Божидар В. Недељковић
Божидар Недељковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1923. |
| Место рођења | Прокупље, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 2004 |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
Божидар В. Недељковић (Прокупље, 1923. — Београд, 2004)[1] био је српски редитељ, филмски сценариста, педагог, новинар, историчар и писац.
Најпознатији је по стручним монографијама Савремено новинарство код нас и у свету, Савремена филмска уметност и Филмски сценарио. Урадио је и већи број књига и брошура из привредне историје.
Биографија
[уреди | уреди извор]Син ковача и ратника из Првог светског рата Велимира Недељковића, Божидар је у родном Прокупљу је завршио основну, а у Алексинцу средњу школу, као истакнут ученик.
У Другом светском рату, борио се против трупа немачког генерала Лера, кад су се 1944. повлачиле из Грчке; у тим борбама је и рањен.
После рата, студирао је књижевност, на Филозофском факултету у Београду, али последња два испита није положио, тако да није дипломирао. Радио је за „Звезда филм“ као режисер Филмских новости, журнала који су се приказивали у биоскопима широм Југославије пре главног филма, са вестима о актуелним догађајима.
Његова супруга, Радмила Б. Петровић-Недељковић (1926-2008), такође се у Другом светском рату борила против нациста. После рата, похађала је филмску школу, у намери да постане глумица, али јој то није успело, већ је постала асистент режије и спикер у документарним филмовима. Удала се за Божидара В. Недељковића; имали су једно дете, сина Александра (универзитетски професор, др Александар Б. Недељковић, доајен наше научне фантастике).
Божидар В. Недељковић је од 1950. радио и као новинар, у београдском дневном листу Глас народа, у Влајковићевој улици, иза тадашње Савезне скупштине.
Написао је двадесетак документарних књига и брошура.[2] Махом су то биле монографије о привредним предузећима, где је приказан историјат фирме или фабрике, на пример пре рата, као приватне, и после рата, као национализоване, државне. Објављивао је и друге радове.
Врхунац његовог списатељског рада биле су две књиге, Савремено новинарство у свету и код нас (1964) и Савремена филмска уметност (1965), где настоји да сажето пренесе на млађе генерације знања и искуства из те две области – историју, теорију и праксу журналистике и филмске уметности. По сведочењу сина Александра, супруга Радмила давала је савете, исправке и допуне ових књига, као непотписани саветник, у неким видовима скоро и коаутор.[3]
Божидар В. Недељковић сахрањен је на београдском гробљу Лешће 19. априла 2004.
Библиографија књига и брошура
[уреди | уреди извор]- Уметност, медији, култура
- Савремено новинарство код нас и у свету, Наш глас, Смедерево 1964. Такође као: Савремено новинарство у свету и код нас, Новинска установа "Пожаревац", Пожаревац, 1966.
- Савремена филмска уметност, Новинска установа "Пожаревац", Пожаревац, 1965; Савремена штампа, Београд, 1968.
- Хришћанка, Савремена штампа, Београд, 1968. (роман)
- Филмски сценарио, Просвета, Нови Сад, 1971.
- Жене песници Србије, Просвета, Београд, 1971; Процес продукт инжењеринг, Београд, 1990.
- Сага о Теразијској фонтани, ауторско издање, Београд, 1998. (историографија)
- Привредна и друштвена историја
- Зборник социјалистичких занатских предузећа Београда и Земуна : 1945–1955, Џепна књига, Београд, 1955
- Индустриска хроника : Београд. Књ. 1, Недељне информативне новине, Београд, 1956.
- Зборник индустриских предузећа Београда и Земуна : 1945–1955, Џепна књига, Београд, 1956.
- Зборник индустриских предузећа Светозарева–Параћина, Ћуприје и Крушевца : 1945–1955. Књ. 1, Стожер, Београд, 1956
- Индустриска хроника : Београд. Књ. 2, Недељне информативне новине, Београд, 1957
- Зборник грађевинских предузећа НР Србије. Књ. 1, Београд, Export press, Београд, 1957.
- Индустрија : Београд. [Део] III, Недељне информативне новине, Београд, 1958
- Индустрија Панчево. (Књ. 1), Недељне информативне новине, Београд, 1959
- Привреда Крагујевца, Народна књига, Београд, 1959.
- Радничко самоуправљање у привредним предузећима ФНРЈ : примери и искуства, Прогрес, Нови Сад, 1960; 1961. (српски, француски, енглески језик)
- Четири деценије "Телеоптика", Раднички савет "Телеоптика", Београд, 1962.
- Тридесет година "Декор"–а у привреди Југославије : са културном историјом грађевинских заната, Декор, Шабац, 1975
- Тридесет година рада млинско–пекарске индустрије Београд, Млинско-пекарска индустрија, Београд, 1976.
- Прехрамбени комбинат "Житостиг" Пожаревац, Институт за економику индустрије, Београд, 1978.
- Прехрамбени комбинат "Житомлин" Светозарево, ПК "Житомлин", Јагодина, 1981.
- Светозарево, пређашња Јагодина, "Драган Срнић", Шабац; аутор, Београд,1982. Два издања исте године.
- Фабрика хартије, Фабрика хартије, Београд, 1986.
- Радна организација за медицинско снабдевање Ветпром : 1946–1986, Радна организација за медицинско снабдевање Ветпром, Београд, 1986.
- Радна организација за производњу чарапа и трикотаже "Inex–Партизанка", Inex–Партизанка, Београд, 1987.
- Процес, продукт инжињеринг : двадесет година постојања и рада : 1968–1988, Радна организација за интегрални инжењеринг Процес-продукт инжењеринг, Београд, 1988. Два издања исте године.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Умро новинар Божидар В. Недељковић“[мртва веза], Данас, 19. 4. 2004
- ^ Портрети савременика: Божидар В. Недељковић — Библиографија књига и брошура Божидара В. Недељковића Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2020), приредио Зоран Стефановић, 2020.
- ^ Недељковић, Александар Б. „Моји родитељи, Божидар В. Недељковић и Радмила Петровић-Недељковић – биографска белешка о њима“ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2020), Пројекат Растко
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Недељковић, Александар Б. „Моји родитељи, Божидар В. Недељковић и Радмила Петровић-Недељковић – биографска белешка о њима“ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2020), Пројекат Растко, 2020.
- Божидар В. Недељковић на сајту IMDb (језик: енглески)
