Пређи на садржај

Радио Слободна Европа/Радио Слобода

Координате: 50° 4′ 44″ N 14° 28′ 43″ E / 50.07889° С; 14.47861° И / 50.07889; 14.47861
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Radio Free Europe/Radio Liberty)
Радио Слободна Европа/Радио Слобода
Radio Free Europe/Radio Liberty
Седиште у Прагу
СкраћеницаРСЕ/РС (RFE/RL)
ОснивачАгенција за глобалне медије САД
Датум оснивања
  • 1949.; пре 76 година (1949) (Радио Слободна Европа)
  • 1953.; пре 72 године (1953) (Радио Слобода)
  • 1976.; пре 49 година (1976) (спајање)
Типвладина невладина организација
СедиштеПраг, Чешка
Координате50° 4′ 44″ N 14° 28′ 43″ E / 50.07889° С; 14.47861° И / 50.07889; 14.47861
ПредседникСтив Капус
БуџетРаст 124.300.000 $[1]
Број запослених>1.700[1]
Веб-сајт

Радио Слободна Европа/Радио Слобода (енгл. Radio Free Europe/Radio Liberty) је медијска организација у власништву владе САД.[2] Основана је 1949. ради ширења америчке пропаганде током хладног рата у источној Европи и Совјетском Савезу.[3] Централна обавештајна агенција (ЦИА) је финансирала њен рад, а циљ је био сламање комунистичких режима, уз помоћ бивших нацистичких агената.[4][5]

Данас се води као владина невладина организација под управом Агенције за глобалне медије САД, која надгледа сва међународна медијска тела која финансира влада САД. Од револуција 1989. и распада Совјетског Савеза, њено присуство у Европи је благо смањено. Седиште се тренутно налази у Прагу, уз додатне канцеларије широм света.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Радио Слободна Европа је настао током хладног рата захваљујући Националном комитету за слободну Европу, антикомунистичкој фронтовској организацији Централне обавештајне агенције (ЦИА) коју је формирао Ален Далес у Њујорку 1949. године.[7][8] Тек је касније откривено да је ЦИА тајно финансирала РСЕ. Током најранијих година постојања РСЕ, ЦИА и Стејт департмент су издали широке политичке директиве.[6]

САД су финансирале дугу листу пројеката како би се супротставили „комунистичкој привлачности” међу интелектуалцима у Европи и земљама у развоју.[9] РСЕ је развијен вером да ће се хладни рат на крају водити политичким, а не војним средствима. Амерички политиколози као што су Џорџ Кенан и Џон Фостер Далес признали су да је хладни рат у суштини био рат идеја.[10]

РСЕ је направљен по узору на Радио у америчком сектору (нем. Rundfunk im amerikanischen Sektor), радио-сервис који је финансирала влада САД првобитно намењен Немцима који живе у америчком сектору Берлина. Према Арчу Падингтону, бившем директору бироа за РСЕ, такође су га слушали и Источни Немци.[11]

Јануара 1950. покренут је предајник у Лампертхајму, а 4. јула исте године РСЕ је почео с емитовањем у Чехословачкој.[12] Крајем 1950. РСЕ је почео да окупља инострано особље. За сваки језик ангажовани су тимови новинара, а разрађен је и систем прикупљања обавештајних података.[13] РСЕ је такође опсежно пратио публикације комунистичког блока и радио-станице, стварајући корпус информација који ће касније искористити.[14] RFE also extensively monitored Communist bloc publications and radio services, creating a body of information that would later serve as a resource for organizations across the world.[15]

Док је Радио Слободна Европа био присутан у совјетским сателитским државама, Радио Слобода је радио у Совјетском Савезу.[16] Радио Слобода је основао Амерички комитет за ослобођење народа Русије 1951. године.[17] Првобитно назван Радио Слободе од бољшевизма, станица је 1956. преименована у Радио Слобода 1956.[18][19]

Радио Слобода је почео да емитује програм из Лампертхајма 1. марта 1953. године, стекавши знатан број слушалаца када је четири дана касније извештавао о смрти Јосифа Стаљина.[20] Такође је имао базу на војном аеродрому на периферији Минхена,[21] запошљавајући неколико бивших нацистичких агената активних током Другог светског рата.[22] Радио Слобода је 1955. године почео да емитује програме у источне руске провинције са краткоталасних предајника који се налазе на Тајвану.[23]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „About Us”. RFE/RL. Архивирано из оригинала 04. 01. 2022. г. Приступљено 28. 01. 2025. 
  2. ^ „RFE/RL Language Services”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 11. 02. 2019. г. Приступљено 28. 01. 2025. 
  3. ^ Uttaro, Ralph A. (1982). „The voices of America in international radio propaganda”. Law and Contemporary Problems. 45 (4): 103—122. JSTOR 1191297. doi:10.2307/1191297. Архивирано из оригинала 09. 06. 2022. г. Приступљено 28. 01. 2025. 
  4. ^ Prados, John: Safe for Democracy: The Secret Wars of the CIA (Ivan R. Dee, 2012). ISBN 9781566635745
  5. ^ Meyer, Cord (2000). „The CIA and Radio Free Europe”. Georgetown Journal of International Affairs. 1 (1): 127—130. ISSN 1526-0054. JSTOR 43134017. Архивирано из оригинала 12. 08. 2023. г. Приступљено 28. 01. 2025. 
  6. ^ а б Hudson, John (14. 7. 2013). „U.S. Repeals Propaganda Ban, Spreads Government-Made News to Americans”. Foreign Policy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 12. 2014. г. Приступљено 2021-05-27. 
  7. ^ Puddington 2003, стр. 12
  8. ^ Weiner, Tim: "Legacy of Ashes", p. 36. Doubleday, 2007. ISBN 978-0307389008
  9. ^ Puddington 2003, стр. 10
  10. ^ Cummings 2008, стр. 169
  11. ^ Puddington 2003, стр. 14
  12. ^ Mickelson 1983, стр. 30
  13. ^ Puddington 2003, стр. 37
  14. ^ Puddington 2003, стр. 39
  15. ^ Puddington 2003, стр. 40
  16. ^ Johnson 2010, стр. 43
  17. ^ Johnson 2010, стр. 37, 43
  18. ^ Cummings 2008, стр. 170
  19. ^ Cummings, Richard H. (14. 12. 2021). „Soviet Cold War Operations against RFE/RL Ukrainian Service”. Kyiv Post. Архивирано из оригинала 09. 08. 2024. г. Приступљено 30. 7. 2024. 
  20. ^ Mickelson 1983, стр. 48
  21. ^ Johnson 2010, стр. 37
  22. ^ Johnson 2010, стр. 49–64
  23. ^ Mickelson 1983, стр. 110

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радио_Слободна_Европа/Радио_Слобода&oldid=29022546”