Пређи на садржај

Бранко Жигић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Жигић
Лични подаци
Пуно име Бранко Жигић[1]
Датум рођења (1981-12-30)30. децембар 1981. (43 год.)[2]
Место рођења Бачка Топола, СФР Југославија[2]
Висина 1,90 m[3]
Маса 85 kg[4]
Позиција штопер[5] / задњи везни[3]
Јуниорска каријера
Криваја
АИК Бачка Топола
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1998—2003. АИК Бачка Топола
2004. Текстилац Оџаци 15 (1)
2004—2007. Цемент 88 (15)
2007—2017. Пролетер Нови Сад 264 (19)
Тренерска каријера
2017—2019. Пролетер Нови Сад (помоћник)
2019—2021. Пролетер Нови Сад
2022. Младост Нови Сад
2022—2023. РФК Нови Сад
2023. Младост Нови Сад
* Датум актуелизовања: 17. новембар 2023.

Бранко Жигић (Бачка Топола, 30. децембра 1981) српски је фудбалски тренер и бивши фудбалер. Млађи је брат некадашњег фудбалског репрезентативца Србије, Николе Жигића.[6]

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Жигић је заједно са старијим братом Николом фудбал почео да тренира у Криваји, одакле су прешли у АИК из Бачке Тополе. Бранко се у том клубу задржао нешто дуже од Николе који је отишао на одслужење војног рока а касније прошао пробу у Црвеној звезди.[3] Бранко је потом био члан екипе Текстилца из Оџака,[а] после чега је три сезоне наступао за Цемент из Беочина.[7] Лета 2007. приступио је новосадском Пролетеру, а две године касније са клубом је освојио прво место на табели Српске лиге Војводине и изборио пласман у Прву лигу Србије.[8] Жигић је неколико година Пролетер предводио као капитен у том такмичењу.[9]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Након 10 сезона, колико је провео као играч те екипе, средином 2017. окончао је професионалну каријеру и прикључио се стручном штабу као помоћник.[10] Као првопласирани тим у сезони 2017/18, Пролетер је изборио пласман у Суперлигу Србије.[11] Жигић се на месту помоћника тренера задржао и током наредне такмичарске године,[5] а од септембра 2019. добио је прилику да предводи екипу као шеф стручног штаба.[12] Крајем априла 2021. поднео је оставку на место првог тренера Пролетера.[13] Екипу је на три утакмице водио његов помоћник Секула Рашиован, али се Жигић потом вратио на клупу новосадског тима.[14] Након уводна три кола такмичарске 2021/22, Жигић се поново повукао са места првог тренера Пролетера.[15] У јуну 2022. постављен је на место тренера новосадске Младости која је претходно изборила пласман у Суперлигу.[16] Смењен је почетком августа исте године, након што је у прва четири кола освојио исто толико бодова.[17] Нешто касније, истог месеца, ангажован је на месту тренера РФК Нови Сад.[18] Крајем августа 2023, поново је постављен за тренера новосадске Младости.[19] Два месеца касније је напустио клуб.[20]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 3. октобра 2020.[7][21][22]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Куп Остало Укупно
  Гол   Гол   Гол   Гол
Текстилац Оџаци 2003/04. 15 1 — — 15 1
Цемент 2004/05. 30 7 — — 30 7
2005/06. 29 2 — — 29 2
2006/07. 29 6 — — 29 6
Укупно 88 15 — — 88 15
Пролетер Нови Сад 2007/08. 25 1 — — 25 1
2008/09. 26 4 — — 26 4
2009/10. 32 1 1[б] 0 — 33 1
2010/11. 33 3 1[в] 0 — 34 3
2011/12. 29 2 1 0 — 30 2
2012/13. 30 1 1 0 — 31 1
2013/14. 24 3 1 0 — 25 3
2014/15. 28 2 2 0 — 30 2
2015/16. 23 1 0 0 — 23 1
2016/17. 14 1 0 0 — 14 1
Укупно 264 19 7 0 — 271 19
Каријера 367 35 7 0 — 374 35

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]
Пролетер Нови Сад

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У разговору за портал Мондо, Жигић је рекао да је након Текстилца, а пре него што је приступио Цементу, био члан Спартака.[3]
  2. ^ Пролетер је у претколу Купа Србије елиминисао Срем из Јакова након успешнијег извођења једанаестераца у пенал серији.[23] После тога је био успешнији од ивањичког Јавора и пласирао се у осмину финала. Потпуни извештаји са тих утакмица нису доступни.[24] Такмичење је завршио у тој фази поразом од Партизана резултатом 2 : 1.[25]
  3. ^ Пролетер се у шеснаестини финала Купа Србије састао са крушевачким Напретком. Према извештају Вечерњих новости, Жигић није наступио на тој утакмици.[26] У следећој фази такмичења Пролетер је елиминисан од Партизана, резултатом 3 : 0.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Žigić, Branko”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 3. 10. 2020. 
  2. ^ а б „Žigić, Branko”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2020. 
  3. ^ а б в г „Krasić i Žigić:Pobedili bismo Miloša i Nikolu”. mondo.rs. 31. 10. 2009. Приступљено 3. 10. 2020. 
  4. ^ „Branko Žigić”. soccerwiki.org. Приступљено 3. 10. 2020. 
  5. ^ а б Topalović, M. (15. 7. 2020). „Branko Žigić za „Alo!“ Bio sam bolji fudbaler od brata Nikole!”. Ало!. Приступљено 3. 10. 2020. 
  6. ^ Marić, Mario (29. 1. 2020). „Žigić "tukao" Šahthjor sa Proleterom, pa pričao i o bratu Nikoli: Nije hteo da bude trener, ali...”. Телеграф. Приступљено 3. 10. 2020. 
  7. ^ а б „Жигић, Бранко”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 23. 08. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2020. 
  8. ^ а б Jovanović, Dragoljub (28. 8. 2009). „Serbia 2008/09” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 3. 10. 2020. 
  9. ^ Lovreković, Tomislav (14. 11. 2011). „Kad Žiga i Krasa udare na Kolarova u Slanoj Bari”. Прес. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 3. 10. 2020. 
  10. ^ „15 novajlija na Slanoj Bari”. fudbal.info. 27. 7. 2017. Архивирано из оригинала 13. 08. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2020. 
  11. ^ а б „Пролетер освојио Прву лигу, Врањанцима бод довољан за елиту!”. Спортски журнал. 26. 5. 2018. Приступљено 3. 10. 2020. 
  12. ^ „Rođeni BRAT Nikole Žigića trener u Superligi - debituje u Šapcu”. mondo.rs. 21. 9. 2019. Приступљено 3. 10. 2020. 
  13. ^ Cvetković, Vukašin (26. 4. 2021). „Hotsport saznaje, Žigić podneo ostavku: Proleter ostao bez trenera!”. hotsport.rs. Приступљено 26. 4. 2021. 
  14. ^ „Žigić se vratio na klupu, Proleter izbegao kaznu i overio opstanak”. mozzartsport.com. 15. 5. 2021. Приступљено 1. 6. 2021. 
  15. ^ „Branko Žigić podneo ostavku, drugi put za tri i po meseca”. mozzartsport.com. 4. 8. 2021. Приступљено 4. 8. 2021. 
  16. ^ „Branko Žigić opet radi u Superligi”. mozzartsport.com. 10. 6. 2022. Приступљено 10. 6. 2022. 
  17. ^ DarkoT (1. 8. 2022). „Superliga: Završeno četvrto kolo, drugi trener dobio otkaz”. sportskacentrala.com. Приступљено 2. 8. 2022. 
  18. ^ „Žigić preuzeo RFK Novi Sad: Došao sam da igračima vratim samopouzdanje, mogu mnogo bolje”. mozzartsport.com. 22. 8. 2022. Приступљено 23. 8. 2022. 
  19. ^ Предојевић, А. (31. 8. 2023). „Жигић промовисан као нови тренер ФК Младост Гат | Нова енергија за боље резултате”. Дневник. Приступљено 5. 9. 2023. 
  20. ^ Tomašević, Dalibor (31. 10. 2023). „Rastanak Žigića i Mladosti Gat! U stručni štab dolazi proslavljeni reprezentativac”. maxbetsport.rs. Приступљено 17. 11. 2023. 
  21. ^ „B. Žigić”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 3. 10. 2020. 
  22. ^ „Branko Žigić”. macsonuclarim.com (на језику: турски). Архивирано из оригинала 13. 06. 2022. г. Приступљено 3. 10. 2020. 
  23. ^ Jovanović, Dragoljub (10. 6. 2011). „Serbia 2009/10” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 3. 10. 2020. 
  24. ^ „Kup: Sevojno ponovo na penale”. Б92. 23. 9. 2009. Приступљено 3. 10. 2020. 
  25. ^ Bajić, S. (28. 10. 2009). „Partizan se provukao”. Вечерње новости. Приступљено 3. 10. 2020. 
  26. ^ „Куп Србије: Спас од Калуђеровића”. Вечерње новости. 23. 9. 2010. Приступљено 3. 10. 2020. 
  27. ^ Томковић, В. (27. 10. 2010). „Победа по Боји”. Вечерње новости. Приступљено 3. 10. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Жигић&oldid=28554714”