Брадавичаста свиња
| Брадавичаста свиња | |
|---|---|
_(31551500273).jpg)
| |
| Phacochoerus africanus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Artiodactyla |
| Породица: | Suidae |
| Род: | Phacochoerus |
| Врста: | P. africanus
|
| Биномно име | |
| Phacochoerus africanus (Gmelin, 1788)
| |
| Подврсте | |
| |
| |
| Распрострањеност брадавичасте свиње: присутна присуство повремено забележено
| |
Брадавичаста свиња (Phacochoerus africanus) је врста свиње која живи у саванама, травњацима и шумама подсахарске Африке.[1] Назив врсте долази од четири велике избочине попут брадавица које се налазе на лицу свиње[2], а служе као резерва масти и користе се за одбрану када се мужјаци боре.
Опис
[уреди | уреди извор]_juveniles_drinking.jpg)
Глава и дужина тела крећу се од 0,9 до 1,5 м, а висина од 63,5 до 85 cm. Женка брадавичасте свиње тешка је од 45 до 75 kg, обично су мало мање и лакше од мужјака, који су тешки од 60 до 150 kg.[3][4] Брадавичаста свиња је препознатљива по два пара кљова које вире из уста и вијугају према горе. Доњи пар је далеко мањи од горњег пара, кљове су врло оштре због трљања горњег пара сваки пут када отвара и затвора уста. Горњи очњаци могу нарасти до 25,5 cm, у пресеку су готово правоугли, око 4,5 cm су дубоки и 2,5 cm широки. Кљова се уздиже 90 степени или више од корена, како расте савија се према назад. Кљове се не користе за копање,[5] већ за борбу с` другим брадавичастим свињама, и у одбрани од грабљиваца.[2] На леђима има велику гриву, која се од главе спушта дуж кичме до средине леђа.[3] Проређена длака покрива цело тело. Боја је обично црна или смеђа. Реп је дуг, на његовом крају налази се прамен. Заједничко брадавичастим свињама је што немају поткожног масног ткива и длака је проређена, што их чини осетљивим на екстремне температуре.[3] Ваљањем у блату се штите како од ниских тако и од високих температура.
Брадавичаста свиња је прилагођена испаши у саванама. Храни се травама, коренима, бобицама и инсектима. Оне углавном заузимају напуштене јазбине, мада јаким кљовама и ногама могу и копати нове. У тим јазбинама се смештају увек главом окренутом према отвору како би лакше и брже побегле од напада предатора. Поред људи главни предатори су им лавови, крокодили, леопарди и хијене.
Друштвено понашање
[уреди | уреди извор]Брадавичасте свиње живе у крдима и нису територијалне животиње, живе на одређеном подручју, али га не бране од других јединки своје врсте.[6] Женке живе са младима и другим женкама.[7] Оне углавном остају у крду у ком су рођене, док мужјаци одлазе из крда, али остају на истом подручју.[7] Млади мужјаци се удружују у крда, али кад одрасту живе сами.[8] Одрасли мужјаци се придружују крдима женки у време парења. На лицу имају две жлезде једна је кљовна жлезда, а друга жлезда лојница. Свиње оба пола почињу да обележавју своје подручје у узрасту од око шест до седам месеци.[9] Мужјаци то чине чешће од женки. Места која обележавају укључују јазбину за спавање и подручје храњења и појилиште. Кљовне жљезде користите се за удварања, за борбу и утврђивање статуса.
Размножавање
[уреди | уреди извор]
Брадавичасте свиње почињу да се паре крајем кишне или почетком сушне сезоне, док рађање почиње почетком следеће кишне сезоне.[8] Мужјаци се паре са већим бројем женки, зависно од њихове спремности. Они се често међусобом боре за женке и чувају их једни од других. У време парења мужјак чека женку да се појави ван јазбине,[8] након чега почиње да је следи, а у тренутку кад је спремна долази до парења. Доминантни мужјак протерује све друге мужјаке који покушавају да се паре са женкама у његовој близини.
Типичан период скотности је пет или шест мјесеци. Када су спреме да се опрасе женке привремено напуштају своја крда и прасе се у посебној јазбини.[8] Легло се састоји од два до осам прасића, обично од два до четири прасета. Женка остаје у рупи неколико недеља дојећи прасад.[8] У случају да изгуби своје легло женка некад прихвата друге прасиће.[10] Прасићи почињу да пасу са око две до три недеље старости, а престају да сисају са шест месеци старости.[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б de Jong, Y.A.; Cumming, D.; d'Huart, J. & Butynski, T. (2017). „Phacochoerus africanus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 1. 1. 2020.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 167. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б в Creel, Eileen (11. 3. 2005). „Phacochoerus africanus - common warthog”. Animaldiversity.ummz.umich.edu. Приступљено 30. 7. 2013.
- ^ „Common Warthog - Phacochoerus africanus” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 5. 2013. г. Приступљено 30. 7. 2013.
- ^ Wilson, Don E.; Mittermeier, Russell A., ур. (2011). Handbook of the Mammals of the World, Vol. 2. Lynx Edicions. стр. 277. ISBN 9788496553774.
- ^ Maher, C. R.; Lott, D.F. (1995). „Definitions of territoriality used in the study of variation in vertebrate spacing systems”. Animal Behaviour. 49 (6): 1581. doi:10.1016/0003-3472(95)90080-2.
- ^ а б Kleiman, D.G., Geist, V., McDade, M.C. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia. The Gale Group Inc.
- ^ а б в г д ђ Estes, R.: The Behavior Guide to African Mammals, Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates. Los Angeles, University of California Press. 1991. ISBN 9780520080850. стр. 218–221.
- ^ Estes, R.D.; Cumming, D.; Hearn, G.; Warthog (1982). „New Facial Gland in Domestic Pig”. Journal of Mammalogy. 63 (4): 618—624. JSTOR 2462591. doi:10.2307/1380267.
- ^ Jensen, S.P., Siefert, L., Okori, J.J.L., Clutlon-Brock, T.H. (1999). "Age Related Participation in Allosucking by Nursing Warthogs." Journal of Zoology London 248(4): 443–449
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
