Пређи на садржај

Бренди Карлајл

С Википедије, слободне енциклопедије
Бренди Карлајл
Бренди на стејџу 2010. године
Лични подаци
Датум рођења(1981-06-01)1. јун 1981. (43 год.)
Место рођењаРејвенсдејл, Вашингтон, Сједињене Државе
Занимање
Музички рад
Активни период2004—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке куће
Остало
Повезани чланци
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Бренди Мари Карлајл (Рејвенсдејл, 1. јун 1981) америчка је кантауторка и продуценткиња која ради на више музичких жанрова.[1] За свој рад добила је велики број награда, укључујући Греми награду.[2][3] До 2020. године Бренди је објавила шест студијских албума и зарадила једанаест номинација за Греми награду, укључујући једну за The Firewatcher's Daughter, шест за By the Way, I Forgive You, и три за свој рад на пољу продукције и писања текстова на албуму Тање Такер, под називом While I’m Livin’.[4][5] Била је номинована на 61. годишњој додели Гремија шест пута, укључујући номинације за албум године (By the Way, I Forgive You), рекорд године и песму The Joke.[6] Године 2019. основала је женски квартет са Амандом Ширс, Марен Морис и Натали Хемби и назвала га The Highwomen. Први албум објавили су 2019. године и добили позитивне критике за њега, а албум је остварио комерцијални успех.

Бренди је рођена у Рејвенсдејлу у држави Вашингтон, руралном граду југоисточно од Сијетла. Напустила је средњу школу да би наставила музичку каријеру и учила је сама да свира клавир и гитару. Њеб деби, први албум под називом Brandi Carlile објављен је уз критику, а постигао је ограничени комерцијални успех. Бренди је стекла шире признање својим синглом The Story из 2007. године са истоименог албума. Сингл је 2017. године добио златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа, а продат је у 500.000 примерака.[7]

Албум The Firewatcher's Daughter освојио је номинацију за Греми награду у категорији Најбољи американа албум и био на деветом месту музичке листе Билборд 200.[8] Објавила је седам студијских албума укључујући The Story (2007), Give Up the Ghost (2009) и Live at Benaroya Hall with the Seattle Symphony (2011) који је био на 14 месту топ листе рок албума.[9] У мају 2017. године Бренди је објавила Cover Stories на којем је гостовало 14 музичара и који су обрадили песме са оригиналног албума The Story. На албуму су гостовали Адел, Pearl Jam и Доли Партон, а он се нашао на 30. месту музичке листе Билборд 200. Сав приход отишао је у добротворне сврхе, деци која су погођена ратом. Брендин албум By the Way, I Forgive You објављен је у фебруару 2018. године и добио је позитивне критике и постигао комерцијални успех. Дебитовао је на 5. месту листе Билборд 200 а такође на 1. месту Билборд топ рок листе албума.

Музика Бренди је категорисана кроз неколико жанрова, укључујући поп, рок, алтернативну кантри музику и фолк. За свој стил је рекла : „Прошла сам све могуће вокалне фазе, од попа до блуза до Р&Б-а, али без обзира шта радим, једноставно не могу да избацим кантри музику и вестерн из свог гласа”. Бренди је била део неколико кампања активизма и заговарала је циљеве који се крећу од ширења свести о здравственим питањима до ЛГБТ права и охрабривања жена.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Бренди је рођена 1. јуна 1981. године у Рејвенсдејлу, малом граду 30 миља од Сијетла.[10] Одрасла је у кући јединој у околини од неколико миља, а играла се у шуми као дете и слушала музику заједно са братом Џејом и сестром Тифани. Научила је да пева још као девојчица, а кантри песме почела је да пева на сцени кад је имала 8 година.

Са осам година Бренди је извела песму у шоу Џони Кеша и са петнаест година почела да свира гитару и пише песме.[11][12][13] Са шеснаест година постала је резервна певачица за имитатора Елвиса. Према Бренди, када је била тинејџерска дијагностикован јој је хиперкинетички поремећај. Похађала је школу Тахома, али је одустала због музичке каријере.[14] Након упознавања са музиком Елтона Џона, Бренди је научила да свира клавир, а са седамнаест научила је да свира и гитару.[7]

У интервјуу из новембра 2002. године, Бренди се идентификовала као лезбијка.[15] Касније је за Лос Анђелес Тајмс рекла да не мора око тога да има пуно формалности.[16] У јуну 2012. године објавила је да је верена за Катрин Шеперд, а венчали су се у Вораму, Масачусетс, 15. септембра 2012. године. Заједно имају две ћерке.

На свом имању имала је разне животиње, укључујући козе, кокошке, коња, пса и мачку. Бренди је хришћанка.[17] Била је инспирација за ресторан у Сијетлу, које је назван The Carlile Room.[18][19][20]

У јулу 2018. године најавила је стварање сопственог музичког фестивала под називом Girls Just Wanna Weekend. Фестивал се одржао у Пуерто Авентурасу на ривијери Маиа у Мексику од 30. јануара до 3. фебруара 2019. године, а на њему су биле музичарке женског пола попут Индиго Гирлс, Марен Морис, Марго Прис, Пати Грифин и друге. Бренди је била инспирисана да створи свој фестивал након што је много година учествовала на фестивалу Cayamo Cruise.[21][22]

Године 2008. Бренди, Тим и Фил Хансерот основали су фондацију Looking Out , преко које су пружили финансијску помоћ и подигли свет о узорцима болести.[23][24] Фондација је доделила грантове великом броју медицинских организација.[25] Фондација је покренула бројне локалне кампање, а Бренди дарује фондацији 2 долара од сваке продате улазнице за њен концерт.[26] За локалне потребе, ова фондација донирала је преко 2 милиона америчких долара.[27][28]

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]
Брендин током извођења песма The Story, 2005. године.

2004—2006 : Почетак каријере и деби сцени

[уреди | уреди извор]

Бренди је започела музичку каријеру у клубовима у Сијетлу са браћом близанцима Тимом и Филом Хансеротом.[29] У почетку је Columbia Records потписала уговор са Бренди за само неке песме, које је повремено снимала код куће. Прве песме објављене су 2005. године са новим нумерама на албуму под називом Brandi Carlile. Columbia Records објавила је реиздање албума 2006. године, које укључује поновне снимке песама Throw It All Away и What Can I Say.

Албум је добио позитивне критике; Бренди је представљена на листи „10 уметника које треба испратити 2005. године“, часописа Rouling Stoun, као и на листама „Artist to watch“ часописа Interview and Paste. У својој рецензији албума, Стивен Томас Ерлевин написао је: „Признања, у комбинацији са уметничким насловима привлаче најслађем. Можда ће неки слушаоци бити сумњичави према Бренди, јер кумулативни ефекат чини да изгледа као лепа, претпакована креација“. Даље је написао, „њена музика је ... богата, топла и заводљива, позната у свом облику и звуку, а звучи свеже, чак и оригинално, посебност је у томе како се њен фолк стапа са њеним арт-поп склоностима“.[30] Албум је био на осамдесетом месту музичке листе Билборд 200 и на првом месту листе САД фолк албума.

Убрзо након објављивања албума, напустила је свој дом у Сијетлу и кренула са браћом Хансерот, јер је са њима радила на својим најранијим снимањима и независним регионалним турнејама. Чврсто повезан трио, који данас чини срж њеног бенда, провео је две године на путу усавршавајући песме које ће касније постати део њеног албума под називом The Story.[31] До краја 2006. године, Бренди је започела неколико великих турнеја, а подржана је од стране уметника као што су Шаун Колин, Тори Ејмос, Крис Ајзак, Реј Ламонтејн и бенда The Fray.[32]

2007—2009 : Успех са албумом The Story

[уреди | уреди извор]

Други албум Бренди под називом The Story продуцирао је T Bone Burnett. Албум укључује сарадњу са Indigo Girls на песми Cannonball., а снимали су га једанаест дана Бренди и бубњар Метом Чамберленом, како би ухватио сирови интезитет њених живих наступа.[33] Пукотина у њеном вокалу током снимања песме The Story десила се случајно и била је директан резултат начина снимања албума.[34] Песма The Story била је заступљена у рекламама за General Motors током Летњих олимпијских игри 2008. године, што је довело до повећане изложености њеној музици. Као одговор на оглас, продаја албума је скочила за 368 процената. Главни истоимени сингл преузет је 28.091 пута. The Story је заузео 5. место на листи најпродаванијих синглова веб-сајта iTunes Music Store. Песма је такође била на реклами за Супер Бок 2008. године и помогла песми да се нађе на првом месту, а албуму на четвртом месту португалских музичких листа.[35] Песма The Story представљена је у романтичној драми The Lucky One.

The Story албум је прода ту више од 257.776 примерака у Сједињеним Државама и био је на четрдесет и првом месту листе Билборд 200, као и на десетом месту САД рок листе албума. Музички критичар Стивен Томас Ерлевин похвалио је Бренди за The Story рекавши: „Албум испуњава обећање њеног изузетног дебија, нудећи снажну потврду да је она јединствени таленат“.[36] Рејчел Мадук из часописа Paste написала је : „Тек 2007. године схватили смо половину онога што смо добили албумом The Story.”

Три песме, са њеног претходног албума, Tragedy, What Can I Say и Throw It All Away представљене су у ТВ драми Увод у анатомију. У овој серији представљена је и њена песма Turpentine као и верзију музичког спота за песму The Story. Глумица Сара Рамирез извела је своју верзију Брендиног сингла The Story у музичкој епизоди емисије.

Године 2007. Бренди је наступила у Бордерлајну у Лондону и гостовала на турнеји Њутона Фокнера у Великој Британији. Такође је наступала као уводни музичар на концертима Maroon 5 и OneRepublic на њиховим турнејама у Аустралији. У априлу 2008. године наступила је у шоу Later... with Jools Holland.

Албум Give Up the Ghost објављен је 2009. године и дебитовао је на двадесет и шестом месту листе Билборд 200.[37][38][39] Албум је продуцирао добитник Греми награде Рик Рубин, а на њему је гостовао Елтон Џон на песми Caroline, као и Еми Реј, бубњар Чад смит и клавијатуриста Бенмонт Тенч. Године 2010. National Geographic Channel у Латинској Америци изабрао је Брендину песму If There Was No You коју је емисији Grandes Migraciones. Током исте године, Бренди је номинована за ГЛАД медијску награду.[40] Албум се нашао на двадесет и шестом месту листе Билборд 200 у Сједињеним Државама.[41]

2010—2016 : Наставак успеха и пети албум

[уреди | уреди извор]
Брендин и близанци Хансерот током концерта 2016. године.

Године 2011. Бренди је објавила албум Live at Benaroya Hall with the Seattle Symphony који је досегао до четрнаестог места музичке листе топ рок албума. На албуму уживо Бренди изводи комбинацију оригиналних песама и обрађених материјала. Снимљен је током две распродане емисије у новембру 2010. године у дворани у Сијетлу у држави Вашингтон, на албуму се налази Брендин и њен дугогодишњи бенд укључујући браћу Филма и Тима Хансерта, који наступају заједно са симфонијом у Сијетлу.[42] У Сједињеним Државама албум је достигао врхунац на 63. месту на Билборд 200 листе, на 5. месту на америчкој листе Билборд фолк албума и на 14. месту на америчке Билборд рок листе албума.[43][44][45][46]

Наредни албум Бренди, под називом Bear Creek објављен је 5. јуна 2012. године, а продуцирала га је Трина Шумејкер. Албум представља сарадњу између ње и близанаца Хансерот. У интервјуу за часопис American Songwriter Бренди је рекла : „Пре деценију смо одлучили да поделимо све у свом бенду равномерно између нас троје. Тако да нико нема интереса да се укључи у туђу песму или њихову причу. Али нико није поверио интересовање да некога не задржи у причи.[47] Увек се своди на оно што је најбоље за песму.”[48] Песма Heart's Content са овог албума, додатно је представљена у романтичном филму Safe Haven.[49] Албум се нашао на десетом месту листе Билборд 200, првом месту листе Билборд фолк албума и трећем месту САД Билборд рок албума.[45][44][43] Бренди је такође био судија 10. годишњих независних музичких награда за подршку каријери независних уметника.[50]

Дана 11. јануара 2014. године, Брад је отпевала националну химну Сједињених Државала у плеј-офу Националне фудбалске лиге америчког фудбала.[51] Снимила је обраду песме The Chain коју у оригиналу изводи Fleetwood Mac, а песма се нашла на компилацијском албуму под називом Sweetheart 2014.[52]

Бренди је пети студијски албум под називом Firewatcher's Daughter објавила 3. марта 2015. године за издавачку кућу ATO Records.[53][54][55]

Са бендом The Avett Brothers наступала је 4. маја 2015. године у шоу Дејвида Летермана и извела песму Keep on the Sunny Side. Освојила је номинацију за Топ американа албум, за албум Firewatcher's Daughter, на 58. додели Греми награда.[56] Била је главни музички гост у Лејт Најту са Сет Мејерсом, 7. априла 2016. године, када је отпевала песму Mainstream Kid, а наступ је посветила америчком политичару Бернију Сандерсу, који се те вечери појавио на програму.[57][58][59]

2017—данас : Греми награда и даљи успех

[уреди | уреди извор]

Брендин шести студијски албум под називом By the Way, I Forgive You продуцирали су Дејв Коб и Шутер Џенинг. Албум је објављен 16. фебруара 2018. године, а најављен је песмама The Joke, The Mother и Sugartooth. Бренди је извела песа са албума на Jimmy Kimmel Live!. Такође је гостовала на албуму Џона Принса, The Tree of Forgiveness.[60] By the Way, I Forgive You постао је најуспешнији албум Бренди, достигавши на пето место листе Билборд 200.[61] Албум је такође био на првом месту листе Билборд топ рок албума.[62] Први сингл са албума, под називом The Joke нашао се на листи тадашњег председника Сједињених Држава Барака Обаме, на крају године.[63] Албум је добио позитивне критике, а за њега Бренди је освојила 6 номинација на 61. додели Греми награда, што је највише номинација за женску музичарку у 2019. години. Добила је номинација за најбољи албум године и најбољу песму године, а победила у три категорије.[64]

Године 2019. Бренди је са Амандом Ширс и Марен Морис основала кантри музичку супергрупу под називом Highwomen, којој је касније приступила и Натали Хемби. Бренди се појавила на концерту за Лорет Лин, заједно са Тањом Такер, где су извеле две песме са Такериног предстојећег албума While I'm Livin', који је продуцирала Бренди заједно са Шутер Џенингсом. Highwomen је такође касније дебитовала уживо током овог концерта, изводећи песму Wasn't God Who Made Honky Tonk Angels.[65] Њихов дебил сингл Redesigning Women објављен је 19. јула 2019. године, а истоимени албум 6. септембра исте године, за који су добиле позитивне критике.[66][67][68] Дана 16. јануара 2019. године, Бренди се појавила на петосатном концерту Криса Конела, који се одржао у Лос Анђелесу и где је извела песму Hunger Strike, Like a Stone и Black Hole Sun.[69][70] Сав приход отишао је у корист фондација које су донирале новац у медицинска истраживања. Дана 14. октобра 2019. Бренди је извела цео албум Bluei од Џони Мичек у Лос Анђелес дворани Волт Дизни.[71]

У фебруару 2020. године Бренди је именована за амбасадорку Дана продавнице плоча 2020. године.[72][73] Дана 2. јуна 2020. придружиа се преосталим члановима групе Soundgarden у студију у Сијетлу, где су снимии песме Black Hole Sun и Searching with My Good Eye Closed, а које су објављене на винилу под називом A Rooster Says током другог од три догађаја Дана продавница плоча, 26 септембра 2020. године.[74][75][76]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]
Година Детаљи Позиција[77][78] Број продатих примерака
САД САД
фолк 		САД
рок 		КАН ШВА
[79] 		УК
2005 Brandi Carlile
  • Датум објављивања: 12. јул 2005.
  • Издавачка кућа: RED Ink / Columbia Records
 80 — 18 — — —
2007 The Story
  • Датум објављивања: 3. април 2007.
  • Издавачка кућа: Columbia Records
 41 — 10 — 18 58
  • САД: 500,000
2009. Give Up the Ghost
  • Датум објављивања: 2. октобар 2009.
  • Издавачка кућа: Columbia Records
 26 5 9 — 33 —
2012. Bear Creek
  • Датум објављивања: 1. јун 2012.
  • Издавачка кућа: Columbia Records
 10 1 3 — 39 —
2015. The Firewatcher's Daughter
  • Датум објављивања: 3. март 2015.
  • Издавачка кућа: ATO Records
 9 1 1 17 50 —
  • САД: 128,000
2018. By the Way, I Forgive You
  • Датум објављивања : 16. фебруар 2018.
  • Издавачка кућа: Low Country Sound / Elektra Records
 5 1 1 27 13 —
  • САД: 143,000
"—" озвана издање које није на листи

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Бренди је освојила награду за пробој музике у Сијетлу за 2010. годину.[81]

Година Асоцијација Категорија Номиновани ради Резултат
2010 ГЛАД медија награда[40] Најбољи музички уметник Brandi Carlile Номинација
2016 Греми награда[82] Најбољи американа албум The Firewatcher's Daughter Номинација
2018 Американа музичке награде Уметник године Brandi Carlile Номинација
Песма године The Joke Номинација
Албум године By the Way, I Forgive You Номинација
Американа музичке награде[83] Награда Жино за међународни албум године Номинација
Интернационална песма године The Joke Освојено
2019 Греми награда[84] Албум године By the Way, I Forgive You Номинација
Најбољи американа албум Освојено
Снимак године The Joke Номинација
Песма године Номинација
Најбоља америчка рутс песма Освојено
Најбољи амерички рутс перформанс Освојено
ГЛАД медијска награда За најбољег извођача Brandi Carlile Номинација
ЦМТ музичка награда Импакт награде Brandi Carlile Освојено
Најбољи видео спот женског извођача The Joke Номинација
Перформанс године Natural Woman (са Марен Морис) Номинација
Американа музичка награда Интернационална песма године The Joke Освојено
Награда Жино за међународни албум године By the Way, I Forgive You Номинација
Американа музичке награде Уметник године Brandi Carlile Освојено
Билборд жене у музици Трејблејзер награда Освојено
2020. Греми награда Најбољи кантри албум While I'm Livin' (као продуцент) Освојено
Песма године Bring My Flowers Now Номинација
Најбоља кантри песма Освојено
Најбољи кантри перформанс дуа или гурпе Common (са Марен Морис) Номинација
Музичка награда Кантри академије Група године The Highwomen Номинација
ЦМТ музичка награда Видео спот године музичке групе Crowded Table Номинација
2021. Греми награда Најбоља кантри песма Crowded Table Освојено
Најбоља песма за играни филм, телевизију или друго Carried Me with You (из филма Onward) Номинација

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Songwriter/Composer: Carlile Brandi Marie”. BMI. Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г. Приступљено 1. 6. 2020. 
  2. ^ „Brandi Carlile is already on a Grammys streak with three wins”. The Los Angeles Times. 10. 2. 2019. Архивирано из оригинала 11. 2. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  3. ^ Junior, Chris M. (4. 4. 2006). „Medleyville: Q&A: BRANDI CARLILE”. Medleyville.us. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  4. ^ „Artist Brandi Carlile”. grammy.com. 7. 12. 2018. Архивирано из оригинала 25. 3. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2019. 
  5. ^ „Brandi Carlile Album Discography”. allmusic.com. 5. 2. 2019. Архивирано из оригинала 7. 2. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2019. 
  6. ^ „Brandi Carlile On Being the Most-Nominated Woman of the 2019 Grammys: 'I'm Honestly In Such Disbelief'”. billboard.com. 7. 12. 2018. Архивирано из оригинала 7. 2. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2019. 
  7. ^ а б Demming, Mark. „Brandi Carlile – Biography | Billboard”. billboard.com. Rovi. Архивирано из оригинала 5. 7. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  8. ^ „Grammy nominations: Brandi Carlile makes cut; Kendrick Lamar tops list”. The Seattle Times. 7. 12. 2015. Архивирано из оригинала 16. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  9. ^ Graff, Gary (10. 5. 2011). „Brandi Carlile Finishes Fourth Album Before Ray LaMontagne Tour”. Billboard. Архивирано из оригинала 30. 5. 2013. г. Приступљено 18. 9. 2011. 
  10. ^ „Brandi Carlile | Music Biography, Streaming Radio and Discography | AllMusic”. AllMusic. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  11. ^ Aaron, Kace (јун 2007). „Brandi Carlile”. Harp Magazine. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. 
  12. ^ Cackett, Alan (март 2008). „Brandi Carlile”. Maverick. стр. 11. 
  13. ^ Telling, Gillian (24. 3. 2005). „10 Artists to Watch: Brandi Carlile”. Rolling Stone. стр. 30. 
  14. ^ „Close-up: Singer Brandi Carlile.”. Independent Newspaper. London: Independent.co.uk. 20. 4. 2008. Архивирано из оригинала 25. 4. 2008. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  15. ^ „Teasing the crowd – The Western Front: Features”. Westernfrontonline.net. 22. 11. 2002. Архивирано из оригинала 3. 10. 2010. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  16. ^ Powers, Ann (17. 10. 2009). „With 'Give Up the Ghost,' Brandi Carlile just may gain the cross-over fans she covets”. Latimes.com. Архивирано из оригинала 20. 10. 2009. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  17. ^ Columnist, Nicole Brodeur / (1. 11. 2012). „Brandi Carlile returns home with hit album, new spouse”. The Seattle Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 5. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2019. 
  18. ^ „About | The Carlile Room | Seattle”. Facebook Website Name. Архивирано из оригинала 6. 9. 2018. г. Приступљено 5. 9. 2018. 
  19. ^ „Brandi Carlile talks "The Firewatcher's Daughter" and songwriting while happy – AfterEllen”. AfterEllen. Архивирано из оригинала 31. 8. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2015. 
  20. ^ „Roots Rocker: Q&A with Brandi Carlile”. Richmond Times-Dispatch. 
  21. ^ Liptak, Carena (18. 7. 2018). „Brandi Carlile Plans Girls Just Wanna Weekend Festival With Maren Morris, Margo Price and More”. The Boot. Архивирано из оригинала 25. 7. 2018. г. Приступљено 25. 7. 2018. 
  22. ^ Thompson, Rita (18. 7. 2018). „Brandi Carlile Confirms Girls Just Wanna Weekend Fest With Maren Morris, Indigo Girls & More: Full Lineup”. Billboard. Архивирано из оригинала 25. 7. 2018. г. Приступљено 25. 7. 2018. 
  23. ^ „Alicia Keys and Brandi Carlile Share 'A Beautiful Noise'”. Spin. 2020-10-30. Приступљено 2020-11-03. 
  24. ^ „Alicia Keys and Brandi Carlile Urge Fans to 'Please Vote' in New Duet 'A Beautiful Noise'”. PEOPLE.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  25. ^ „Our Mission”. Looking Out Foundation. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  26. ^ Bernstein, Jonathan (17. 10. 2018). „Brandi Carlile Enlists Sam Smith for 'Party of One' duet”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018. 
  27. ^ Nicole Sipe (3. 10. 2009). „Brandi Carlile to 'Give up the Ghost' at the Keswick”. Montgomery News. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  28. ^ Kale, Wendy. „Brandi Carlile's 'Ghost' stories”. Colorado Daily. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  29. ^ Scanlon, Tom (1. 4. 2007). „Rising stars Jesse Sykes and Brandi Carlile thrill hometown”. Knight Ridder Tribune Business News. стр. 1. 
  30. ^ Stephen Thomas Erlewine. „Brandi Carlile – Brandi Carlile – Songs, Reviews, Credits, Awards – AllMusic”. AllMusic. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015. 
  31. ^ „Brandi Carlile”. Last.fm. Архивирано из оригинала 20. 1. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  32. ^ „Brandi Carlile”. Last.fm. Архивирано из оригинала 12. 1. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  33. ^ „About.com: Interview With Brandi Carlile”. Folkmusic.about.com. 14. 6. 2010. Архивирано из оригинала 16. 5. 2008. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  34. ^ „Yahoo Music”. New.music.yahoo.com. 14. 10. 2014. Архивирано из оригинала 10. 9. 2008. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  35. ^ „Brandi Carlile – The Story”. ACharts. Архивирано из оригинала 12. 3. 2013. г. Приступљено 16. 2. 2013. 
  36. ^ Stephen Thomas Erlewine. „The Story – Brandi Carlile – Songs, Reviews, Credits, Awards – AllMusic”. AllMusic. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015. 
  37. ^ Lee, Christina (18. 8. 2009). „Brandi Carlile to Give Up New Album Oct. 6”. Paste. Архивирано из оригинала 31. 8. 2013. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  38. ^ Abney, Andrea (31. 5. 2009). „Young singer works with her idol”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 2. 8. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2021 — преко SFGate. 
  39. ^ „Brandi Carlile – Chart history”. Billboard.com. Архивирано из оригинала 9. 3. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  40. ^ а б „21st Annual GLAAD Media Awards – English Language Nominees”. Gay & Lesbian Alliance Against Defamation. 2010. Архивирано из оригинала 30. 1. 2010. г. Приступљено 21. 2. 2010. 
  41. ^ Maddux, Rachel (6. 10. 2009). „Brandi Carlile: Give Up the Ghost”. Paste. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2021. 
  42. ^ „Brandi Carlile”. Vita.mn. Архивирано из оригинала 6. 1. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  43. ^ а б „Rock Albums”. Billboard. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  44. ^ а б „Folk Music: Top Folk Albums”. Billboard. Архивирано из оригинала 20. 3. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  45. ^ а б „Top 200 Albums | Billboard 200 chart”. Billboard. Архивирано из оригинала 30. 1. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  46. ^ „Brandi Carlile Scores Multiple Career Highs on Rock Charts”. Billboard.com. Архивирано из оригинала 9. 9. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2018. 
  47. ^ „10 Albums Worth Looking Forward to in Early 2015”. Diffuser. Архивирано из оригинала 3. 1. 2015. г. Приступљено 6. 1. 2015. 
  48. ^ „Brandi Carlile: On Record”. American Songwriter. Архивирано из оригинала 31. 8. 2013. г. Приступљено 9. 7. 2012. 
  49. ^ „Safe Haven (2013): Soundtrack and Complete List of Songs – WhatSong Soundtracks”. What-song.com. Архивирано из оригинала 7. 8. 2013. г. Приступљено 4. 12. 2013. 
  50. ^ „10th Annual IMA Judges”. Independent Music Awards (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. Приступљено 21. 3. 2019. 
  51. ^ „.@BrandiCarlile with an amazing Star Spangled Banner. #NOvsSEA”. Seahawks official twitter. Twitter. 11. 1. 2014. 
  52. ^ Hanna Brooks Olsen (7. 1. 2014). „The Head and the Heart, Brandi Carlile record love songs for forthcoming Starbucks album”. KOMO 4 News. Архивирано из оригинала 13. 1. 2014. г. Приступљено 13. 1. 2014. 
  53. ^ „Listen To 'The Eye,' A New Song By Brandi Carlile”. NPR. 16. 12. 2014. Архивирано из оригинала 7. 5. 2015. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  54. ^ „The albums we're looking forward to as 2015 arrives – Music – The Boston Globe”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 19. 3. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017. 
  55. ^ Patti Payne (8. 12. 2015). „Grammy nominations have Northwest ties: Brandi Carlile, Death Cab for Cutie, Seattle Symphony and more”. Puget Sound Business Journal. Архивирано из оригинала 14. 2. 2016. г. Приступљено 9. 12. 2015. 
  56. ^ Bill DeVille (2. 3. 2015). „Album Review: Brandi Carlile, 'The Firewatcher's Daughter'”. The Current. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 9. 12. 2015 — преко Minnesota Public Radio. 
  57. ^ "Recap" Архивирано јун 12, 2016 на сајту Wayback Machine of April 7, 2016 Late Night with Seth Meyers
  58. ^ The Late Show Video – The Avett Brothers and Brandi Carlile: "Keep On The Sunny Side" – David Letterman Архивирано мај 18, 2015 на сајту Wayback Machine. CBS.com. Retrieved on May 18, 2015.
  59. ^ „Carlile warms to 'Firewatcher's Daughter'”. USA Today. 2. 3. 2015. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 25. 8. 2017. 
  60. ^ Ganz, Jacob (8. 2. 2019). „John Prine To Release His First Album Of New Songs In 13 Years”. NPR. Архивирано из оригинала 8. 2. 2018. г. Приступљено 11. 4. 2018. 
  61. ^ „By The Way, I Forgive You Billboard 200 Chart History”. Billboard. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  62. ^ „By The Way, I Forgive You Top Rock Album Chart History”. Billboard. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  63. ^ „Barack Obama's year-end playlist”. Variety. 31. 12. 2017. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  64. ^ Crowley, Patrick (10. 2. 2019). „Brandi Carlile Wins Three Grammys During Show Pre-Telecast”. Billboard. Архивирано из оригинала 11. 2. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  65. ^ R. Moss, Marissa (2. 4. 2019). „See the Highwomen's Live Debut at Loretta Lynn Birthday Show”. Rolling Stone. Приступљено 14. 6. 2020. 
  66. ^ Houghton, Cillea (19. 7. 2019). „The Highwomen – a supergroup of Brandi Carlile, Maren Morris, Amanda Shires and Natalie Hemby”. Taste of Country. Приступљено 14. 6. 2020. 
  67. ^ Hermes, Will (2. 8. 2019). „The Highwomen Write Their Own History on Superb Debut Album”. Rolling Stone. Приступљено 15. 2. 2020. 
  68. ^ Jenkins, Craig (6. 9. 2019). „There’s Never Been a Country Supergroup Quite Like the Highwomen”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 15. 2. 2020. 
  69. ^ Renner Brown, Eric (13. 11. 2018). „Chris Cornell Benefit Concert to Feature Soundgarden, Foo Fighters and Metallica Members”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 13. 6. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  70. ^ Kaufman, Spencer; Young, Alex (17. 1. 2019). „Chris Cornell honored with five-hour, 42-song tribute concert”. Consequence of Sound. Архивирано из оригинала 13. 6. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  71. ^ Bernstein, Jonathan (9. 4. 2019). „Brandi Carlile to Perform Joni Mitchell's 'Blue' in Its Entirety”. Rolling Stone. Приступљено 13. 6. 2020. 
  72. ^ Graves, Wren (1. 6. 2020). „Brandi Carlile and Members of Soundgarden Team Up”. Consequence of Sound. Архивирано из оригинала 13. 6. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  73. ^ Vangelder, Brooklyn (3. 6. 2020). „Soundgarden and Brandi Carlile have recorded a new version of 'Black Hole Sun'”. CHDI-FM. Alberta. Приступљено 13. 6. 2020. 
  74. ^ „Kim Thayil On Covering Soundgarden With Brandi Carlile For Upcoming 12": "She Nailed Both Songs"”. The Prp s. 12. 6. 2020. Приступљено 13. 6. 2020. 
  75. ^ „Soundgarden Members Team Up With Brandi Carlile for 'Record Store Day' Tribute to Chris Cornell”. Blabbermouth. 2. 6. 2020. Приступљено 13. 6. 2020. 
  76. ^ Kreps, Daniel (22. 2. 2020). „Brandi Carlile Named Record Store Day 2020 Ambassador”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 13. 6. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2020. 
  77. ^ „US Charts – Brandi Carlile”. Billboard. Приступљено 2018-02-27. 
  78. ^ „UK Charts – Brandi Carlile”. Official Charts Company. Приступљено 2012-06-28. 
  79. ^ „Discographie Brandi Carlile”. Swiss Charts Portal. Hung Medien. 
  80. ^ „Upcoming Releases”. Hits Daily Double. HITS Digital Ventures. Архивирано из оригинала 28. 2. 2015. г. 
  81. ^ „Carlile, Schwarz, school jazz bandleaders honored by City of Music Awards”. Seattletimes.nwsource.com. 20. 9. 2010. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  82. ^ „Grammy nominations: Brandi Carlile makes cut; Kendrick Lamar tops list”. Seattletimes.nwsource.com. 7. 12. 2015. Архивирано из оригинала 16. 12. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2015. 
  83. ^ „UK Americana Awards 2019 nominations revealed”. Entertainment-focus.com. 8. 11. 2018. Архивирано из оригинала 26. 4. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2019. 
  84. ^ „61st GRAMMY Awards: Full Nominees & Winners List”. Grammy.com. 7. 12. 2018. Архивирано из оригинала 11. 2. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бренди Карлајл на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бренди_Карлајл&oldid=28555145”