Бошко Десница
Бошко Десница | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. јануар 1886. |
| Мјесто рођења | Обровац, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1. април 1945. (59 год.) |
| Мјесто смрти | Обровац, ДФ Југославија |
| Народност | српска |
Бошко Десница (Обровац, 4. јануар 1886 — Обровац, 1. април 1945) био је српски правник, историчар и публициста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Бошко Десница је рођен 4. јануара 1886. године у Обровцу[1] у Аустријском царству у имућној трговачкој породици. Родитељи су му били Владимир и Олга, дјевојачко Јанковић.[2]
Бошко је основно образовање завршио у родном мјесту. Класичну гимназију је завршио у Задру, гдје се настава спроводила на италијанском језику. У Беч на правне студије је отишао 1904,[2] а завршио их је 1912. године.[1]
Послије Првог свјетског рата италијанске власти га почетком јануара 1919. године интернирају на Сардинију, због залагања за стварање Југославије. Након повратка постаје адвокат у Обровцу.[3]
Са Ником Новаковићем Лонгом је сарађивао од 1938. до 1939. са циљем политичког окупљавање Срба са подручја сјеверне Далмације под слоганом „Срби на окуп”. Са италијанским властима у Сплиту је сарађивао 1941. године, а водио је преговоре са Илијом Трифуновићем Бирчанином 1942. године о политичким питањима везаним за Србе у Далмацији. Послије капитулације Италије 1943. године, придружио се партизанском покрету.[1] Од 1944. до смрти налазио се на положају директора Државног архива у Задру.[4]
Преминуо је 1. априла 1945. године у Обровцу.[1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Нека од дјела Бошка Десница су „Земунички догађај” (1929), „Опсада Шибеника 1647. год.” (1939).
- Књиге
- Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска книжевна задруга.
- Историја котарских ускока (1646—1749), (I—II, 1950—1951).[1]
- Одабрани радови
- Desnica, Boško, Zagorska Dalmacija pod Mlecanima i Turcima, Nova Evropa, /Zagreb/, 1932, knj. XXV, br. 12;
- Desnica, Boško, Jedan krajiški statut i nekoliko priloga za proucavanje "lige", Magazin sjeverne Dalmacije, Split, 2/1935,
- Desnica, Boško, Jedna nepoznata buna i jedan neznani mucenik, Magazin sjeverne Dalmacije, Split, 2/1935;
- Desnica, Boško, Nekoliko priloga istorijskom proucavanju narodne pjesme, Magazin sjeverne Dalmacije, Split, 1/1934, 7-24;
- Desnica, Boško, Nekolko podataka o peraštanskim hajducima i o harambaši Baju Pivljaninu, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, Beograd, 7/1927, sv. 1-2, 179-188;
- Desnica, Boško, Odlomci iz istorije kotarskih uskoka: prilike i dogadaji u Dalmaciji na pocetku Kandijskog rata, Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, 50/1928-1929, Split, 1932;
- Desnica, Boško, Stojan Jankovićć i uskočka Dalmacija: izabrani radovi (priredio Srđan Volarevic), Beograd 1991;
- Desnica, Boško, Trag o jednom pravilniku na srpskom jeziku iz 1678. god., Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, Beograd, 17/1937, sv. I, 122-123;
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Desnica, Boško | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr (на језику: хрватски). Приступљено 27. 12. 2017.
- ^ а б Десница 1991, стр. 268. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFДесница1991 (help)
- ^ Десница 1991, стр. 269. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFДесница1991 (help)
- ^ Десница 1991, стр. 281. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFДесница1991 (help)
Литература
[уреди | уреди извор]- Десница, Бошко (1991). Волерић, Срђан, ур. Стојан Јанковић и ускочка Далмација : изабрани радови (на језику: српски). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 288. ISBN 978-86-379-0251-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Boško Desnica”. www.zapadnisrbi.com (на језику: српски).
- „Dr. Boško Desnica – biografija | Matica Obrovčana”. matica-obrovcana.hr (на језику: хрватски).[мртва веза]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
