Боривоје Стевановић
| Боривоје Стевановић | |
|---|---|
 Боривоје Стевановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. октобар 1879. |
| Место рођења | Ниш, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 19. мај 1976. (96 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Потпис |  |
Боривоје Стевановић (Ниш, 14. октобар 1879 — Београд, 19. мај 1976) био је српски сликар, академик САНУ. Први је уметник пореклом са југа Србије и први од уметника рођених у Нишу који је стекао академско ликовно образовање. Овај уметник чији је значај националног карактера, аутохтони је ликовни стваралац и припадник генерације уметника са којима почиње српскa Модерна. Заједно са Костом Миличевићем, Миланом Миловановићем и Надеждом Петровић, био је главни прoтагониста колористичког сликарства у Србији, а по формално-стилским елементима сликарства представља једног од утемељивача београдске варијанте импресионизма. Био је члан и оснивач Удружења ликовних уметника Србије и члан уметничке групе Лада.[1]
Живот и каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је у Нишу 14. октобра по старом односно 27. октобра по новом календару 1879. године, десетак месеци након ослобођена Ниша од Османлија, у варошици која када је ушла у сасатав Кнежевини Србијие имала око двадесетак хиљада становника.[2][3] Породица, нишког адвоката Стевановића и његове супруге Љубице, пореклом из угледне породице, која је живела у махали поред Саборне цркеве, изродила је поред Боривоја још три сина и две кћери. Због потреба очеве службе 1884. године, када је Боривоје имао шест година, прво се са породицом преселило у Пирот, а потом седам година касније трајно у Београд.[4]
- Школовање
Основно ликовно образовање стекао је у Београду од 1895. до 1899. у Првој цртачкој и сликарској школи Кирила Кутлика, заједно са Костом Миличевићем са којим ће се дружити и сликати и касније. У време овог школовања, као двадесетогодишњи младић Боривоје Стевановић је у лето 1898. године одлучио да поново дође у родни град Ниш, овог пута са својим сликама, као млади уметник након прве три године школовања код Кирила Кутлика у Београду, и жељом да организује прву самосталну изложбу икада одржану у Нишу. Изложба је одржана у кафани хотела „Европа” јер организатор Ђорђе Стаменковић није могао пронаћи у Нишу никакву погодну просторију за изложбу слика.[5]
Након што је добио стипендију Министарства привреде у Београду, наставио је школовање код Антона Ажбеа у Минхену (1898−1899), након чега је уписао ликовну Академију коју је завршио 1904. године у класи Карл Мара. У Минхену је проширио своје опште и уметничко образовање, овладао одличном техником и стекао наклоност ка природном осветљењу.
- Наставничка делатност
После повратка у земљу годину дана је провео у Скопљу, радећи као наставник цртања у гимназији и Учитељској школи. Када се 1905. године вратио у Београд, радио је најпре као наставник цртања у вечерњој Занатској школи, а 1912. године је постављен за наставника у Трећој мушкој гимназији, све до пензионисања 1932. године.
- Ратне године
Током Првог светског рата због слабог здравља додељен му је рад у војној пошти, а 1916. године заробиле су га окупационе власти у Рашкој.
Други светски рат снажно је утицао на Боривоја. Тада се и онако повучен сликар потпуно изолује од било какве друге активности осим сликања.
- Чланство у ликовним организацијама и САНУ
Био је члан и један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије (1907), а од 1908. године члан „Ладе“. Први пут је самостално излагао 1898. године у Нишу. Најзначајнија Стевановићева ретроспектива одржана је у Галерији Српске академије наука и уметности 1970. године.
Године 1965. Боривоје Стевановић је, у деветој деценији живота, изабран за дописног, а 1968. за редовног члана Српске академије наука и уметности, уврстивши се тако и формално међу великане српске културе.
Након ослобођења живео је у Београду усамљеничким животом, све до своје смрти у Београду 19. маја 1976. године.
Ликовно стваралаштво
[уреди | уреди извор]Цењен међу самим уметницима и популаран код широког круга грађана стваралаштво Стевановић је стекао позицију београдског сликара у пуном значењу те речи. Сликао је пејзаже, најчешће периферију Београда, мртву природу, фигуре у планеру и портрете. Да је интерес за чист пејзаж, једна од карактеристика Стевановићевог сликарства, говори чињеница, да је почевши од раног пролећа па до у дубоку јесен, на отвореном простору тражио инспирацију за своја ликовна дела, какву су пружали Карабурма, Чубура или Душановац. Тиме је он постао највернији сликар београдске периферије, прве половине 20. века.
- Импресионистичко стваралаштво Боривоја Стевановића
Још за време студија у Минхену усмерава се ка импресионизму. У том смислу серија слика Стари грм са Дунава (1920), заједно са сликама Девојка са књигом (1906) и Савиначка црква (1911) представљају уметника као радозналог и храброг новатора. Из читавог опуса Боривоја Стевановића највише импресионистичка дела јесу студије Старог грма крај Дунава, од којих је сачувано укупно четири. Једно од њих се чува у Галерији Матице српске и изложено је у сталној поставци 20. века.
| „ | Четири различите слике малог формата представљају четири различита доживљаја истог мотива, везана за тренутак дневног осветљења. Сликана брзо, у сеансама од по сат-два, оне носе у себи свежину и карактеристике импресионистичког сликања: разлагање на комплементарне боје сунчевог спектра, ваздушну перспективу, дезинтегрисану форму. Ова серија слободних пејзажа је сликана са јасном тенденцијом да се у њима достигне брзи поступак и звук француских импресиониста, тачније, Клода Монеа. Стевановић бира мотив који ради више пута, у различито доба дана, настојећи да фиксира један одређен тренутак осветљења, да на платно пренесе „импресију“. При том је његова претходна, нешто уздржана палета заснована на контрасту зелених и ружичастих тонова, замењена потпуно расветљеном палетом заснованом на комплементарним сазвучјима у којој се јављају слободне црвене и плаве боје. Сликајући овај једноставни мотив, Стевановићев циљ је сличан као код Монеа када слика своје пластове сена у серијама, тражи посредника између онога што видимо и онога што осећамо.[6] | ” |
Након Четврте југословенске уметничке изложбе 1912. године Стевановић се ослобађа сваког академског утицаја и дефинитивно прихвата импресионизам као уметнички израз.
- Конструктивизам и посткубизам у стваралаштву Боривоја Стевановића
У трећој деценији 20. века, у времену богатом различитим тенденцијама и инспирацијама, његово сликарство попримило је елементе конструктивизма и посткубизма. Цењен међу самим уметницима и популаран код широког круга грађана Стевановић је стекао позицију београдског сликара у пуном значењу те речи. Сликао је периферију Београда, али и портрете и нарочито мртве природе.
- Постреализам и поетски реализам у стваралаштву Боривоја Стевановића
Окрећући се проблемима форме приклонио се токовима новог реализма. Тако нпр. његов аутопортрет припада поетском реализму са постимпресионистичким тенденцијама. Према Љ. Миљковићу:
| „ | до краја свог стваралаштва, неговао је традиционални приступ, враћао се импресионистичком проступку ... поетском реализму који је прилагођавао себи.[7] | ” |
За каснији његов рад карактеристично је затварање у специфичну тамну палету и повратак чврстој форми. У том периоду се определио за интимистичко, традиционалистичко сликарство.
Самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]
- 1898. — Ниш, Хотел „Европа” Прва самостална изложба слика Боривоја Стевановића.
- Десет пута је излагао у Београду
- — Шабац, Изложба слика
- 1956. — Ниш, Уметничка галерија Синагога, заједно са вајарем Илијом Коларевићем.[8]
- 1960. — Београд, Ретроспективна изложба слика.
- 1966. — Београд, Ретроспективна изложба слика.
- 1965. — Ниш, Изложбени павиљон у Тврђави. Ретроспективна изложба слика.[9]
- 2008. — Београд, Галерија РТС, Боривоје - Бора Стевановић, из приватних колекција.[10]
- 2018. — Ниш, Уметничка галерија Синагога, Изложба слика: Боривоје Стевановић, сликар и академик
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- 1961. — Награда за животно дело (Седмојулска награда).
- 1965. — дописни члан Српске академије наука и уметности.
- 1968. — редовни члан Српске академије наука и уметности
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Likovna enciklopedija Jugoslavije, Jugoslovenski leksikografski zavod Zagreb 1987. knj. II str. 281
- ^ Momnilo Miloišević, Borivoje Stevanović, Godišnjak grada Beograda, knj. XIII, 1966. str. 253.
- ^ Stanislav Živković, Borivoje Stevanović, katalog izložbe, SANU, Beograd, 1970, str 19). Smatramo da je do ove razlike došlo usled primene razlinitih kalendara.
- ^ Miodrag Aranđelović, Posetiocil ikovne izložbe očekivali pozorište, Niški vesnik br. 17, jul 2002. str. 13.
- ^ Sloboda br. 66, Niš, 20.6.1893.
- ^ „БОРИВОЈЕ СТЕВАНОВИЋ, СТАРИ ГРМ КРАЈ ДУНАВА, 1920. УЉЕ НА КАРТОНУ, 36 X 53,5 CM”. Галерија Матице српске, октобар 2014. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ Љубица Миљковић, Милица Тодоровић, Боривоје Стевановић (1878―1976), Галерија савремене ликовне уметности, Ниш, 2006, 5
- ^ Otvorena izložba Borivoja Stevanovića i Ilije Kolarevića, Narodne novine Niš, 5.5.7956.
- ^ Borivoje Stevanović 1878 ― 1976, Retrospektivna izložba, Narodne novine Niš, 22.5.1965.
- ^ „Боривоје - Бора Стевановић, из приватних колекција”. РТС Београд, 10. 4. 2008. Приступљено 23. 1. 2018.
