Братство Мићковића
Братство Мићковића је братство које потиче из племена Кучи[1], чији се назив помиње у млетачком попису Скадарске области 1416—1417. године, као село, тј. заједница више места (комуна, односно општина).[2]Раније, територија Куча, називала се Горска Жупа која се помиње као саставни део државе Зете 1220. године у Летопису попа Дукљанина.[3][4]
Племе Кучи
[уреди | уреди извор]Кучи су средњовековно племе које је настало уједињењем арбанашких и српских села у циљу одбране од Османлијског царства. Територија Куча захватала је северно-источни део данашње Црне Горе.[5]
Дрекале
[уреди | уреди извор]Изузев мањег броја, сва братства племена Кучи потичу од два родоначелника, први војвода од средњовековне српске лозе Мрњачевића (Старо Кучи) и други од војводе Дрекала (Ново Кучи).[6]
Лале Дрекалов
[уреди | уреди извор]
Према индиректним историјским подацима, Лале Дрекалев рођен је oko 1557. године. Од њега потиче цело братство Дрекаловића које се јавља у Кучима.[7] Седам година после смрти оца Дркала и брата Николе, Лале Дрекалев прима војводство које ће се с колена на колено преносити родом Дрекаловића. Изборне војводе племена Куча од Дрекаловића су:
- Војвода Дрекале,
- Лале Дрекалов, око 1557 - 1642. године,
- Вујош Лалев, 1642 - 1644. године,
- Илико Лалев, 1644 - 1669. године.
- Иван Иликов, 1669 - 1689. године,
- Преле Мирчетин, 1689 - 1690- годне,
- Петар Иликов, 1690 - 1710. године,
- Радоња Петров, 1710 - 1737. године,
- Илија Радоњин, 1737 - 1770. године,
- Перита Радоњин, 1770 - 1772. годне,
- Шуто Перутин, 1772 - 1786. године,
- Чубро Петров Поповић, 1786 - 1799. године,
- Мића Чубров, 1799 - 1825. године,
- Ђуро Илијин Ивановић, 1825 - 1840. године,
- Томо Петров Поповић, 1840 - 1844. године,
- Брацан Ђуров Ивановић, 1844 - 1868. године,
- Васо Брацанов, 1868 - 1900. године.
Марко Миљанов је био директни војвода од Цетиња, док је војвода-кнез Грочанске нахије био Васа И. Чарапић.[8]
Мићковићи
[уреди | уреди извор]Корени братства Мићковић досежу до самог почетка 17. века, када је по генеалошким таблицама рођен и живео Мићко, од којег је настало презиме братства. Мићко Божов је имао четири сина, Грдана који није имао потомства, Стефана (Шукна), Луку и Бјелана чије потомсто траје и умножава се до данашњих дана. Бјелан је остао запамћен по својој јуначкој кончини када је у дубоким старачким годинама херојски погинуо 1774. године, приликом Прве похаре Куча, када су Турци покушали да истребе род Дрекаловиће.[9]
Генеалошке таблице Мићковића, с данашњим потомцима братства, броје око петнаест пасова до војводе Дрекала и око десет пасова до Мићка Божова. Живели су на Безјову, Цварину, Новом Селу у Кучима и Затону код Бијелог Поља где се презивају Чејовићи по претку Чеју. Мићковићи се деле на огранке Асановиће (по Асану - Васу Луке Мићкова), Бјелановиће (по Бјелану Мићкову) и Шукниће (по Стефану-Шукни Мићковом). Набројенима су то надимци који се употребљавају у разговорима ради «лоцирања» паса, а не стварна презимена. Мићковићи који су одсељени у Доњу Ржаницу, Марсенића Ријеку и Пољице у Васојевићима, презивају се Чејовићи по Чеју Лала Дрекалова, а такође и потомци Николе (Васова) Асанова који су прешли у Подгорицу. Чест је пример да се Мићковићи «прозивају» Чејовићима првог реда, како би истакли своје витешко порекло од Чејовића који су били и остали на гласу као велики и храбри јунаци.[5][10]
Генеалошко стабло Мићковића[11]
[уреди | уреди извор]-
Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)1 -
Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)2 -
Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)3 -
Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)4 -
Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)5 -
Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)6 -
Генеалошко стабло Мићковића (Дрекаловићи)7
Тешку и мукотрпну судбину Куча делило је и ово братство. Стални ратови, велике жртве под турском окупацијом, похаре, болести и глад, условили су велика исељавања у потрагу за бољим животом. Данас Мићковићи живе расељени углавном у свим земљама бивше Југославије, и по целом свету, од чега је у родно Безјово остло свега шест кућа.
Познати Мићковићи
[уреди | уреди извор]- Мијо Радошев Мићковић – носилац челичног Ђорђевског крста
- Петар Радошев Мићковић – последњи носилац златне Обилића медаље
- Ђорђе (Божовић) Мићковић Гишка – командант српске гарде
- Радун Мићковић, државни функционер, писац, културни стваралац
- Андрија Радошев Мићковић, рецитатор љубавне поезије
- Саша Мићковић, књижевник, песник, издавач.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Кучи
- ^ Ратислав В. Петровић, Племе Кучи 1684-1796
- ^ Марко В. Рашовић, Племе Кучи, Етничка историја
- ^ "Јиричек «Историја Срба» књига 2. стр. 164
- ^ а б Миљан Милошев Јокановић «Племе Кучи» Етничка историја
- ^ Радован Богићев Иванов, «Племе Кучи»
- ^ Васа Чубриловић 'Постанак племена Куча, Зборник Филозофског факултета у Београду, књига XXI-1, Споменица Виктора Новака, БГ 1963
- ^ Радован Богићев Ивановић, Племе Кучи, Родослов Дрекаловића
- ^ Прва похара Куча, Марко Миљанов
- ^ Марко Рашовић «Племе Кучи»
- ^ Миљан Милошев Јокановић, Племе Кучи, етничка историја
