Божидар Јанковић (лекар)
| Божидар Јанковић | |
|---|---|
 Др Божидар Јанковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. октобар 1880. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 7. март 1936. (55 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Војна каријера | |
| Чин |   Санитетски бригадни генерал |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
| Одликовања | Орден Белог орла Орден Светог Саве Златна медаља за храброст Златна медаља за ревносну службу |
Божидар C. Јанковић (Београд, 12. октобар 1880 – Београд, 7. март 1936) био је лекар, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, санитетски бригадни генерал, референт санитета III армијске области.
Биографија
[уреди | уреди извор]Божидар Јанковић рођен је у Београду 12. октобра 1880. године.[1] Основну и срдњу школу завршава у Београду. Након завршене средње школе 1899. године одлази у Петроград на студије медицине. Дипломирао је на Војној медицинској академији 1905. године.[2]
Након завршетка школовања враћа се у Србију, и постаје лекар у Општој државној болници у Београду. Срески лекар постаје 29. јуна 1909. године.[1]
Балкански ратови и Први светски рат
[уреди | уреди извор]Одмах по избијању Балканског рата 1912. године, као српски патриота ставља се на располагање војним властима. За време Балканских ратова 1912. и 1913. године, као резервни санитетски поручник био је трупни лекар 13 пешадијског пука другог позива.[2]
У Првом светском рату 1914. и 1915. године као резервни санитетски капетан I класе, био је трупни лекар 13, а затим пешадијског пука другог позива.[2]
Добровољни одлазак у Русију 1916. године
[уреди | уреди извор]Наредбом Команданта Српског Добровољачког Одреда, Бр. 42 од 20. јануара 1916. године приступа се формирању I пука Српског Добровољачког Одреда чији је командант био Стеван Хаџић.[3]
Наредбом Министарства војног и Врховне Команде од 22. и 24. фебруара одређена је група од 13 санитетских официра, 10 медицинара и једног ветеринара, која је упућена у Русију. Лекари и медицинари пристизали су у неколико група, заобилазним путем, морем и копном, из Солуна преко Енглеске и Скандинавије. Тако су почетком 1916. године пристигли пуковник др Милан Жерајић, потпуковници др Драгослав Поповић и др Михаило Величковић, мајор др Момчило Ивковић, капетани I класе др Владимир Станојевић, др Божидар Јанковић и други.[4] У санитету, највиши командни положаји поверени су српским санитетским официрима.
Од 1916. до 1918. године Божидар Јанковић био је трупни лекар I пука прве добровољачке дивизије, а затим командир болничке чете I добровољачке дивизије у Русији где је учествовао у свим борбама.[5]
Повратак у Србију
[уреди | уреди извор]Након повратка у Србију, вратио се на стару дужност као срески лекар.
На предлог Министра Војног и Морнарице Стевана Хаџића, а указом од 18. јануара 1920. године, резервни санитетски мајор Др Божидар Јанковић постављен је за активног санитетског официра са истим чином.[6] Од фебруара 1920. године као санитетски мајор распоређен је на дужност трупног лекара 2 пешадијског пука Југословенске дивизије и референт санитета Зетске дивизијске области.[2] Марта 1923. године постављен је за лекара команде Београда, а 15. октобра 1923. године постаје начелник Санитетског одељења Дунавске дивизијске области.[7] Санитетски потпуковник Божидар Јанковић поред редовне дужности поставњен је 9. марта 1925. године на службу за санитетске послове у опште одељење Команде Београда.[8] Шеф Лекарског одсека Санитетског Одељења Министарства Војске постаје 24. марта 1927. године.[9]
Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Милана Ж. Миловановића, унапредио је у чин Санитетског бригадног генерала Божидара С. Јанковића 6. септембра 1934. године.[10]
Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Петра Живковића, поставља Санитетског бригадног генерала Божидара С. Јанковића за референта санитета III армијске области 12. марта 1935. године.[11]
Божидар Јанковић преминуо је 7. марта 1936. године у Београдској војној болници у 55 години.[12] Сахрањен је на Новом гробљу, парцела 7.[7] Сахрани је присуствао помоћник Министра војске и морнарице дивизијски генерал Владимир Цукавац, др Жарко Рувидић, генерали др Ђорђе Протић, др Александар Марковић, пуковник Николајевић и велики број пријатеља, посланика, виших и нижих официра.[13]
Божидар Јанковић био је члан главног одбора Југословенског друштва за чување народног здравља, као и стални члан Санитетско-Ветеринарског комитета. У више наврата био је члан и председник испитне комисије за више чинове у санитетској и ветеринарској струци.
За своју дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим и страним одликовањима.
Одликовања
[уреди | уреди извор]Домаћа
[уреди | уреди извор]- Орден Белог Орла V реда
- Орден Белог Орла IV реда
- Орден Светог Саве V реда
- Златна медаља за храброст
- Златна медаља за ревносну службу (два пута)
- Сребрна медаља за ревносну службу
Страна
[уреди | уреди извор]Библиографија
[уреди | уреди извор]- Јанковић Б., О лечењу сифилиса силберсалварзаном, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 9, стр : 487.
- Јанковић Б., Приказ болесника са локализацијом сифилитичних папула на улазу у спољни ушни канал, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 7-8. стр. 454.
- Јанковић Б., Случај Lichen rubber planus-a, Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XXIII (1921), бр. 7-8. стр. 447.
- Јанковић Б., Борба са венеричним болестима у војсци. – Београд. Министарство војно и морнарице. Штампарска радионица Министарства војног и морнарице. (1923). стр. 71.
- Јанковић Б., Венеричне болести у нашој војсци, Станојевић В., Историја српског војног санитета; Наше ратно санитетско искуство, Београд : В. Станојевић, 1925 (Београд : Златибор). стр. 726.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Санитетски бригадни генерал Божидар С. Јанковић, Правда, година XXXII, број Београд, недеља 8. март 1936. године. стр. 7.
- ^ а б в г Др Александар Марковић, Др Божидар Јанковић, Војно-Санитетски гласник, година VII, бр. 1, јануар-март (1936). стр. 211.
- ^ Максимовић В., Споменица прве српске добровољачке дивизије : 1916-1926, Београд : Просвета А. Д. - Хоровиц и Димић, (1926). стр. 10.
- ^ Недок А., Санитет добровољачког покрета Јужних Словена у Русији (1914–1919)-српски добровољачки покрет, Војносанитетски преглед, год. 70 (2013), бр. 1. стр. 94.
- ^ Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007 (Београд : "Филип Вишњић"). стр. 170.
- ^ Службени војни лист, година 39, број 5, Београд, 30. јануар 1920. године. стр. 145-146.
- ^ а б Бјелајац М., Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон, Београд : Институт за новију историју Србије : Добра, 2004 (Београд : Колорграф). стр. 165.
- ^ Службени војни лист, година 44, број 12, Београд, 14. март 1925. године. стр. 357-358.
- ^ Војни указ, Унапређења у санитету, Правда, година XXIII, број 83, Београд, 27. март 1927. године. стр. 5.
- ^ Службени војни лист, година 53, број 35, Београд, 6. септембар 1934. године. стр. 1353-1354.
- ^ Службени војни лист, година 54, број 11, Београд, 15. март 1935. године. стр. 401-402.
- ^ Санитетски бригадни генерал Божидар С. Јанковић, Правда, година XXXII, број 11267, Београд, недеља 8. март 1936. године. стр. 7.
- ^ Сахрана генерала др. Божидара Јанковића, Правда, година XXXII, број 11268, Београд, недеља 9. март 1936. године. стр. 5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димитријевић Б., У равницама привида : српски војни санитет 1916. у Добруџи : по сведочењима др Милутина Велимировића и др Владимира Станојевића
- Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
- Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
- Библиографија Српског архива : 1918-1941, Београд, 1948, Библиотека Српског лекарског друштва ; 2.
- Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.
