Брдски бициклизам
Брдски бициклизам је екстремни спорт у ком се бициклом вози преко путева као што су шуме, брда, планине, колски путеви, паркови, пољане, који се једним именом називају „офроуд“ путеви. Сам спорт захтева посебну опрему и бицикле, као и одређена предзнања, искуство и технику за офроуд вожњу. Возити се може било на брдском, било на хибридном бициклу, а заједничка одлика свих брдских бицикала су широке гуме са крампонима, широке и ојачане цеви рама и суспензија на предњој виљушки.[1] У Србији развијен је и "Downhill" бициклизам у коме се истиче наш познати возач Никола Танасковић који је у сарадњи са фирмом “Scott”.
У западним земљама, одакле је стигао код нас, брдски бициклизам је веома популаран спорт, и у њега се доста улаже. Бициклисти се труде и успевају да привуку велики број људи окренутих природи, спорту и здравом телу и духу путем организовања многобројних трка током сезоне, организовањем маратона, ревијалних и рекламних вожњи и трка у добротворне сврхе.
Подела
[уреди | уреди извор]
Данас је бициклизам стандардни олимпијски спорт у неколико дисциплина. Постоји и одређен број бициклистичких дисциплина које нису у олимпијском програму. Најраспрострањеније бициклистичке категорије су[2]:
- Екстремни бициклизам (BMX)
- Циклокрос
- Брдски бициклизам (MTB)
- Друмски бициклизам
- Велодромски бициклизам
- Лежећи бицикл
Брдски бициклизам се дели на[3]:
- Крос Кантри (енгл. cross-county - XC)
- олимпијски (XCO)
- од тачке то тачке (XCP)
- хронометарски (XCT)
- маратонски (XCM)
- етапни (XCS)
- штафетни (XCR)
- кријетијумски (XCC)
- Даунхил (енгл. downhill/DH)
- индивидуални (DHI)
- масовни (DHM)
- Фор крос или Дуал Слалом (енгл. Four cross/Dual slalom/4X)
Врсте брдских бицикла
[уреди | уреди извор]
Бицикл је настао је у Европи у 19. веку, али није познат ни проналазач, ни тачна година проналаска, а кроз историју је било више примера возила покретаних људском снагом. За првог возача бицикла сматра се немачки барон Карл фон Драјс (нем. Carl von Draisћ), који је 1817. године возио својеврсни бицикл на гурање. Старлијев модел бицикла из 1885. године најчешће се сматра првим модерним бициклом. Даље побољшање било је увођење пнеуматских гума, 1888. године, које је увео Шкот Џон Данлоп. Од тада се основни концепт бицикла није битно мењао, осим што су данашњи бицикли далеко лакши за управљање и сигурнији.
Прва брдска бицикла израђена су у Америци Калифорнији шездесетих и седамдесетих година 20. века. Међу првима су била бицикла марке Швин (Schwinn), Спешалајзд (Specialized) и Гери Фишер (Gary Fisher) и познати канадски Роки маунтин. Данас постоји неколико типова брдских бицикла, која су намењена различитим типовима терена. Први брдски бицикли нису имали амортизере за ублажење удараца, а данас се они редовно уграђују.[4]
Хардтејл
[уреди | уреди извор]Хардтејл (Hardtail) брдска бицикла имају само предњу суспензију (амортизацију), док је задњи део без амортизера. Такав бицикл је углавном доста брзо за успоне и добар је за крос кантри трке. Због недостатка задњег амортизера нису идеални за врло неуређене терене и за спуштање по њима, као што су даунхил, фор крос, више техничке крос кантри стазе и слично.[5][6]
Фул сеспеншн
[уреди | уреди извор]Фул сеспеншн (Full suspension) бицикла имају предње и задње амортизере. Идеални су за спуштање по неуређеним стазама али су врло спори на успонима, јер због повећане тежине возачи губе више енергије а томе доприносе и сами амортизери који упијају неравнине на терену. Данас већина нових фул сеспеншн бицикала има опцију закључавања амортизера (и предњих и задњих) (lockout) која се користи код успона. Тада је губитак енергије због рада суспензије смањен.
Постоје фул суспеншн бицикли који се користе за даунхил и форкрос трке и они који се користе за крос кантри. Први имају већи ход амортизера, док други имају максимално 120 mm хода, а углавном 80 и 100 mm. Такође, задњи амортизер је јачи и на другачијем је положају од предњег. Фул сеспеншн бицикли се користе за маратоне и за крос кантри ако је трка сувише технички захтевна.[7]
Познати произвођачи
[уреди | уреди извор]Међу данас најпознатијим произвођачима брдских бицикала су углавном америчке компаније, а традицију пионира настављају Швин, Гери Фишер и Спешалајзд. Једни од најквалитетнијих данашњих произвођача је Кенондејл (енгл. Cannondale) који даје доживотну гаранцију на рам и један је од ретких произвођача који производњу није преселио на Тајван. Врло су познати произвођачи су и КХС (енгл. KHS)[8], СКОТ (енгл. Scott) и Марин (енгл. Marin).
Производња брдских бицикала је после америчког тржишта започета и у Европи. Данас су познати италијански Бјанки (итал. Bianchi) и немачки Кенјон (нем. Canyon).[9]
Производња брдских бицикала је после америчког тржишта започета и у Европи. Данас су познати италијански Бјанки (итал. Bianchi) и немачки Кенјон (нем. Canyon).[10]
Опрема
[уреди | уреди извор]Данас су брдска бицикла опремљена углавном са 27 брзина (3×9). Мењачи су углавном производи јапанске компаније Шимано (Shimano), а од пре неку годину на тржиште је ушао и амерички СРАМ (SRAM). Најквалитетнији Шиманов производ је серија XTR, СРАМ-ов X.0. Компанија СРАМ тренутно покушава да направи серију која ће имати 30 брзина (3*10). Неколико година на тржишту постоје и диск кочнице које раде истим принципом ко на аутомобилу. Диск кочнице могу бити са кајлом или могу бити хидрауличне, које су најјаче. Неки од бољих произвођача диск кочница су немачка компанија Магура, јапански Шимано, амерички Авид и Хејс.[11]
Амортизери
[уреди | уреди извор]Важан део опреме брдских бицикала су и амортизери. Амортизер је направа за ублажавање енергије удара или пригушење осцилација. Има широку примену, посебно код моторних возила и ваздухоплова. Почели су да се користе почетком 20. века да би се омогућила удобнија вожња, али је ускоро откривено да је корист од њихове употребе знатно већа. Они продужују век возила и компоненти због смањених удараца, повећавају практичну брзину возила, и дају бољу стабилност.
По начину рада могу бити једнострани и двострани. Једнострани делују само при једном смеру силе (као код приближавања ходних делова оквиру), а двострани при оба смера.
Постоје различити типови амортизера, а најчешћи су: опружни, гумени, механички (фрикциони) и хидраулични амортизер. Код опружних амортизера ублажавање (амортизација) удара се врши на принципу сабијања опруге. Амортизација код гумених амортизера се врши деформацијом гумених блокова или трака. Користе се за пригушивање осцилација машина, посебно код система монтирања на подлогу. Механички амортизери раде на принципу трења. Чест је механички амортизер двостраног дејства који се састоји од металних плоча приљубљених помоћу посебне опруге с вијком за подешавање. До средине двадесетих година прошлог века је био најчешћи амортизер код путничких возила. Принцип рада хидрауличког амортизера је у потискивању уља или друге одговарајуће течности из простора ниског у простор високог притиска у цилиндру. Ово кретање узрокује унутрашње трење течности и због вискозности уља не може се извести тренутно, па се постиже пригушење удара. Најчешћи типови су крилни, полужни и телескопски амортизер. Код свих хидрауличних амортизера мора постојати добро заптивање читавог склопа. Пнеуматски амортизери делују истим принципом као и хидраулични, само користе ваздух уместо уља. Могу бити једностраног и двостраног дејства. Чести су код мотоцикала и стајних трапова малих авиона. Хидропнеуматски амортизери претварају кинетичку у топлотну енергију. Користе се за вешање тежих аутомобила, авиона, камиона и железничких вагона. Опружно-хидраулички амортизери представљају спој опружног и хидрауличког амортизера.[12]
Бицикли могу имати предње, задње амортизере или пуну суспензију која ради пре свега у централној равни симетрије, мада се код неких врши амортизовање у латералној равни. Циљ суспензије код бицикла је смањење вибрације и уравнотежавање бицикла, при чему се одржава контакт точка са земљом. Осим намене при појави неправилности терена, амортизовање може имати улогу и при суспензији сила кочења и убрзања.[13]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Дефиниција брдског бицикла Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013), Приступљено 31.10.2013.
- ^ Врсте бицикала, Приступљено 31.10.2013.
- ^ Подела маунтин бајкинга по Светској Бициклистичкој Унији, УЦИ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2012), Приступљено 31.10.2013.
- ^ Врсте брдских бицикала, Приступљено 31.10.2013.
- ^ Хардтејл брдски бицикл Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013), Приступљено 31.10.2013.
- ^ Хардтејл Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013), Приступљено 31.10.2013.
- ^ Фул суспешн бицикли Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2013), Приступљено 31.10.2013.
- ^ КХС, Приступљено 31.10.2013.
- ^ Познати произвођачи брдских бицикала, Приступљено 31.10.2013.
- ^ „Best Mountain Bike Brands 2022 | (Top MTB Companies)” (на језику: енглески). 2021-07-29. Приступљено 2022-04-14.
- ^ Делови за бицикле од бициклиста за бициклисте Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2013), Приступљено 31.10.2013.
- ^ Врсте амортизера Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013), Приступљено 31.10.2013.
- ^ Амортизери, Приступљено 31.10.2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Huddart, Stott, David, Tim (25. 10. 2019). Outdoor Recreation: Environmental Impacts and Management. Palgrave Macmillan. стр. 7. ISBN 9783319977577.
- Barfe, Marion B (2019). Mountain Biking: The Ultimate Guide to Mountain Biking For Beginners MTB. ISBN 198274782X.
- „1896: African American Buffalo Soldiers test bikes for Army on 1,900 mile expedition”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2019. г. Приступљено 2020-04-21.
- Steve Griffith. „Off Road Origins”. Rough Stuff Fellowship. Архивирано из оригинала 2010-07-21. г. Приступљено 2010-06-18.
- „The Chemeketan”. 38 (9):. септембар 1966: 4.
- Hadland, Tony |first2=Hans-Erhard; Lessing (2014). Bicycle Design : An Illustrated History. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. ISBN 9780262026758.
- The Birth of Dirt, 2nd Edition. Cycle Publishing/Van der Plas Publications. 1. 1. 2008. ISBN 978-1-892495-61-7. Приступљено 29. 5. 2017.
- Feletti, Francesco (19. 9. 2016). Extreme Sports Medicine. Germany: Springer International Publishing. ISBN 9783319282657.
- Crown, Judith, and Glenn Coleman. No Hands : The Rise and Fall of the Schwinn Bicycle Company : An American Institution. 1st ed., H. Holt, 1996.
- „The Laguna Rads | Marin Museum of Bicycling and Mountain Bike Hall of Fame”. mmbhof.org. Приступљено 2020-05-04.
- Ballantine, Richard (2001). Richard's 21st Century Bicycle Book. New York: Overlook Press. ISBN 1-58567-112-6.
- „mountain biking”. waicol.digi.school.nz. Приступљено 2020-05-04.
- Brink, Tim (2007). Complete Mountain Biking Manual. London: New HollandPublishers. стр. 40–61. ISBN 978-1845372941.
- Grant, Darren, and Stephen M. Rutner (2004). „“The Effect of Bicycle Helmet Legislation on Bicycling Fatalities.””. Journal of Policy Analysis and Management. 23 (3): 595—611.. JSTOR, www.jstor.org/stable/3326268. Accessed 10 May 2020.
- Kloss, F.R; Tuli, T; Haechl, O; Gassner, R (2006). „Trauma injuries sustained by cyclists”. Trauma. 8, 2: 83 — преко Scopus.
- Extreme Sports Provide Thrills But Also Increased Incidence of Head and Neck Injuries
- Sharma, Vinay K.; Rango, Juan; Connaughton, Alexander J.; Lombardo, Daniel J.; Sabesan, Vani J. (2015). „The Current State of Head and Neck Injuries in Extreme Sports”. Orthopedic Journal of Sports Medicine. 3 (1): 2325967114564358. PMC 4555583
. PMID 26535369. doi:10.1177/2325967114564358. - Tenner, Edward. Why Thing Bite Back: Technology and the Revenge of Unintended Consequences. Retrieved November 26, 2015
- Adventure and Extreme Sports Injuries: Epidemiology, Treatment, Rehabilitation, and Prevention. By Omer Mei-Dan, Michael Carmont, Ed. Springer-Verlag, London, 2013.
