Бранденбуршка Златна обала
Бранденбуршка Златна обала Groß Friedrichsburg | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Континент | Африка | ||
Регија | Западна Африка | ||
Земља | данашња Гана | ||
Главни град | Покесу | ||
Друштво | |||
Службени језик | немачки језик | ||
Политика | |||
Облик државе | колонија | ||
Историја | |||
— Оснивање | 1682. | ||
— Укидање | 1721. | ||
— Статус | не постоји | ||
Земље претходнице и наследнице Златне обале | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Бранденбуршка Златна обала (нем. Groß Friedrichsburg), касније Пруска Златна обала била је колонија Маркгрофовије Бранденбург и Пруског краљевства у периоду 1682-1701. и 1701-1721. у западној Африци. Налазила се у данашњој Гани. Главни град био је Грос Фридихсбург, данашњи Покесу.
Историја
[уреди | уреди извор]Историја бранденбуршко-пруске колонијалне управе на Златној обали трајала је релативно кратко у поређењу са осталим европским колонистима. Свеукупно њихове триторије опстале су у периоду између 1682. и 1721. године.
Претколонијална истраживања
[уреди | уреди извор]Бранденбург није имао своју флоту све до 1675. године и рата са Шведском. Након успешних борби и заузимања двадесетједног шведског пловила, ситуација се променила. Од 1677. године почиње период оснивања и оснаживања бранденбуршке морнарице. Јачање поморске силе проширило је могућности Бранденбурга, наричито по питању освајања других ваневроспких територија.
На идеју Бенџамина Раула, Холанђанина у служби бранденбуршке морнарице, почиње интересовање и прављење планова за освајање западноафричке обале. Око 1680. године флота је истраживала обале Африке око Анголе и Гвинејског залива, а 1681. године, остварен је први контакт на Златној обали. Бранденбуршка флота склопила је трговински споразум са народом Аханта недалеко од рта Три Поинтс[1].
Изградња утврђења и оснивање колоније
[уреди | уреди извор]Овакав развој ситуације омогућио је Бранденбургу да изгради увтрђење на Златној обали како би осигурао позицију и трговину. Томе је претходило и осниивање Бранденбуршко-афричке компаније 1682, у Берлину са циљем да се организује трговина из Африке. У јулу 1682. године поморска експедиција под командом мајора Отоа Фридриха фон дер Гребена отиснула се ка Златној обали како би основала колонију и прво утврђење у Африци. У близини рта Три Поинтс, постављеи су темељи и изграђено је прво утврђење под именом Грос Фридрихсбург[2].
Према претходном договору између месног народа Аханта и Бранденбурга међусобно су се обавезали да локалци тргују само са њима, а да их за узврат колонизатори бране од нападача и других европских колониста. У непосредној близини Грос Фридрихсбурга била су и холандска и британска утврђења, што је отежавало пловидбу и чинило је несигурном. Трговина се заснивала на купопродаји злата, слоноваче и робља.
Успон и пад колоније
[уреди | уреди извор]Током 1685. године изграђено је још једно утврђење, тачније војни логор по имену Доротеа, на месту данашњег града Аквида. Пословање у трговачком погледу одлично је функционисало до 1695. године када долази до благог пада, највише због мањка новца и људства. Холанђани су 1698. године заузели Доротеу и извршили њену реконструкцију и надоградњу у утврђење[3].
На месту данашњег рта Три поинтс, Бранденбург је изградио војни логор 1690. године и доделио му име Софија Луиз, у част принцезе Софије Лујзе од Мекленбург-Шверина. Положај су већ следеће године заузели Британци и изградили своје утврђење[4][5].
Током 1701. године долази до уједињења Бранденбурга са Пруском и настанка Пруског краљевства, па и сама колонија њена име у Пруска Златна обала. Већ десетак година касније, тачније 1711. године, краљ Пруске Фридрих I, прогласио је банкрот колоније. Његов наследник син Фридрих Вилхелм I фокусирао је државни буџет на јачање војске, тако да су и издвајања за Златну обалу била минимална. Коначно, 1717. краљ је продао све колонијлане поседе заједно са Златном обалом за 7200 дуката Холанђанима[6].
Годину дана раније, последњи управник колоније Никола Дубоа, предао је све тврђаве у одбрану Јоханесу Конраду. Конрад (познат и као Јан Кони) био је локални обласни господар и трговац са Златне обале. Када је холандска флота стигла до Грос Фридрихсбурга Јоханес Конрад је успешно одбио напад. Тек 1724. холандска морнарица успела је да истера Конрада из утврђења и званично преузме управу. Тим поводом преименовали су је из Грос Фридрихсбург у „Холандија“[7].
Градови и утврђења
[уреди | уреди извор]Бранденбург је за потребе своје колонијалне управе одбране и трговине иградио два утврђења на Златној обали[8].
Покесу | Аквида |
---|---|
Грос Фридрихсбург (1683) |
Доротеа (1685) |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Elfenbein für Brandenburg”. Приступљено 16. 1. 2016.
- ^ „Elfenbein für Brandenburg Seite 2/9”. Приступљено 16. 1. 2016.
- ^ „Fort Dorothea, Akwidaa (1685)”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2017. г. Приступљено 14. 1. 2016.
- ^ „FORTS & CASTLES OF GHANA”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 14. 1. 2016.
- ^ Klosa 2010, стр. 50.
- ^ „Standort Großfriedrichsburg (1684 - 1721)”. Приступљено 14. 1. 2016.
- ^ „Africa - German Colonies”. Приступљено 18. 1. 2016.
- ^ „Brandenburg Colonial Remains 17th century”. Приступљено 16. 1. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Klosa, Sven (2010). Die Brandenburgische-Africanische Compagnie in Emden. Frankfurt am Main: Peter Lang. стр. 50. ISBN 978-3-631-60932-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Großfriedrichsburg Sklavenhandel durch Brandenburg, Preußen, Deutschland (језик: немачки)
- Standort Großfriedrichsburg (1684 - 1721) (језик: немачки)