Богословија на Халки
Богословија на Халки или Духовни семинар на Халки (тур. Rum Ortodoks Ruhban Okulu, грч. Ιερά Θεολογική Σχολή της Χάλκης) нефункционална је специјализована теолошко-образовна установа Константинопољске патријаршије која се налази на територији манастира Свете Тројице на врху брда Наде (тур. Ümit Tepesi) на острву Хејбелиада у Турској. До момента њеног затварања 1971. године, школа је једина институција која припрема свештенство за Константинопољску патријаршију.
Историја
[уреди | уреди извор]
Богословија на Халки основана је 1. октобра 1844.на врху брда у зградама манастира Свете Тројице на острву Халки на иницијативу Германа IV константинопољског патријарха уз материјалну подршку бившег патријарха Константина I Васељенског патријарха. За одржавање школе Константинопољска патријаршија и епархијски архијереји издвајали су обавезна годишња средства, као и пренос 2 хиљ. рубаља (злато) од Светог синода Руске православне цркве. Административно, школа је директно потчињена Константинопољској патријаршији, Синода Васељенског патријарха
Патријарх српски Варнава
[уреди | уреди извор]
( Дипломац Халки богословије 1908)
Из Петрограда, у другој половини 1905. године јеромонах Варнава је отпутовао о руском трошку у Истанбул ради уписа на Богословија на Халки за припрему свештенства Константинопољске патријаршије. Примио је дужност свештеника при српском посланству. У то време писао је у „Цариградском гласнику“, једином часопису на српском језику у Турском царству, управљао српском школом и сарађивао са Цариградском патријаршијом[1].
Питање обнове
[уреди | уреди извор]
( Дипломац Халки богословије 1961)
Васељенски патријарх Вартоломеј I је у више наврата привукао пажњу свјетске јавности на питање наставка школских активности. Према његовим речима, забрана да обавља едукативне активности је кршење споразума у Лозани (новембар 1922- јул 1923) (чл. 40), УставaРепублике Турске (чл. 24) и Европске конвенције о људским правима(чл. 9)[2].
Ипак, у 2006. години Турска cкупштина се противи обнављању на територији Турске вјерских приватних школа. У фебруару 2010. године, чланови Скупштине савјета Европе позивају турску владу да дозволи Константинопољској патријаршији да богословија настави као Богословски факултет Универзитета Галатасарај.
Јула 2011, њемачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле - први од министара иностраних послова - је посјетио богословију, истичући значај богословије као "културне баштине", а истовремено истичући улогу вјерске слободе, која "је дио нашег европског живота"[3].
Митрополит Елпидифор (Ламбриниадис) је приликом интервјуа нагласио да уколико богословија настави се радом примаће студенте различитих националности, који ће се образовати на грчком, али и на енглеском језику. Почетком 2012, професори Универзитета Аристотел у Солуну саопштили cу да cу спремни да пруже богословији на Халки пуну подршку. Пријављено је да ће богословска школа Халки могуће добити финансијску подршку од САД и ЕУ.
Почетком јула 2012. год. предсједник Дирекције за вјерска питања Мехмед Гормез приликом посјете Константинопољске патријаршије ( Фанара), противио се повезивању Турске владе са обнављањем рада богословијe на основу турске мањине у западној Тракији.
Општи cавјет вакуфа у Анкари је 10. јануара 2013. одлучио је да се врате површине шумског земљишта манастира Свете Тројице на острву Халки, а 28. јануара у новинама је објављена жељу турског премијера да се убрза процес отварања богословијe.[тражи се извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [Васовић Милорад, Историја Пљеваља| isbn = 978-9940-512-03-3]
- ^ „The Holy Theological School of Halki”. Архивирано из оригинала 04. 12. 2013. г. Приступљено 10. 11. 2014.
- ^ „ΙΕΡΑ ΘΕΟΛΟΓΙΚΗ ΣΧΟΛΗ ΧΑΛΚΗΣ”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2014. г. Приступљено 10. 11. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
