Боривоје Манић
Боривоје Манић | |
---|---|
![]() Потпоручник Боривоје Манић | |
Лични подаци | |
Надимак | Луиђи |
Датум смрти | 9. мај 1986. |
Место смрти | Чикаго, САД |
Образовање | Војна академија Универзитета одбране у Београду |
Војна каријера | |
Војска | ![]() ![]() |
Род | Ваздухопловство |
Чин | капетан |
Јединица | Јужноморавски корпус |
Учешће у ратовима | Други светски рат |
Боривоје Манић (? – Чикаго, 9. мај 1986) био је ваздухопловни официр, пилот и капетан Југословенског краљевског ратног ваздухопловства Југословенске војске. У Другом светском рату је командовао Јужноморавског групом корпуса Југословенске војске у Отаџбини.
Биографија
[уреди | уреди извор]Други светски рат
[уреди | уреди извор]Манић је био пилот Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Током Другом светском рату, командовао је Јужноморавског групом корпуса Југословенске војске у Отаџбини.[1] Након рата је емигрирао у Сједињене Америчке Државе.
Имао је два брата: ваздухопловног потпоручника Андрију Манића, који је стрељан у новембру 1944. године у Београду, као и Јанаћка Манића који је погинуо као припадник ЈВуО.
Емиграција
[уреди | уреди извор]Раскомадано тело Манића је 9. маја 1986. године пронађено у гепеку његовог аутомобила у Чикагу, због чега се верује да је убијен од припадника УДБЕ.[2] Историчар Александар Динчић истиче да Манића није убила УДБА, него његов син због коцкарских дугова.
Одликовања
[уреди | уреди извор]Орден Белог орла са мачевима V реда (1943)[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Четници из Јужне Србије”. Погледи.
- ^ „Udba je pobila elitu u emigraciji”. Blic. 17. 06. 2005.
- ^ Тимотијевић, Милош (2015). „Звонимир Звонко Вучковић (1916—2004): Биографија, документа, сећања” (PDF). Зборник радова Народног музеја. XLV: 186—187.