Братислав Живковић (војник)
| Братислав Живковић | |
|---|---|
.jpg) Братислав Живковић | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Жика, Кома |
| Датум рођења | 12. новембар 1975. |
| Место рођења | Крушевац, СР Србија, СФРЈ |
| Датум смрти | 3. јануар 2025. (49 год.) |
| Место смрти | Курска област, Русија |
| Војна каријера | |
| Служба | 2014—2025 |
| Чин | четовођа |
| Командант |  Одред Јован Шевић |
| Учешће у ратовима |
|
Братислав Живковић (Крушевац, 12. новембар 1975 — Курска област, 3. јануар 2025) је српски војник који је био запослен као добровољац у руској војсци предводећи контингент сународника Срба против Украјине.
Биографија
[уреди | уреди извор]Живковић је био командант српске групе која је учествовала у саставу тзв. „малих зелених људи” који су учествовали у проглашењу независности Крима и приступу Русији, тврдећи да имају заједничку православну веру и поштовање према Русији.[1] Током анексије његови борци су постављали контролне пунктове поред руских козачких формација.[2] Касније ће служити током рата у Донбасу као део добровољачке јединице „Уните континентале” у оквиру Доњецке Народне Републике.[3]
Живковићу је забрањен улазак у Црну Гору 2015. године због учешћа у рату у Украјини.[4] Такође му је забрањен улазак у БиХ 2017. године из истог разлога.[4] Године 2017. Живковић је приведен у Румунији и на крају протеран из земље, и забрањено му је да крочи у било коју земљу НАТО-а под оптужбом за шпијунажу у корист Русије.[5] Румунска обавештајна служба је саопштила да Живковић „показује интересовање за добијање поверљивих докумената о критичној инфраструктури и националним и савезничким војним циљевима који се налазе на југоистоку Румуније са намером да утиче на наша стратешка партнерства.”[5] Посетио је 2017. године лучки град Констанцу у четири наврата и ухваћен је како фотографише војне радаре и ваздушну базу Михаил Когалницеану.[5] Живковић је ухапшен у Србији 2018. године због „организовања рата или оружаног сукоба у страној земљи”, односно због умешаности у руску анексију Крима и рат у Донбасу. Исте године, још 28 чланова његове организације осуђено је у Београду за исто дело.[3]
Живковић и његова група су били су активни за време руске инвазије Украјине. Неки извори наводе да је Живковић погинуо током борби у Курској области 3. јануара 2025. године, али његова смрт још није званично потврђена.[6]
Одликовања
[уреди | уреди извор]- Медаља „За враћање Крима”[тражи се извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zivanovic, Maja. „Bratislav Zivkovic has made no secret of his ties to Russian-backed separatists in eastern Ukraine, but prosecutors in Serbia dropped an investigation against him.”. BalkanInsight (на језику: енглески). Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ Vasovic, Aleksandar. „Serbian paramilitaries join pro-Russian forces in Crimea”. Reuters. Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ а б „Serbian Paramilitary Chief Arrested For Allegedly Joining Separatist War In Ukraine”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ а б Zivanovic, Maja. „Serbian Nationalist Flaunts Freedom with Ukraine Call to Arms”. BalkanInsight (на језику: енглески). Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ а б в Zivanovic, Maja; Touma, Ana Maria. „Romania Expels Serb for ‘Spying for Russia’”. BalkanInsight. Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ „The Serbian Chetnik who was erecting barricades in the north of Kosovo is killed in Ukraine”. insajderi.org. Приступљено 4. 1. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Братислав Живковић на сајту Винг Чуна
