Бојан Димитријевић (историчар)
Бојан Б. Димитријевић | |
|---|---|
.jpg) Бојан Димитријевић, 2013. године | |
| Датум рођења | 1968. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Политичка странка | Србија центар (2022—2023) Демократска странка (1990—2015) |
Бојан Димитријевић (Београд, 1968) српски је историчар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1968. године у Београду. Дипломирао је 1994. године, а магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945” Такође је магистрирао 1996. године на Средњоевропском универзитету у Будимпешти за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006.[1]
Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији.[1] У периоду март 2003 — април 2004. године био је савјетник Министра одбране за реформу војске, а од 2006. године је савјетник предсједника Србије за војна питања. Као савјетник Министра одбране руководио је тимом који је израдио Стратегију одбране Србије и Црне Горе и Бијелу књигу одбране.
Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века.[1]
Запослен је у Институту за савремену историју.
Димитријевић је био сарадник државне комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем која је закључила да је тачна званична верзија хапшења Драгољуба Михаиловића у којој је улогу имао Никола Калабић.
Димитријевића критичари оптужују да својим радом промовише „академски историјски ревизионизам” којим рехабилитује квислиншке покрете и негативно се изјашњава о партизанском покрету.[тражи се извор] Димитријевић се у неколико наврата јавно афирмативно изјаснио о улози Милана Недића у Другом светском рату, залажући се за његову рехабилитацију, због чега је искључен из Демократске странке.
Од 2022. године је члан покрета Србија центар.[2] Новембра 2023. године напустио је Србију центар.[3]
Дела
[уреди | уреди извор]Објавио је више монографија са темама из историје Равногорског покрета 1941—1945 и биографија ђенерала Драгољуба Михаиловића као и преко шездесет радова из савремене војне историје овог простора. Из области историје југословенског ваздухопловства објавио је шест ауторских и коауторских публикација.
Његове најпознатије монографије су:
- „Ђенерал Михаиловић, Биографије 1. део (до маја 1941. године)”, Београд 1996.
- „Ваљевски равногорци, Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945”, Ваљево 1998.
- „Од Стаљина до Атлантског пакта, (армија у спољној политици Титове Југославије 1945—1958)”, Београд 2005.[4]
- „Југословенска армија 1945—1954 (нова идеологија, човек, оружје)”, Београд 2006.
- „Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992”, Београд 2006.[5]
- „Голгота четника (Лијевче поље, Јасеновац, Зидани Mост)”, Београд, 2019.[6]
- 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Душан Кукобат и Бојан Димитријевић, Бања Лука 2019.[7]
- Командант: војнички пут генерала Ратка Младића, Београд, 2019.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. стр. 364. ISBN 978-86-89613-99-5.
- ^ „Ponoš predstavio novu stranku "Srbija Centar - Srce" i svoj tim: Za ulazak u EU, a protiv SNS” [Ponoš presented the new party "Srbija Centar - Srce" and his team: For joining the EU, and against the SNS]. 021.rs. 6. 7. 2022. Приступљено 31. 7. 2022.
- ^ „Preletanje usred izborne kampanje: Bojan Dimitrijević napustio Ponoša i podržao Miloša Jovanovića”. Nova.rs. 15. 11. 2023. Приступљено 12. 12. 2023.
- ^ „САРАДНИЦИ”. Институт за савремену историју. Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ „Др Бојан Б. Димитријевић, научни саветник” (на језику: (језик: српски)).
- ^ Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. ISBN 978-86-89613-99-5.
- ^ Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3.
- ^ Матовић, Драгана (11. 2. 2018). „Бојан Димитријевић: Грешка је што смо испоручили Младића”. Вечерње новости. Приступљено 22. 7. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Радановић, Милан (2011). „Историјска политика у Србији након 2000. Примери манифестовања спреге између академског историјског ревизионизма и државне ревизије прошлости”. Ур.: Веселиновић, Ана; Атанацковић, Петар; Кларић, Жељко. Изгубљено у транзицији: критичка анализа друштвене трансформације (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2014.
