Пређи на садржај

Боса нова

С Википедије, слободне енциклопедије
Званична фотографија боса нова фестивала из 2016.

Боса нова је врста популарне музике настале у Бразилу крајем педесетих која је касније захваљујући америчким (углавном џез) музичарима шездесетих достигла међународну популарност.[1] Одликује се лаганим самба ритмом, импресионистичким хармонијама, и финим мелодијама. Основали су је бразилски композитор Антонио Карлос Жобим и певач-гитариста Жоао Жилберто. Песник Винисиуш де Мораеш је написао стихове многих Жобимових композиција. Почетком шездесетих амерички џезери су се заинтересовали за боса нову. Саксофониста Стен Гец и гитариста Чарли Бирд су прво 1962. снимили албум "Jazz Samba", а годину касније боса нова је достигла врхунац популарности са колаборацијом Геца, Жобима и Жилберта на албуму "Getz/Gilberto". Песма са тог албума, "The Girl from Ipanema", са Мораешовим стиховима и вокалом Жилбертове жене Аштруд, је добила награду Греми, и постала светски хит. Од тада су многе друге Жобимове песме почели да изводе разни амерички певачи и музичари, на пример Ела Фицџералд, Сара Ван, и чак и Френк Синатра.

Углавном се одликује „другачијим ритмом“[nb 1] који је изменио хармоније увођењем неконвенционалних акорда и иновативном синкопијом традиционалне самбе из једне ритмичке поделе.[3][4] „Боса нова ритам“ је карактеристичан за самба стил, а не за аутономни жанр.[5][6]

Према бразилском новинару Рују Кастру, боса ритам – који је креирао бубњар Милтон Банана – био је „екстремно поједностављење такта школе самбе“, као да су сви инструменти уклоњени, а само тамборим сачуван.[7] У складу са овом тезом, музичари као што су Баден Пауел, Роберто Менескал и Роналдо Босколи такође тврде да је овај ритам везан за тамборим школе самбе.[8] Једна од главних иновација боса нове био је начин да се синтетише ритам самбе на класичној гитари.[1][6] Према музикологу Жилберту Мендесу, боса нова је била једна од „три ритмичке фазе самбе“, у којој је Жоа Гилберто извукао „боса ритам“ из традиционалне самбе.[5] Према аутору Валтеру Гарсији, синтеза коју је извела Жилбертова гитара била је редукција „батукаде“ самбе, стилизације произведене једним ударачким инструменатом: палац је стилизовао сурдо; кажипрст, средњи и домали прст су фразирани као тамборим.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1959, објављен је саундтрак за филм Црни Орфеј, који је укључивао будући џез стандард Manhã de Carnaval, „Јутро карневала“. Талас боса нове је приспео, да обнови самбу и да допринесе модернизацији бразилске музике, као прекретница.[9] Стил се појавио у време када је самба-кансао[nb 2] био доминантан ритам на бразилској музичкој сцени.[11][12] Његово прво појављивање било је на албуму Canção do Amor Demais, на којем је певачица Елизет Кардозо снимила две композиције дуа Антонио Карлос Жобима и Винисус де Мораеса, „Outra Vez” и „Chega de Saudade”, које је пратила гитара Жоа Жилберта. Био је то први пут да је бајински музичар представио такт своје гитаре који ће постати карактеристичан за стил.[1] Пратећи Кардосов глас, Жилберто је иновирао начин ритма ритма, наглашавајући слаба времена, како би извршио синтезу такта самбе са гитаром.[1][13]

Године 1959, објављен је боса албум Жоа Жилберта који је садржао песме „Chega de Saudade” и „Бим Бом”.[13] Сматран обележјем рођења боса нове,[1][13] такође је представио Жилбертов иновативни начин певања самбе, који је инспирисан Доривалом Кајимијем.[14][15] Са ЛП Шега де Саудађе, објављеном 1959. године, Жилберто је консолидовао боса нову као нови стил свирања самбе.[1][3] Његов иновативни начин свирања и певања самбе, комбинован са хармонијама Антонија Карлоса Жобима и стиховима Винисиса де Мораеса, нашао је непосредан одјек међу музичарима који су тражили нове приступе самби у Рио де Жанеиру,[1][16] многи од којих су били под утицајем америчког џеза.[17] Године 1964, Жоа Жилберто и Стен Гец су објавили албум „Гец/Жилберто”. Затим се појавио уметнички покрет око Жилберта и других професионалних уметника као што су Жобим, Мораес и Баден Пауел, између осталих, који је привукао младе музичаре аматере из јужне зоне Рија – као што су Карлос Лира, Роберто Менескал, Роналдо Босколи и Нара Лео.[16][18] Хорхе Бен је написао „Мас ке Нада” 1963. године, а Серђио Мендес & Бразил 66 стекли су боса рок хит „Мас ке Нада” 1966. године.[19]

Етимологија

[уреди | уреди извор]
Боса нова ритам[20]

Израз bossa nova дословно значи „нови тренд“ или „нови талас“ на португалском.[21] Тачно порекло термина bossa nova остало је нејасно дуги низ деценија, према неким ауторима. У оквиру уметничке културе плажа касних 1950-их у Рио де Жанеиру, термин bossa се користио за означавање било ког новог „тренда“ или „модног таласа“. У својој књизи Боса Нова, бразилски писац Руј Кастро тврди да су музичари већ 1950-их користили боса као реч која означава нечију вештину да свира или пева идиосинкратично.[22] Кастро тврди да је термин bossa nova можда први пут коришћен у јавности за концерт који је 1957. одржала Grupo Universitário Hebraico do Brasil („Група Хебрејског универзитета у Бразилу“). Ауторство појма bossa nova приписује се тада младом новинару Мојзесу Фуксу, који је промовисао догађај.[23] Ту групу чине Силвија Телес, Карлос Лира, Нара Лео, Луиз Ека, Роберто Менескал и други. Фуксов опис, који у потпуности подржава већина чланова боса нове, једноставно је гласио "Hoje. Sylvia Telles e um grupo bossa nova" („Данас. Силвија Телес и група боса нова”), пошто је Силвија Телес била најпознатији музичар у групи у то време. Године 1959, Нара Лео је такође учествовала у више од једног ембрионалног приказа боса нове. Ово укључује први Фестивал самба sесије, који је водила студентска унија Папског католичког универзитета. Овом сесијом је председавао Карлос Диегис (касније истакнути филмски редитељ Синема Ново), студент права за кога се Лео на крају удала.[24]

Инструменти

[уреди | уреди извор]

Класична гитара

[уреди | уреди извор]
Жарко Тоивонен наступа 1993.

Боса нова се најчешће изводи на класичној гитари са најлонским жицама, свира се прстима, а не трзалицом. Њеном најчистијом формом може се сматрати гитара без пратње са вокалом, коју је створио, пионирски развио и илустровао Жоа Жилберто. Чак и у већим, џез аранжманима за групе, скоро увек постоји гитара која свира основни ритам. Жилберто је у основи узео један од неколико ритмичких слојева из самба ансамбла, посебно тамборима, и применио га на руку трзања жица. Према бразилском музичару Паулу Битенкуру, Жоа Жилберто, познат по својој ексцентричности и опседнут идејом да пронађе нови начин свирања гитаре, понекад се закључавао у купатилу, где је много сати заредом свирао један те исти акорд.[25]

Основни ритам боса нова гитаре за Ц-дур акорд. Обратите пажњу на синкопацију у ритму акорда, и шесту и девету додану у Ц-дур за богатији звук.

Структура

[уреди | уреди извор]

Поједини други инструменти и вокали такође су део структуре боса нове.

Боса нова и самба

[уреди | уреди извор]
Основни образац боса нове пратње О овој звучној датотеци Свирај (помоћ·инфо)

Боса нова има у својој сржи ритам заснован на самби. Самба комбинује ритмичке обрасце и осећај који потичу из бивших афричких робовских заједница. Самбин нагласак на другом такту преноси се на боса нову (до степена да се често бележи у 2/4 такта). Међутим, за разлику од самбе, боса нова нема плесне кораке који би је пратили.[26] Када се свира на гитари, у једноставном једнотактном обрасцу, палац свира басове на 1 и 2, док прсти унисоно стварају акорде на две осмине тона, а затим на другу шеснаестину ноте такта два. Обрасци са два такта обично садрже синкопирање у другом такту. Све у свему, ритам има осећај „лепршања”, а не осећај "љуљања" џеза. Како то описује композитор боса нове Карлос Лира у својој песми „Influência do Jazz“, ритам самбе се креће „с једне на другу страну“, док се џез креће „од напред-назад“. Боса нова је такође била под утицајем блуза, али пошто најпознатијој боса нови недостаје структура од 12 тактова карактеристична за класични блуз, као и констатација, понављање и римована резолуција текстова типичних за жанр, сродност боса нове са блузом често прође непримећена.[27]

Вокали

[уреди | уреди извор]

Осим гитарског стила, друга иновација Жоа Жилберта била је пројекција певачког гласа. Пре боса нове, бразилски певачи су користили духовите, скоро оперске стилове. Сада, карактеристична назална вокална продукција боса нове је посебна одлика кабокло народне традиције североисточног Бразила.[28][29]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ This "different beat" led, for example, the samba composer Cartola to express himself in one of his musical encounters with the young bossa nova musician Carlos Lyra: "There is a little bit of difficulty for him in the old as well as for me in the modern".[2]
  2. ^ Самба споријег темпа коју карактерише доминација мелодијске линије над главним ритмичким[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е EBC 2018.
  2. ^ Carvalho 1986, стр. 39.
  3. ^ а б Ratliff 2019.
  4. ^ Lopes & Simas 2015, стр. 46.
  5. ^ а б Lopes & Simas 2015, стр. 48.
  6. ^ а б в Garcia 2019.
  7. ^ Castro 2018, стр. 9.
  8. ^ Garcia 1999, стр. 21.
  9. ^ Silva 2017, стр. 34.
  10. ^ Tatit 1996, стр. 23.
  11. ^ Severiano 2009, стр. 273.
  12. ^ Matos 2015, стр. 130.
  13. ^ а б в Castro 2018.
  14. ^ Machado 2011, стр. 36.
  15. ^ Caymmi 2001, стр. 377.
  16. ^ а б Marcondes 1977, стр. 106–107.
  17. ^ Silva 2017, стр. 133-137.
  18. ^ Lopes & Simas 2015, стр. 46–47.
  19. ^ Azevedo, Zeca. „As 100 Maiores Músicas Brasileiras – "Mas que Nada"”. Rolling Stone Brasil. Spring. Приступљено 24. 7. 2021. 
  20. ^ Blatter, Alfred (2007). Revisiting music theory: a guide to the practice. стр. 28. ISBN 0-415-97440-2. 
  21. ^ „Definition of Bossa Nova”. Merriam-Webster. Приступљено 19. 6. 2017. „"Origin and Etymology: Portuguese, literally, 'new trend'. First Known Use: 1962"” 
  22. ^ Castro, Ruy (transl. by Lysa Salsbury). Bossa Nova: The Story of the Brazilian Music That Seduced the World. 2000. 1st English language edition. A Capella Books, an imprint of Chicago Review Press, Inc. ISBN 1-55652-409-9 First published in Brasil by Companhia das Letras (1990)
  23. ^ Afonso, Carlos Alberto (20. 2. 2010). „BLOG DA TOCA: 000026 - MOYSÉS FUKS na CALÇADA da FAMA de IPANEMA”. BLOG DA TOCA. Приступљено 2023-02-10. 
  24. ^ „Coleção Folha 50 Anos de Bossa Nova”. bossanova.folha.com.br. Приступљено 2023-02-10. 
  25. ^ Bitencourt, Paulo. „What is Bossa Nova?”. bitencourt.net. Приступљено 23. 2. 2015. 
  26. ^ Collin, Mark (2008-06-26). „Step one, pour yourself a drink ...”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-02-10. 
  27. ^ McCann, Bryan (2007). „Blues and Samba: Another Side of Bossa Nova History”. Luso-Brazilian Review. 44 (2): 21—49. S2CID 145569698. doi:10.1353/lbr.2008.0005. 
  28. ^ "Caboclos refers to the mixed-race population (Indians or Africans 'imported' to the region during the slave era, and Europeans) who generally live along the Amazon's riverbanks." From "Two Cases on Participatory Municipal Planning on natural-resource management in the Brazilian Amazon", by GRET – Groupe de Recherche et d'Échanges Technologiques, France (in English)
  29. ^ „Bossa nova”. Grove Music Online (на језику: енглески). doi:10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000003663. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Blatter, Alfred (2007). Revisiting music theory: a guide to the practice. стр. 28. ISBN 0-415-97440-2. 
  • Carvalho, Hermínio Bello de (1986). Mudando de Conversa (на језику: португалски) (1ª изд.). São Paulo: Martins Fontes. 
  • Caymmi, Stella (2001). Dorival Caymmi: o mar e o tempo (на језику: португалски) (1ª изд.). São Paulo: Editora 34. 
  • Lopes, Nei; Simas, Luiz Antonio (2015). Dicionário da História Social do Samba (на језику: португалски) (2ª изд.). Rio de Janeiro: Civilização Brasileira. 
  • Machado, Regina Stela Barcelos (2011). A voz na canção popular brasileira: um estudo sobre a Vanguarda Paulista (на језику: португалски) (1ª изд.). São Paulo: Atelie Editorial. 
  • Marcondes, Marcos Antônio, ур. (1977). Enciclopédia da música brasileira - erudita, folclórica e popular (на језику: португалски) (1ª изд.). São Paulo: Art Ed. 
  • Severiano, Jairo (2009). Uma história da música popular brasileira: das origens à modernidade (на језику: португалски). São Paulo: Editora 34. 
  • Tatit, Luiz (1996). O cancionista: composição de canções no Brasil (на језику: португалски). São Paulo: Edusp. 
  • Mammi, Lorenzo (новембар 1992). „João Gilberto e a Utopia Social da Bossa Nova” (PDF). Novos Estudos Cebrap (на језику: португалски). São Paulo (34): 63—70. 
  • Matos, Cláudia Neiva de (2015) [2013]. „Gêneros na canção popular: os casos do samba e do samba-canção”. Artcultura (на језику: португалски). Uberlândia: Federal University of Uberlândia. 15 (27): 121—132. 
  • Silva, Rafael Mariano Camilo da (2017). Desafinado: dissonâncias nos discursos acerca da influência do Jazz na Bossa Nova (Master) (на језику: португалски). Uberlândia: Federal University of Uberlândia. Приступљено 2020-08-07. 
  • Castro, Ruy (2018-07-09). „Gravação de 'Chega de Saudade' foi um parto, mas elevou à eternidade som sem nome” (на језику: португалски). Folha de S.Paulo. Приступљено 2020-08-07. 
  • Garcia, Walter (1999). Bim Bom: a contradição sem conflitos de João Gilberto (на језику: португалски). São Paulo: Paz e Terra. 
  • Garcia, Walter (2019-07-22). „Batucada do samba cabia na mão de João Gilberto” (на језику: португалски). Folha de S.Paulo. Приступљено 2020-09-18. 
  • Ratliff, Ben (6. 7. 2019). „João Gilberto, an Architect of Bossa Nova, Is Dead at 88”. The New York Times (објављено 2019-07-06). Приступљено 2020-08-07. 
  • „60 anos de Bossa Nova” (на језику: португалски). EBC. 2018. Приступљено 2020-09-18. 
  • Castro, Ruy (transl. by Lysa Salsbury). Bossa Nova: The Story of the Brazilian Music That Seduced the World. 2000. 1st English language edition. A Capella Books, an imprint of Chicago Review Press, Inc. ISBN 1-55652-409-9 First published in Brasil by Companhia das Letras. 1990.
  • De Stefano, Gildo, Il popolo del samba, La vicenda e i protagonisti della storia della musica popolare brasiliana, Preface by Chico Buarque de Hollanda, Introduction by Gianni Minà, RAI-ERI, Rome. 2005. ISBN 8839713484.
  • De Stefano, Gildo, Saudade Bossa Nova: musiche, contaminazioni e ritmi del Brasile, Preface by Chico Buarque, Introduction by Gianni Minà, Logisma Editore, Firenze. 2017. ISBN 978-88-97530-88-6.
  • McGowan, Chris and Pessanha, Ricardo. The Brazilian Sound: Samba, Bossa Nova and the Popular Music of Brazil. 1998. 2nd edition. Temple University Press. ISBN 1-56639-545-3.
  • Perrone, Charles A. (1989). Masters of Contemporary Brazilian Song: MPB 1965–1985. Austin: University of Texas Press. .
  • Mei, Giancarlo. Canto Latino: Origine, Evoluzione e Protagonisti della Musica Popolare del Brasile. 2004. Stampa Alternativa-Nuovi Equilibri. Preface by Sergio Bardotti; afterword by Milton Nascimento. (in Italian)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Боса нова на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боса_нова&oldid=28424529”