Божо Копривица
| Божо Копривица | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1950. |
| Место рођења | Никшић, Краљевина Југославија |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Киш, Борхес и Марадона |
Божо Копривица (Никшић, 1950) српски и југословенски је књижевник и драматург.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у партизанској породици.[1]
Дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету у Београду код професора Војислава Ђурића.[2]
Приредио је Зборник о Данилу Кишу за часопис Арс (Отворени културни форум, Цетиње, 2005, 2009).[2]
Копривица је радио као драматург по позиву у Југословенско драмско позориште Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, Краљевском позоришту „Зетски дом“, Црногорском народном позоришту, фестивалу „Град театар“ у Будви.[2]
Са Емиром Кустурицом снимио је играно-документарни филм Седам дана у животу једне птице за француску телевизију.[2]
Познат је по књигама Волеј и слух (1992) и Киш, Борхес и Марадона (1996), које су имале култни статус.[3]
Он је био је председник жирија за доделу НИН-ове награде.[4]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Истакнути је навијач Партизана.[5] Отац је две ћерке.[6]
Изјашњава се као Југословен.[8][9]
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда Стјепан Митров Љубиша, Град театар
Дела
[уреди | уреди извор]- Колатерална штета, 03.11.2000, Београд, Атеље 212[10]
- Доктор Шустер, 29.05.2001, Београд, Звездара театар[10]
- Пред пензијом, 08.10.2006, Београд, Југословенско драмско позориште[10]
- Дон Крсто, 01.08.2007, Београд, Југословенско драмско позориште[10]
- Тартиф, 03.04.2008, Београд, Југословенско драмско позориште[10]
- У мочвари, 10.05.2009, Београд, Југословенско драмско позориште[10]
- Рођени у YУ, 12.10.2010, Београд, Југословенско драмско позориште[10]
- Кањош Мацедоновић, 22.10.2011, Београд, Народно позориште у Београду[10]
- Волеј и слух (1992)
- Време речи
- Разговори са Бориславом Пекићем (1993)
- Киш, Борхес, Марадона (1996)
- Дриблинг 1001 ноћ (2006)
- Само богови могу обећати (Љевак, Загреб, 2010; измењено и допуњено издање – Геопоетика, 2014).[11]
- Вјежбанка Данило Киш (2019)
- Луђак је вјечито дијете (2020)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pivljanin, Ranko. „ISPOVEST Božo Koprivica, pisac i dramaturg: Partizan je moje estetsko opredeljenje”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.
- ^ а б в г „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.
- ^ Kako čitati esej Архивирано 2011-10-07 на сајту Wayback Machine
- ^ „Božo Koprivica: Ne plašim se Vučića i njegovih kukavica | Kultura”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.
- ^ „Božo Koprivica: Opozicija je svako ko prepoznaje ovaj primitivizam - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-05-09CEST15:30:39+02:00. Приступљено 2021-12-06. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Božo Koprivica u Vranju: Kako sam preuzeo Kišove grehove FOTO/VIDEO”. VRANJENEWS (на језику: српски). 2021-06-20. Приступљено 2021-12-06.
- ^ „Na pola puta | Božo Koprivica” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-06.
- ^ „Portal Analitika - najvažnije vijesti iz Crne Gore i svijeta”. Portal Analitika. Приступљено 2021-12-06.
- ^ „Božo Koprivica: Ne mogu se kriminalci boriti protiv kriminala - Sport - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-12-06.
- ^ а б в г д ђ е ж „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-06.
- ^ Samo bogovi mogu obećati - Božo Koprivica - Online knjižara Deret (на језику: српски).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
