Пређи на садржај

Брава

С Википедије, слободне енциклопедије
Типичан модеран катанац и његови кључеви
Средњовековна брава

Брава је механичка или електронска направа која служи за закључавање врата и која се откључава физичким објектом (као што су кључ, картица, отисак прста, сигурносни токен), уношењем тајне информације (шифре), или комбинацијом ова два. Постоје и преносиве браве које се називају катанци.

Историја

[уреди | уреди извор]

Антика

[уреди | уреди извор]

Браве су биле у употреби више од 6000 година, а један рани пример откривен је у рушевинама Ниниве, главног града древне Асирије.[1] Овакве браве су развијене у египатску дрвену браву са иглама, која се састојала од засуна, учвршћења или додатка за врата и кључ. Када је кључ уметнут, игле унутар уређаја су подигнуте из избушених рупа унутар завртња, омогућавајући му да се помери. Када је кључ уклоњен, игле су делимично пале у завртње, спречавајући кретање.[2]

Заштићена брава је такође била присутна од антике и остаје најпрепознатљивији дизајн браве и кључа у западном свету. Прве потпуно металне браве појавиле су се између 870. и 900. године, а приписују се енглеским занатлијама.[3] Такође се каже да је кључ измислио Теодор са Самоса у 6. веку пре нове ере.[1]

„Римљани су измислили металне браве и кључеве и систем безбедности који су обезбеђивали штитници.“[4]

Имућни Римљани често су чували своје драгоцености у сигурним закључаним кутијама у својим домаћинствима, а кључеве су носили као прстење на прстима. Ова пракса је имала две предности: кључ се увек држао при руци, док је сигнализирао да је носилац довољно богат и важан да има новац и накит вредне обезбеђења.[5]

Посебан тип браве, који датира из 17-18 века, иако је потенцијално старији јер сличне браве датирају из 14. века, може се наћи у Бегинажу белгијског града Лир.[6][7] Ове браве су највероватније готичке браве, које су биле украшене лишћем, често у облику слова „V” који окружује кључаоницу.[8] Често се називају бравом пијаног човека, међутим референца на пијанство може бити погрешна јер су ове браве, према одређеним изворима, дизајниране тако да особа и даље може да пронађе кључаоницу у мраку, иако то можда није случај, јер су украси могли бити чисто естетски.[6][7] У новије време су дизајниране сличне браве.[9][10]

Модерне браве

[уреди | уреди извор]

Са почетком индустријске револуције у касном 18. веку и пратећим развојем прецизног инжењеринга и стандардизације компоненти, браве и кључеви су се производили са све већом сложеношћу и софистицираношћу.[11]

Браву са полугом, која користи сет полуга да спречи да се засун помери у брави, изумео је Роберт Барон 1778. године.[12] Његово закључавање полуге са двоструким дејством захтевало је да се полуга подигне на одређену висину тако што је у ручици изрезан прорез. Стога је подизање полуге превише било лоше као и недовољно подизање полуге. Ова врста браве се и данас користи.[13]

Дијаграм Чабове детекторске браве.[14][15][16][17]

Џеремаја Чаб је 1818. године значајно унапредио браву са полугом.[12] Провала у Портсмут бродоградилишту подстакла је Британску владу да распише конкурс за производњу браве која се може отворити само сопственим кључем.[5] Чаб је развио чабову детекторску браву, која је укључивала интегралну сигурносну карактеристику која би могла осујетити покушаје неовлашћеног приступа и која би указала власнику браве ако је дошло до ометања. Чаб је награђен са 100 фунти након што обучени провалник није успео да отвори браву после 3 месеца.[18]

Брава, Етно кућа "Погановска шопка",која се користила у Србији у двадесетом веку.

Године 1820, Џеремаја се придружио свом брату Чарлсу у оснивању сопствене браварске компаније Чаб. Чаб је направио разна побољшања своје браве: његов побољшани дизајн из 1824. није захтевао посебан регулаторни кључ за ресетовање браве; до 1847. његови кључеви су користили шест полуга уместо четири; и касније је представио диск који је омогућио кључу да прође, али је сузио видно поље, скривајући полуге од било кога ко покуша да откључа браву.[19] Браћа Чаб су такође добила патент за први сеф отпоран на провалу и започели су производњу 1835.

Најранији патент за браву са иглама са двоструким дејством додељен је америчком лекару Абрахаму О. Стансберију у Енглеској 1805. године,[20] али модерну верзију, која је и данас у употреби, изумео је Американац Лајнус Јејл старији 1848. године.[21] Овај дизајн браве користио је игле различите дужине како би спречио отварање браве без исправног кључа. Године 1861, Лајнус Јејл млађи је био инспирисан оригиналном бравом са иглама из 1840-их коју је дизајнирао његов отац, те је тако изумео и патентирао мањи пљоснати кључ са назубљеним ивицама, као и игле различите дужине унутар саме браве, истог дизајна као и пин-тамблер брава која се и данас користи.[22] Модерна Јејлова брава је у суштини развијенија верзија египатске браве.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б de Vries, N. Cross and D. P. Grant, M. J. (1992). Design Methodology and Relationships with Science: Introduction. Eindhoven: Kluwer Academic Publishers. стр. 32. ISBN 9780792321910. Архивирано из оригинала 2016-10-24. г. 
  2. ^ Ceccarelli, Marco (2004). International Symposium on History of Machines and Mechanisms. New York: Kluwer Academic Publishers. стр. 43. ISBN 1402022034. Архивирано из оригинала 2016-10-24. г. 
  3. ^ „History”. Locks.ru. Архивирано из оригинала 2010-04-20. г. Приступљено 2010-06-10. 
  4. ^ „Key | lock device”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-13. 
  5. ^ а б „History”. Slate. Slate Magazine. 15. 5. 2012. Архивирано из оригинала 2012-12-09. г. Приступљено 2012-12-09. 
  6. ^ а б R. De Bruyn, ‘Oude sloten op deurtjes in het Liers begijnhof’, in: 't land van Ryen jaargang 17, aflevering 3–4, 1967, p. 158, article in Dutch
  7. ^ а б Echtpaar schrijft eerste boek sinds twintig jaar over Liers begijnhof nieuwsblad.be, Chris van Rompaey, 17 april 2018, article in Dutch
  8. ^ Dictionary, Lexicon of locks and keys historicallocks.com
  9. ^ United States patent keyhole guide for locks and method of using the same patentimages, Eugene Toussant, 1990
  10. ^ V-Lock Helps Drunks Get Home to Bed wired.com, Charlie Sorrel, 5 April 2010
  11. ^ Abreha, Kaleb G.; Kassa, Woubet; Lartey, Emmanuel K. K.; Mengistae, Taye A.; Zeufack, Albert G. (2021-12-18). Industrialization in Sub-Saharan Africa: Seizing Opportunities in Global Value Chains (на језику: енглески). World Bank Publications. ISBN 978-1-4648-1721-2. 
  12. ^ а б Chatwood, Arthur Brunel (1911). „Lock”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 16 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 841—844. 
  13. ^ Pulford, Graham W. (2007). High-Security Mechanical Locks : An Encyclopedic ReferenceСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Elsevier. стр. 317. ISBN 978-0-7506-8437-8. 
  14. ^ Ullyett, Kenneth (27. 7. 1963). „Crime out of hand”. M. Joseph — преко Google Books. 
  15. ^ „The Architect and Building News”. 27. 7. 1922 — преко Google Books. 
  16. ^ „Keeping Track”. Canadian National Railways. 27. 7. 1960 — преко Google Books. 
  17. ^ Tobias, Marc Weber (1. 1. 2000). LOCKS, SAFES, AND SECURITY: An International Police Reference Two Volumes (2nd Ed.). Charles C Thomas Publisher. ISBN 9780398083304 — преко Google Books. 
  18. ^ „Lock Making: Chubb & Son's Lock & Safe Co Ltd”. Wolverhampton City Council. 2005. Архивирано из оригинала 10. 01. 2016. г. Приступљено 16. 11. 2006. 
  19. ^ Roper, C.A.; Phillips, Bill (2001). The Complete Book of Locks and Locksmithing. McGraw-Hill Publishing. ISBN 0-07-137494-9. 
  20. ^ The Complete Book of Home, Site, and Office Security: Selecting, Installing, and Troubleshooting Systems and Devices. McGraw-Hill Professional. 2006. стр. 11. ISBN 9780071467445. Архивирано из оригинала 2016-11-21. г. 
  21. ^ The Geek Atlas: 128 Places Where Science and Technology Come Alive. O'Reilly Media, Inc. 2009. стр. 445. ISBN 9780596555627. Архивирано из оригинала 2016-05-01. г. 
  22. ^ „Inventor of the Week Archive”. Massachusetts Institute of Technology. Архивирано из оригинала 2013-05-29. г. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Брава на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брава&oldid=28413471”