуновић је публиковао први роман, под насловом Јагањци.[2]

Докторске студије Трифуновић је уписао на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2018, а завршио 2023. године. Своју дисертацију посветио је проблемима аутопоетике и програмске поетике у стваралаштву француског мислиоца румунског порекла Емила Сиорана. Трифуновићев рад о Сиорану је пионирски, јер откако је 1972. године на српски језик преведена његова књига Кратак преглед распадања, о њему није написан ниједан научни рад, нити је публикована једна монографија домаћег аутора. Претходно, Трифуновић је о Сиорану објавио два оригинална научна рада.[3][4]

Књижевна критика

[уреди | уреди извор]

Трифуновићева прозна остварења су, досад, наишла на махом позитиван одзив код књижевне критике.[5][6][7]

Др Игор Перишић, теоретичар књижевности, истакао је да је једна од најзначајнијих одлика Трифуновићеве прозе, коју сврстава у жанр етнохорора, односно етнофантастике, кафкијанска егзистенцијална језа, изазвана немогућношћу досезања истине.[5]

Прозне публикације

[уреди | уреди извор]
  • Две капије (у антологији фолклорне фантастике У врзином колу)[8]
  • Плес у пепелу (у зимском броју часописа Елементи за 2017. годину)[9]
  • У камену тврђаве Голубац (у антологији под насловом: Гвоздена капија: збирка прича о Голупцу)[10]
Збирка приповедака Срце лутке, на промоцији у галерији Полет у Цетињској улици број 15, у Београду

Збирку приповедака Срце лутке Трифуновић је публиковао 2018. године, у издању Отворене књиге из Београда[5]. Збирка садржи следеће приповетке: La fee verte, Велико Дело, Белег, Veteribus ritibus, Сусрет, Вечност, Свите, Преображај, Срце лутке и Посезање за Диимрудом.

У роману Јагањци, Трифуновић је писао о младом писцу хорора, који је на промоцији своје збирке приповедака упознао Ему, водича кроз „Београд иза Београдаа“. На турама, клијентима се представља тајанствена страна престонице Србије. Еми се његова књига допала, али сигурна је да би писао уверљивије ако би иза својих реченица имао искуство – те му нуди да га поведе на туру током последње три ноћи октобра. Сеансе, одласци у хотел Миленбург у којем одседају они који на сеансе иду, познанства са онима који сеансе организују, одлазак у опскурни ексклузивни ноћни клуб. Све то протагонисти пружа оно што му је Ема обећала, али и нешто чему се ни најмање није надао. Роман Јагањци има 230 страна, прво издање штампано је у меком повезу.[11]

Преводилачка делатност

[уреди | уреди извор]

Трифуновић је са енглеског језика почео да преводи 2023. године. Од тада је превео романе Замак Вулфенбах Елизе Парсонс и Богиња: демон и Буба Ричарда Марша.[12][13][14] За сваки од ових романа, али и за друге романе у истој едицији Отворене књиге, Трифуновић је сачинио кратке критичке поговоре.

Ликовни радови

[уреди | уреди извор]

Први ликовни рад, цртеж под насловом Увид у структуру: Судар Трифуновић је изложио на колективној изложби под називом Контакт у галерији Месташце у Београду, у децембру 2022. године. Након тога, цртеже је наставио да излаже на колективним изложбама у галеријама Бети Форд и Месташце.

Трифуновићева прва самостална изложба уприличена је у априлу 2023. у галерији Бети Форд, а друга у априлу 2024. у просторијама кафеа Латифе.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Цртеж Увид у структуру: Судар
    Цртеж Увид у структуру: Судар
  • Цртеж Увид у структуру: Одраз II
    Цртеж Увид у структуру: Одраз II
  • Цртеж Увид у структуру: Nesrazmera beskonačnosti I
    Цртеж Увид у структуру: Nesrazmera beskonačnosti I
  • Цртеж Увид у структуру: Poravnanje I
    Цртеж Увид у структуру: Poravnanje I
  • Цртеж Muzika sfera I
    Цртеж Muzika sfera I
  • Цртеж Muzika sfera II
    Цртеж Muzika sfera II
  • Цртеж Harmonizacija haosa II
    Цртеж Harmonizacija haosa II
  • Цртеж Muzika sfera III
    Цртеж Muzika sfera III

Notes

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Група, Аутора (2018). Гвоздена капија: збирка прича о Голупцу (Прво изд.). Голубац: Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац. 
  2. ^ https://www.art-anima.com/predstavljanje-romana-jaganjci-bobana-trifunovica-u-kafeu-latife/
  3. ^ Трифуновић 2020
  4. ^ Trifunović 2022
  5. ^ а б в Trifunović, Boban (2018). Srce lutke (Prvo изд.). Beograd: Otvorena knjiga. стр. 215. ISBN 978-86-7674-292-9. 
  6. ^ „Autostoperska paralela”. Autostoperski vodič kroz fantastiku. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2018. 
  7. ^ Ognjanović, Dejan. „SRCE LUTKE – Boban Trifunović”. The Cult of Ghoul. Приступљено 24. 11. 2018. 
  8. ^ Група, Аутора (2017). У врзином колу (Прво изд.). Београд: Страхор. стр. 405. 
  9. ^ Трифуновић, Бобан (2017). „Плес у пепелу”. Елементи, Часопис Центра за промоцију науке. Зима. 
  10. ^ Група, Аутора (2018). Гвоздена капија: збирка прича о Голупцу (Прво изд.). Голубац: Народна библиотека Вељко Дугошевић Голубац. стр. 125. 
  11. ^ https://www.art-anima.com/predstavljanje-romana-jaganjci-bobana-trifunovica-u-kafeu-latife/
  12. ^ Парсонс, Елиза (2024). Замак Вулфенбах (Прво изд.). Београд: Отворена књига. 
  13. ^ Марш, Ричард (2024). Богиња: демон (Прво изд.). Београд: Отворена књига. 
  14. ^ Марш, Ричард (2024). Буба (Прво изд.). Београд: Отворена књига. 

References

[уреди | уреди извор]
  • Трифуновић, Бобан (2020). "Емил Сиоран: игра лиризма и патње", Језик, књижевност и игра : зборник радова са Осме међународне конференције Факултета за стране језике одржане 24. и 25. маја 2019. године, Стр. 304-317.
  • Trifunović, Boban (2022). Prvi bezizlaz, jedna kap tame: Uticaj gnostičkih učenja na antinatalističku misao Emila Siorana. Речи : часопис за језик, књижевност и културолошке студије, God. 14, br. 15, 2022, str. 124-140.

Референце

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бобан_Трифуновић&oldid=28856943”