Борис Беле
| Борис Беле | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Псеудоним | Франци Кокаљ |
| Датум рођења | 18. април 1949.[1] |
| Место рођења | Грачац, ФНРЈ (данас Хрватска) |
| Пребивалиште | Љубљана |
| Музички рад | |
| Активни период | 1973-данас |
| Жанр | поп, рок |
| Инструменти | гитара |
| Издавачке куће | ПГП РТБ, Хелидон, Кроација рекордс[2] |
| Остало | |
| Повезани чланци | Марко Брецељ Булдожер |
Борис Беле (Грачац, 18. април 1949) је словеначки певач и композитор. Познат је као један од фронтмена групе Булдожер. Пре него што је био фронтмен, свирао је гитару.[3] Рођен је као дете војног лица,[4] што је преточио у песми Војно лице на албуму Ноћ из 1995.
Каријера
[уреди | уреди извор]Каријеру је започео у групи Синови да би прешао у групу Седам светлобних лет. Са том групом је наступао на фестивалу Бум 1974. године у Љубљани.[5] Након што је упознао Марка Брецеља, формира најпознатији бенд Булдожер.
Након одласка Брецеља, Беле долази на место главног вокала. Највећи хитови Булдожера са њим били су Словињак панк, Жене и мушкарци, Смрт Џима Морисона, Волио сам Ену Словенку...
Дискографија
[уреди | уреди извор]Са групом Булдожер
[уреди | уреди извор]- Излог јефтиних слаткиша (1980, Хелидон)
- Рок енд роул олстарс бенд (1981, Хелидон)
- Ако сте слободни вечерас (1982 уживо, Хелидон)
- Невино срце (1983, Хелидон)
- Ноћ (1995, Хелидон)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „На данашњи дан 18. април”. Фејсбук. Приступљено 2022-10-09.
- ^ „DUHOVI-DOBRI DUHOVI PROŠLOSTI”.
- ^ „Boris Bele”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04.
- ^ „Očevi i djeca: Uloga JNA u rock revoluciji | PULSE Magazin”. pulse.rs (на језику: енглески). 2018-07-29. Приступљено 2022-10-09.
- ^ Various - Pop Festival Ljubljana '74 - Boom (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-04
| Међународне | |
|---|---|
| Остале | |
