Босански пријатељ
„Босански пријатељ“ је био први босанскохерцеговачки часопис, који је почео излазити 1850. године. Оснивач, уредник и за живота готово једини аутор је био фра Иван Фрањо Јукић. Објављена су укупно четири броја, од којих је прва три припремио Јукић а последњи број његов ученик фра Антун Кнежевић.[1]
Часопис је нудио информације из историје, географије, етнографије, етномедицине, народног стваралаштва и културне дјелатности истакнутих појединаца. Заступао је и разне књижевне правце и представљао својеврсну енциклопедију знања и забавног садржаја.[2] Од радова објављених у часопису се издвајају: Љетопис Католичке цркве, Земљодржавописни преглед турског царства у Еуропи, Омер-паша и босански Турци и путопис Путовање из Сарајева у Цариград 1852. године.[3]
Издања
[уреди | уреди извор]Први број Босанског пријатеља Јукић је завршио 1850. у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду), а штампао га је Људевит Гај исте године у Загребу у својој штампарији и о свом трошку. Материјал за прву свеску Јукић је прикупљао годинама раније, јер је планирао оснивање књижевног друштва „Коло босанско“ које би објављивало свој часопис, али до тога није дошло.[3] Први број је посвећен бискупу Јосипу Штросмајеру и имао је 140 страна.[1] У њему се, између осталог, аутор жали на тешкоће око издавања часописа и позива на оснивање књижевног друштва и пребацује црквеним и световним властима што немају разумијевања за овакве идеје.[4]
Други број је изашао у новембру 1851. и трошкове штампања је сносио сам Јукић. Овај број је имао око 200 страна[1] и био је посвећен сераскеру Омер-паши Латасу. Само два мјесеца након објављивања овог броја, Латас је Јукића ухапсио у Сарајеву и касније пребацио у цариградски затвор и протјерао из Босне.[4]
Трећи број часописа Јукић је састављао у изгнанству, углавном за вријеме службе у Ђакову. Објављен је тек 1861. (четири године након његове смрти), а штампање је омогућила Матица Илирска.[4] Имао је 215 страница.[1]
Четврти број је саставио и издао 1870. године у Сиску фра Антун Кнежевић[1], који је у Варцар Вакуфу био Јукићев ученик и касније близак пријатељ и следбеник.[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Иван Ловреновић: Путовање Ивана Фране Јукића, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука - Београд. 2005. ISBN 978-99938-31-66-2.
- ^ „Босански пријатељ”. Приступљено 15. 3. 2010.
- ^ а б Иво Прањковић: Хрватски језик и фрањевци Босне Сребрене Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2005), Вијенац бр. 167, Матица хрватска
- ^ а б в г „Фра Иван Франо Јукић”. Архивирано из оригинала 30. 04. 2008. г. Приступљено 15. 3. 2010.