Бранко Поповић (сликар)
| Бранко Поповић | |
|---|---|
 Аутопортрет из 1912. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. јануар 1882. |
| Место рођења | Ужице, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 27. новембар 1944. (62 год.) |
| Место смрти | Београд, Југославија |
Бранко Поповић (Ужице, 15/27. јануар 1882 — Београд, 27. новембар 1944) био je српски сликар, ликовни критичар, професор и декан Техничког факултета Универзитета у Београду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је Ужицу од оца Стојана, оснивача прве српске фабрике чоје и ћебади у Ужицу, и мајке Фемке. Од дванаесте године живео је у Београду. Завршио је 1905. Технички факултет у Београду. После тога је учио сликарство у Минхену у цртачкој школи Хајнриха Книра (1905—1906), затим на Уметничкој академији код Лудвига Хертериха (1906—1909) и у Паризу (1909—1912). Објавио је већи број критика, огледа и студија о уметности. Насликао је око 100 дела, од којих је 80 сачувано. Био је један од оснивача Уметничке групе „Облик“. Излагао је на заједничким изложбама у Паризу (1919), Филаделфији (1926), Лондону (1930), Риму (1937) и на 22. Бијеналу у Венецији (1940).
Учествовао је у Балканским ратовима, рањен је код Куманова, а такође је учествовао и у Првом светском рату. Као официр VII пешадијског пука добио је чин потпуковника. Добитник је ордена за храброст у Првом и Другом балканском рату и француског крста Легије части са палмама у Првом светском рату.
Изабран је 1914. за доцента на Техничком факултету. Био је архитекта и између два рата један од најпознатијих српских сликара. Уочи Другог светског рата био је декан Техничког факултета у Београду.
Био је члан Демократске странке[тражи се извор]. После слома Југославије, бива затворен у логору на Бањици као заговорник демократије. Успео је да се извуче и врати на функцију декана Техничког факултета. Одбио је да буде потписник Апела српском народу зашта су га касније комунисти теретили. Учествовао је у изради Српског цивилног плана са осталим српским интелектуалцима (Чајкановићем, С. Стефановићем и други).
У новембру 1944. године осуђен је и стрељан као народни издајник од стране комуниста и не зна се где је сахрањен. Том приликом је Политика 27. новембра објавила списак од 105 стрељаних, међу којима је било и његово име. Тада му је конфискована имовина. У његов стан и атеље у Кнез Михаиловој 24 уселио се сликар Ђорђе Андрејевић Кун.
По решењу Окружног суда у Београду рехабилитован је 2007. године. Изложбе његових радова организоване су: 1996. у Београду (у галерији САНУ), 1996. у Новом Саду (у ликовном салону огранка САНУ), 2004. у Ужицу (у Градској галерији) и 2011, 10. фебруара 2011. у галерији РТС и у Зрењанину у Народном музеју, 25. августа 2011.[1]
Био је ожењен Дивном, рођеном Науновић са којом је имао три сина: Симеон, архитекта, Пријезда, адвокат и Боривоје, ТВ новинар.[2][3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Портрет мушкарца са брадицом, 1908-1909 -
Бранко Поповић: Девојка у природи (1910) -
Бранко Поповић: Др Х (1912) -
Бранко Поповић: Акт -
Бранко Поповић: Корчула у Далмацији (1925—1926) -
Бранко Поповић: Манастир Свети Наум (1931)
_-_Portret_mu%C5%A1karca_sa_bradicom,_1908-1909.png)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Branko Popović - slike - Arte Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2020), Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Поповић, Брнко. „Изложба”. rts.rs. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Попопвић, Бранко. „Како је стрељан професор Бранко Поповић?”. patriot.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, Српска књижевна заједница, Београд, 1967, pp. 28, 226, 297, 313, 357, 369-387
- Миодраг Б. Протић, Бранко Поповић, Српско сликарство XX века, Нолит, Београд, 1970, pp. 56-57, 105
- Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Нолит, Београд, 1973, pp. 88-90
- Владимир Розић, Ликовна критика у Београду између два рата (1918—1941), Југославија, Београд, 1983
- Владимир Розић: Бранко Поповић, сликар и ликовни критичар, (каталог ретроспективне изложбе), САНУ, Београд, 1996
- Бранко Поповић, Ликовне критике, огледи и студије, (приредио и увод Владимир Розић), Градска галерија, Ужице, 2004
- Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Поповић, Бранко С.“ стр. 412, COBISS.SR 170123788
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Уметничко огњиште Бранка Поповића („Политика“, 10. фебруар 2011)
- Живот и смрт Бранка Поповића („Политика“, 19. фебруар 2011)
- Branko Popović - slike Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2020)
- Galerija Uzice: Branko Popović - slike
- Зашто су убијени Михаило и Бранко? Мистерија смрти два сликара - један страдао због браде, други због шамара? (Србија Данас, 22. март 2024)
