Црква Богородица Љевишка

Црква Богородица Љевишка Богородица Љевишка
Изглед цркве, 1980.
Светска баштина Унеска
Званично име	Средњовековни споменици на Косову
Место	Призрен, Општина Призрен, Србија
Координате
Критеријум	културна: II, III, IV
Референца	724.
Упис	2004. (28. седница)
Додатни упис	2006.
Угроженост	2006–

Црква Богородица Љевишка је древна српска православна црква у Призрену, задужбина краља Стефана Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306—1307. године на остацима старијег катедралног храма из 13. века, који је такође заснован на месту још старије, ранохришћанске цркве. Црква је вековима била саборни, односно катедрални храм призренских епископа и митрополита Српске православне цркве.

У стручној литератури и публицистици, придевак у називу храма јавља се у два основа облика, најчешће као Љевишка, а знатно ређе као Левишка. О пореклу и значењу овог назива постоје разна мишљења и претпоставке. Призренски топоним Љевиша забележен је у српским средњовековним изворима из 14. века, који сведоче о поседима Призренске епископије. Албанци су у Мартовском погрому 2004. веома оштетили цркву.

Историја

Црква Богородица Љевишка

Црква Богородица Љевишка

Црква Богородица Љевишка

Црква Богородица Љевишка

Околина цркве Богородица Љевишка

Садашња црква, посвећена празнику Успења Пресвете Богородице, коју је почетком 14. века подигао српски краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321), обновљена је на месту старијег саборног храма, чији су остаци откривени приликом опсежних рестаураторских и истраживачких радова, који су спроведени од 1950. до 1952. године. Према стручним проценама, првобитна грађевина била је саздана најкасније током 10. века. Значајна прекретница у историји првобитног храма догодила се непосредно након 1018. године, када је обновљена византијска власт над Призреном. У повељи цара Василија II (976—1025) из 1019. године о уређењу Охридске архиепископије, међу епархијама које су биле потчињене охридском архиепископу, као петнаеста по реду поменута је и Призренска епархија. Током 11. и 12. века, архијерејска катедра призренских епископа налазила се управо у овом храму. Приликом установљења аутокефалне Српске архиепископије (1219), Призренска епархија је укључена у њен састав, а стара црква је наставила да обавља функцију катедралног храма. Према архитектонској структури, стара црква је била тробродна базилика. Имала је три апсиде на истоку и припрату на западу, испред које се налазио трем.

Преуређењем у 14. веку главни брод је претворен у петокуполну целину, а бочни бродови су претворени у амбулаторијум. Ово је идеја која је у византијској архитектури већ виђена у Цркви Солунских апостола: основа је у виду уписаног крста са пет купола, а око њега је са три стране широки брод. Уместо трема, саграђен је двоспратни егзонартекс (спољна припрата) са звоником. Од старе цркве преузети су бочни зидови. Средишња купола лежи на четири стуба, док су мале куполе постављене дијагонално. Црква је саграђена наизменичним редовима цигле и кречњака. Спољни изглед је оживљен двоструким и троструким прозорима и нишама. Обновом цркве су управљали мајстори Никола (архитектура) и Астрапа (живопис). О томе се зна по натпису у спољној припрати.

Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази Свадбе у Кани, Исцељење слепог и Богородица Елеуса са Христом хранитељем. Прве две се данас чувају у Галерији фресака при Народном музеју у Београду, док је трећа сачувана на јужном ступцу јужног брода цркве. Преостале фреске у Богородици Љевишкој су из 14. века и дело су мајстора Михаила Астрапе и његових помоћника, насликане између 1307. и 1313. године. Међу њима су циклуси великих празника, Христових мука, чуда и парабола, као и портрети светаца и српских историјских личности (Стефан Немања, Свети Сава, краљ Милутин).

Након проглашења Српске патријаршије (1346), призренски епископи су добили почасни чин митрополита, чиме је и Богородица Љевишка уздигнута на степен митрополитског средишта. Средином 15. века, Призрен је потпао под турску власт, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Призренске епархије и њеног катедралног храма. Након обнове Српске патријаршије (1557), Призренска епархија се поново нашла у њеном саставу.

Шире подручје Призренске епархије тешко је пострадало током ратних година (1688—1690, 1716—1718, 1737—1739). Услед великих сеоба Срба са подручја Метохије и суседних области, положај српских црквених установа је временом постао веома тежак. Најкасније средином 18. века, Богородица Љевишка је одузета од православних Срба и претворена у џамију. Овај чин тешко је погађао српски народ у Призрену, што је посведочено записима из 1756. године. Постоји мишљење да се претварање у џамију догодило знатно раније, већ на почетку турске владавине у Призрену. Ова претпоставка је била прихваћена у делу стручне јавности. Независно од тог питања, претварањем у џамију унутрашњост храма је претрпела знатна оштећења: фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене. Поново су откривене за време рестаураторских радова у периоду од 1950. до 1952. године, а напори на њиховој санацији трајали су све до 1976. године.

За време трајања османске власти нису постојали никакви изгледи да се Богородица Љевишка поново врати у своје изворно стање, тако да је функцију катедралног храма привремено преузела Стара црква Светог Ђорђа у Призрену, а касније је иста функција званично пренета на новоподигнути Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену, који је довршен 1887. године. Упркос томе, у свести православних Срба у Призрену чувана је успомена на стари катедрални храм. Тек након ослобођења Призрена (1912), Богородица Љевишка је поново претворена у цркву, али радови на њеној рестаурацији нису могли бити остварени током наредних година, услед ратних неприлика које су трајале све до 1918. године.

Након Првог светског рата, пред надлежне црквене власти се у више наврата постављало питање о могућем враћању статуса катедралног храма Богородици Љевишкој, али до тога није дошло чак ни након опсежних рестаураторских радова који су спроведени средином 20 века. Пошто је архијерејска катедра задржана у новом саборном храму Светог Ђорђа, древној цркви Богородице Љевишке је остављен почасни статус старог саборног храма.

Од почетка НАТО окупације Косова и Метохије (1999.), црква је под наводном заштитом немачких војника. И поред тога, црква је гађана из ватреног оружја и запаљена 17. марта 2004. године од стране албанских вандала, за време Мартовског погрома, док су војници немачког КФОР-а остали у касарнама, о чему је својевремено писао немачки лист Шпигл у тексту ,,Зечеви са Косова".

Дана 13. јула 2006. Црква Богородице Љевишке је стављена на Унескову листу светске културне баштине, као део ансамбла средњовековних споменика на Косову и Метохији. За ову групу споменика се сматра да су угрожени.

Светска баштина

Ова црква се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом Средњовековни споменици на Косову и Метохији, а од 2006. године се налази и на Унесковој листи светске баштине која је угрожена.

Рестаурација оштећених фресака почела је 2014. године.

Документарни филм

• Богородица Љевишка, дводелни документарни ТВ филм серијала „Сведоци векова“ у продукцији РТБ-а снимљен је 1991. године према сценарију Др Гордане Бабић и Петра Савковића у режији Драгослава Бокана, музику је компоновао Зоран Христић.

Галерија

Фреске у Богородици Љевишкој

• 
  Фреска Купање Христа, пре 2004. године, када су је албански екстремисти тешко оштетили
• 
  Краљ Милутин
• 
  Фреска краља Милутина пре рестаурације
• 
  Фреска краља Милутина после рестаурације
• 
  Српска династија Немањића
• 
  Св Сава
• 
  Стефан Немања
• 
  Краљ Стефан Првовенчани
• 
  Краљ Стефан Дечански
• 
  Издаја Христа
• 
• 
• 
• 
  Света Варвара
• 
  Појава Христа мирносницама
• 
  Успеље Богородице
• 
  Издаја Христа, детаљ
• 
  Христос Пантократор
• 
  Пророк Захарије

Види још

• Српске православне светиње и споменици у Призрену
• Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену
• Стара црква Светог Ђорђа у Призрену
• Епархија рашко-призренска
• Призренска епархија
• Призренска богословија
• Мартовски погром 2004.
• Историја Косова и Метохије
• Клесарски занат у Белој Води

Литература

• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Глигоријевић-Максимовић, Мирјана (2007). „Антички елементи у сликарству Богородице Љевишке у Призрену” (PDF). Зборник Матице српске за класичне студије. 9: 203—221. 
• Давидов-Темерински, Александра (2013). „Третирање лакуна: Радови на зидном сликарству цркве Богородице Љевишке у Призрену”. Модерна конзервација. 1: 111—116. 
• Давидов-Темерински, Александра (2017). Богородица Љевишка у Призрену. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. 
• Davidov-Temerinski, Aleksandra (2017). Church of the Holy Virgin Ljeviška in Prizren. Belgrade: Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia. 
• Давидовић, Надежда (1961). „Представа Богородице са Христом Крмитељем у Богородици Љевишкој у Призрену”. Старине Косова и Метохије. 1: 85—94. 
• Давидовић-Радовановић, Надежда (1973). „Сибила царица етиопска у живопису Богородице Љевишке”. Зборник за ликовне уметности. Матица српска. 9: 29—42. 
• Ђокић, Небојша (2016). „Црква Светог Ђорђа у Призрену до ослобођена од Турака” (PDF). Каленић (1): 26—31. 
• Ђорђевић, Иван (1973). „Стари и Нови завет на улазу у Богородицу Љевишку”. Зборник за ликовне уметности. Матица српска. 9: 15—26. 
• Живковић, Бранислав (1991). Богородица Љевишка: Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. 
• Живковић, Зденка (2005). „Нека запажања о сликарству у Богородици Љевишкој у Призрену” (PDF). Гласник Друштва конзерватора Србије. 29: 120—121. 
• Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник. 
• Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига. 
• Иванић, Иван (1902). Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и XIX веку. Београд-Нови Сад: Друштво Рад. 
• Костић, Петар (1928). Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку. Београд: Народна мисао. 
• Јањић, Драгана (2013). „Призренска епископија: Историјско-канонски аспекти” (PDF). Баштина (34): 157—170. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Јастребов, Иван С. (1879). Податци за историју Српске цркве. Београд: Државна штампарија. 
• Калеши, Хасан (1962). „Када је црква Свете Богородице Левишке у Призрену претворена у џамију”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 28 (3-4): 253—261. 
• Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт. 
• Лома, Александар (1989). „О имену Богородице Левишке”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 16: 91—100. 
• Магловски, Јанко (2005). „Тератолошки мотив у керамопластици Богородице Љевишке: Иконологија трифоре”. Зограф. 30 (2004—2005): 119—122. 
• Maksimović, Branko (1974). „Funkcionalne i estetičke vrednosti životne sredine u staroj strukturi Prizrena”. Zbornik zaštite spomenika kulture. 24: 21—32. 
• Ненадовић, Слободан (1952). „Рестаурација цркве Богородице Љевишке у Призрену”. Зборник заштите споменика културе. 3 (1): 39—50. 
• Ненадовић, Слободан (1963). Богородица Љевишка: Њен постанак и њено место у архитектури Милутиновог времена. Београд: Народна књига. 
• Ненадовић, Слободан (1997). „Две теме из цркве Богородице Љевишке у Призрену”. Старине Косова и Метохије. 10: 101—110. 
• Николић, Милица (1976). „Властелинство Свете Богородице на Љевиши”. Историјски часопис. 23: 39—50. 
• Павличић, Јелена З. (2013). „Nomen est omen или значењски потенцијал места - Црква Богородице Љевишке у Призрену”. Културно наслеђе Косова и Метохије: Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности. Београд: Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије. стр. 215—224. 
• Павличић, Јелена З. (2015). „Заборави и модели заштите: Црква Богородице Љевишке у Призрену”. Српски језик, књижевност, уметност: Зборник радова. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. стр. 111—124. 
• Pavličić, Jelena Z. (2017). „Nomen est omen or a testimonial potential of place: The Church of the Holy Virgin of Ljevisa in Prizren”. Genius Loci: Lugares e Significados: Places and Meanings. 1. Porto: CITCEM. стр. 215—226. 
• Павличић, Јелена З. (2018). „Copie conforme - копије фресака у пракси заштите споменичког наслеђа: Пример копија из цркве Богородице Љевишке у Призрену” (PDF). Зборник Матице српске за ликовне уметности. 46: 35—51. 
• Панић, Драга; Бабић, Гордана (1975). Богородица Љевишка. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Панић, Драга (2004). „Летопис призренске катедрале”. Књижевни магазин: Месечник Српског књижевног друштва. 4 (34): 6—9. 
• Петровић, Радомир Д. (2007). „О рестаурисаном ктиторском натпису краља Милутина на фресци у призренској цркви Богородице Љевишке (XIV век)”. Археографски прилози. 29-30 (2007—2008): 35—45. 
• Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар. 51 (2001): 171—184. 
• Радовановић, Јанко (1963). „Прикази Богородице у цркви Богородице Љевишке у Призрену”. Старине Косова и Метохије. 2—3: 125—131. 
• Радовановић, Јанко (1971). „Портрети Немањића у цркви Богородице Љевишке у Призрену”. Старине Косова и Метохије. 4—5: 272—299. 
• Радовановић, Јанко (1979). „Невесте Христове у живопису Богородице Љевишке у Призрену”. Зборник за ликовне уметности. Матица српска. 15: 115—134. 
• Радојичић, Ђорђе С. (1940). „О Поменику Св. Богородице Левишке”. Старинар. 15: 43—69. 
• Радојичић, Ђорђе С. (1960). „Исписи из Поменика цркве Богородице Љевишке у Призрену”. Гласник Етнографског института САНУ. 9: 31—36. 
• Ћирић, Јасмина С. (2007). „Западно прочеље цркве Богородице Љевишке у Призрену: Елементи фасадног обликовања”. Лесковачки зборник. 47: 151—160. 
• Ćirić, Jasmina S. (2017). „Things in Heaven and on Earth, visible and invisible: Triumphal arch at the west facade of the Mother of God Ljeviška Church in Prizren: Structure and meaning” (PDF). Ниш и Византија: Зборник радова. 15: 179—186. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Чанак-Медић, Милка; Тодић, Бранислав (2015). Богородица Љевишка. Нови Сад: Платонеум. 

Спољашње везе

• Информације, историја и фотографије цркве Богородице Љевишке (ен.)
• Богородица Љевишка- збирка фотографија Фонда Благо
• Призрен, историја, књижевност, уметност, галерије Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2021)
• Откуд Платон у цркви Богородице Љевишке („Православље“ бр 1056, 15. март 2011)
• Богородица Љевишка није обновљена ни после 15 година од погрома („Политика”, 27. април 2019)
• Баштина Богородице Љевишке у Призрену и проблем очувања памћења у пракси заштите споменичког наслеђа, докторска дисертација (2016)