Црква Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу

За другу употребу, погледајте страницу Црква Светог Петра.

Црква Светих апостола Петра и Павла

Црква Светог апостола Петра, подужни пресјек

Црква Светог апостола Петра је црква у Бијелом Пољу у Црној Гори коју је саградио хумски кнез Мирослав, брат Стефана Немање. Натпис на каменој плочи изнад врата којим је означен ктитор, не садржи датум подизања, а претпоставља се да је сазидана 1190. године. За вријеме нереда у Хуму, 1252. године, из Богородичиног манастира у Стону је у цркву Светог апостола Петра на Лиму пресељено сједиште Хумске епархије.

За ову цркву је написано чувено Мирослављево јеванђеље, најстарија сачувана ћирилична књига код Јужних Словена.

Изглед

Ова се црква увршћује у сложене рашке сакралне цјелине. Романских је облика, у којима се репродукује византијска крстообразна шема. Црква је једнобродна, са куполом. Засвођена је грађевина, са романским порталом на западној страни, на коме се налази поменути камени натпис. Апсида је на источној страни цркве правоугаона (овај облик је распрострањен у далматинским прероманским и ранороманским црквама) а изнутра и споља засвођена је полукалотом која се на угловима апсиде ослања на тромпе. Источни и западни травеји су засвођени. За градњу зидова у водоравним је редовима кориштен тврд плавичасти притесани камен. Кров је тробродан по дужини, а изнад сводова западног и источног трвеја саграђени су мали зидови, који придржавају средњи брод грађевине. Двосливно покривен трансепт (образован од попречног свода, који носи куполицу) на средини пресјеца тробродан кров. Четвртаста куполица уобичајен је облик на куполним црквицама на дубровачком подручју. На западу су двије типично рашке конструкције: симетричне куле са нартексом између њих.

Преправке

Ова је црква више пута преправљана. Утврђено је неколико фаза дограђивања и преграђивања објекта. У вријеме краља Уроша, приликом пресељења епископског сједишта из Хума, уз западну страну цркве су накнадно израђене двије високе куле звоници и засвођен нартекс између њих. Изнад свода је постојала просторија у коју се улазило из кула. Просторије - параклиси уз сјеверну и јужну страну западног дијела цркве, дограђене су у вријеме краља Милутина, и епископа Данила, у периоди од 1317 – 1321. године.

Од стране Турака портал са натписом је био премјештен у дограђену просторију на сјеверној страни, а црква претворена у џамију. Освећење цркве је најављено за Петровдан 1923. Данас је овој цркви дјелимично враћен првобитни изглед.

У непосредној близини цркве пронађено је православно гробље из средњег вијека.

Галерија

• 
  Иконостас
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Ктиторски натпис над некадашњим улазом у цркву, а изградњом звоника, данас је то натпис изнад улазих врата у наос. У тексту се помиње раб (слуга) Божији Стјепан Мирослав и ова црква.
• 
  Остаци живописа у припрати
• 
  Остаци живописа у припрати
• 
  Остаци живописа у припрати
• 

Литература

• Благојевић, Милош (2009). Захумско-херцеговачка епископија и митрополија од оснивања до краја XIX века. Београд: Свет књиге. 
• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Александар Дероко: Монументална и декоративна архитектура у средњовјековној Србији, Београд, 1962, сл. 29 (за тачан текст натписа)
• И. Здравковић: Резултати архитектонских испитивања на Цркви светог апостола Петра у Бијелом Пољу, „Старине Црне Горе“, I, Цетиње 1963, 83.
• Ивановић, Радомир (1960). „Средњовековни баштински поседи Хумског епархијског властелинства”. Историјски часопис (9-10: 1959): 79—95. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Љубинковић, Радивоје (1959). „Хумско епархиско властелинство и црква Светога Петра у Бијелом Пољу” (PDF). Старинар. 9-10 (1958-1959): 97—124. 
• Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” (PDF). Старинар. 51 (2001): 171—184. 
• Руварац, Иларион (1901). О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766. Мостар: Пахер и Кисић. 
• Слијепчевић, Ђоко М. (1939). „Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века” (PDF). Богословље. 14 (3-4): 239—294. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2021. г. Приступљено 12. 06. 2019. 
• Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра. 

Спољашње везе

• О ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на Лиму (Миодраг Марковић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет)
• Црква Светог Петра у Бијелом Пољу - Археологија I (Полимски музеј - Беране)
• Свети Петар у Бијелом Пољу - Археологија II (Полимски музеј - Беране)
• Забрујала звона на цркви Светих апостола у Бијелом Пољу (СПЦ, 6. децембар 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2015)