Бојана Ковачевић
| Бојана Ковачевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Бојана Ковачевић |
| Датум рођења | 4. јул 1967. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Веза до IMDb-а | |
Бојана Ковачевић (Београд 4. јул 1967) дипломирана је глумица која живи и ради у Србији.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Бојана Ковачевић је рођена 4. јула 1967. године у Београду.[1] Већ након треће године гимназије 1985. године уписује Факултет драмских уметности у класи професора Арсенија Јовановића. Дипломирала је 1990. године глуму на прозном делу Водена вила одлази, аустријске списатељице Ингеборг Бахман, уз самосталну адаптацију и режију.
Филмске и телевизијске улоге по којима је упамћена су: Марина (Срећни људи),[2] Жизела (Улица липа), Лики Зиндовић (Отворена врата), Пола (Мој рођак са села),[3] Јуца (Кир Јања), Љубица (Нож), Љиљанина мајка (Кад љубав закасни), итд.[4]
Живи и ради у Београду, удата је и има сина Рељу.[5]
Професионални рад
[уреди | уреди извор]Још током студија, Бојана Ковачевић се појављивала у улози Џил Хамонд у представи Како могу да те чујем док вода тече у Народном позоришту у Београду. Исте године играла је у ТВ серији Вуков лексикон на Телевизији Београд. Убрзо затим, уследиле су улоге у дечјим позориштима Бошко Буха, Пуж, Душко Радовић, као и у Народном позоришту. Била је водитељка забавног програма Млади лавови, који се бавио популаризацијом талентованих људи из осамдесетих, на Телевизији Београд. Од значајних драмских улога, издваја се и њен рад у оквиру КПГТ–а, где је тумачила лик госпођице Јулије у истоименој драми Аугуста Стриндберга, те Исидору Данкан у представи Миса у а–молу, Љубише Ристића, а наступила је и у ансамбл представама Пут за Никарагву и Гроф Естерхази које су биле позоришне продукције у склопу Киш фест-а.
Дебитовала је у кратком играном филму Псалм са колегом Драганом Максимовићем, а у режији сарајевског редитеља Вука Јанића.[6] Филм Псалм, сниман у току 1992. године у Сарајеву, премијерно је приказан на Ротердамском филмском фестивалу 1997. и добио значајне критике како у домену режије, тако и глуме (тј. глумачки тандем Ковачевић –Максимовић).
Педагошки рад
[уреди | уреди извор]Педагошким радом бавила се интензивно, од 2009 до 2013. године, у оквиру позоришне сцене Сусрет, где је водила школу глуме и реализовала неколико представа са полазницима (Мали Принц, Ко је Малала Јсуфзаи, Смешне речи, итд.). У скорије време, Бојана се окренула истраживачким и ангажованим позоришним пројектима попут Ја сам мушкарац, много сам паметан, а ово друштво ништа не ваља, у ком глуми главну улогу, по тексту Ане Родић и у режији Милутина Петровића, (2012 на вечерњој сцени Дечјег културног центра), те у оквиру процесних радова на сцени Царина (2012 –2014). Од студентских дана глумила је у многим радио драмама у оквиру драмског програма Радио Београда. Једна од последњих је драма Орбови, мале душе, Дивне Вуксановић у режији Влатка Илића, 2014. године.
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1990-те | |||
| 1987. | Вуков лексикон | Бојана | |
| 1990. | Форе и фазони | ||
| 1991. | Млади лавови | водитељка | |
| 1993. | Атом по атом | Мима | |
| 1995. | Отворена врата | Лики | |
| 1995. | Псалм | ||
| 1993−1996. | Срећни људи | Марина Попац | |
| 1997. | Кир Јања | Јуца | |
| 1997. | Балканска правила | девојка | |
| 1997. | Горе Доле | Служавка | |
| 1998. | Кир Јања | Јуца | |
| 1998. | Раскршће | Наталија | |
| 1999. | Нож | Љубица | |
| 1999. | Пропутовање | Ана | |
| 2000-те | |||
| 2001. | Вирус | Бојана | |
| 2008. | Рањени орао | Олгина мајка[7] | |
| 2009. | Улица липа | Жизела | |
| 2010-те | |||
| 2008−2011. | Мој рођак са села | Пола | |
| 2012. | Јагодићи | неговатељица Светислава | |
| 2014. | Кад љубав закасни | Љиљанина мајка | |
| 2014. | Самац у браку (ТВ серија) | Љиљанина мајка | |
| 2014. | Војна академија (ТВ серија) | Лелина докторка | |
| 2019. | Група | ||
| 2020-те | |||
| 2021. | Камионџије д.о.о. | Бојана | |
| 2021. | Игра судбине | Драгица | |
| 2021. | Авионџије | Даница Дана Андрић персерка | |
Улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]| Назив | Улога | Позориште |
|---|---|---|
| Како могу да те чујем док вода тече | Џил Хамонд | Народно позориште,Сцена „Раша Плаовић” |
| Rock and roll za decu | више улога | Позориште „Бошко Буха” |
| Марко Краљевић и Мали Радојица | Хајкуна | Позориште „Бошко Буха” |
| Госпођица Јулија | Госпођица Јулија | КПГТ |
| Пут за Никарагву | више улога | КПГТ |
| Миса у а-молу | Исидора Данкан | КПГТ |
| Гроф Естерхази | Грофица Естерхази | КПГТ |
| Камена срца | Принцеза Цинцулинцу | Мало позориште „Душко Радовић” |
| Стилске вежбе | више улога | Народно позориште,Сцена „Раша Плаовић” |
| Тројанке | хор | Народно позориште, Велика сцена |
| Ја сам мушкарац, много сам паметан, а ово друштво ништа не ваља | Ана | Дечији културни центар Београд |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Bojana Kovacevic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ „GLUMILA JE ŽENU DOKTORA POPCA U SREĆNIM LJUDIMA: Mnogi je nisu prepoznali kad se pojavila u Vojnoj akademiji, a danas izgleda bolje od NEKO IKAD! (FOTO)”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 24. 09. 2019.
- ^ „Žestoko i vrelo!”. srbijadanas.com. 18. 8. 2018. Приступљено 26. 7. 2019.
- ^ „Pre 24 godine bila je lepa supruga doktora Popca u seriji "Srećni ljudi", a evo kako Marina danas izgleda! (FOTO)”. Телеграф. 2. 4. 2017. Приступљено 26. 7. 2019.
- ^ Buzurović, Marta (24. 5. 2017). „Glumila je suprugu doktora Popca u “Srećnim ljudima”: Gde je i šta danas radi Marina?”. aska.rs. Приступљено 26. 7. 2019.
- ^ „PSALM (1997)”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 24. 09. 2019.
- ^ „Podela uloga”. ranjeniorao.blogspot.rs. Архивирано из оригинала 02. 02. 2017. г. Приступљено 29. 1. 2017.
