Бригада Италија
Народноослободилачка бригада „Италија” | |
---|---|
Постојање | 28. октобар 1944 – крај јуна 1945. Место формирања: Београд |
Формација | четири батаљона |
Јачина | 2283 борца[1] |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Одликовања | Орден заслуга за народ Орден братства и јединства |
Народноослободилачка италијанска бригада „Италија” формирана је у Београду непосредно после ослобођења града, 28. октобра 1944. године у саставу Прве пролетерске дивизије. Настала је од батаљона „Ђузепе Гарибалди", који је био у Првој пролетерској бригади, и батаљона „Ђакомо Матеоти" из Треће крајишке пролетерске бригаде. Како се бригади прикључио велики број Италијана ослобођених из немачких концентрационих логора, формиран је 3. батаљон „Гофредо Мамели". Пред полазак из Београда на Сремски фронт, 22. новембра 1944, бригада је имала укупно 2283 борца. Тада је био образован и 4. батаљон „Фратели Бандијера." Бригада се истакла у пробоју Сремског фронта и гоњењу окупаторско-квислиншких снага према Загребу и касније до краја рата.[1]
Крајем јуна бригада је преименована у дивизију „Италија” и 2. јула са целокупним наоружањем упућена у Италију (око 5.000 бораца), где је у рејону Удина расформирана 7. јула 1945. године.[2]
Бригада је одликована Орденом заслуга за народ и Орденом братства и јединства.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Никола Анић, Секула Јоксимовић, Мирко Гутић: НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ, Београд, 1982, 387. стр.
- ^ Никола Анић, Секула Јоксимовић, Мирко Гутић: НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА ЈУГОСЛАВИЈЕ, Београд, 1982, 495. стр.