Брумалија

Брумалија (грч. Βρουμάλια) је празник светкован у част старогрчког бога Диониса, а трајао је од 24. новембра до зимске краткодневнице. Овим празником се обележавао завршни циклус производње вина, када је сок добивен гњечењем гроздова за време септембарске бербе ферментирао и био спреман да се сипа у посуде ради потрошње. Празник је пропраћен лумповањем и весељем, уз призивање Диониса.

У свом делу О месецима, Јован Лид сведочи о опстанку култа у 6. веку. Виноградари би принели Дионису на жртву козу, зато што се та животиња храни лишћем винове лозе и тиме је уништава.

Према 62. канону Трулског сабора из 692. г. поводом Брумалија и других паганских празника одлучено је следеће:

Kalendas quæ dicuntur, & vota, & bru- malia quæ vocantur; & qui in primo Mar- tii mensis die fit conventum, ex fidelium universitate omnino tolli volumus; sed & publicas mulierum saltationes, multam no- xam exitiumque afferentes: quin etiam eas, quæ nomine eorum, qui falso apud Gentiles dii nominati sunt, vel nomine virorum ac mulierum fiunt saltationes ac mysteria mo- re antiquo et à vita Christianorum alieno, amandamus et expellimus; statuentes ut nullus deinceps muliebri veste induatur, vel mulier veste viro conveniente. Sed ne- que comicas, vel satyricas, vel tragicas per- sonas induant, neque execrandi Bacchi no- men, uvam in torcularibus exprimentes, in- vocent; neque vinum in doliis effundentes, risum moveant, ignorantia vel vanitate ea quae à daemonis impostura procedunt exer- centes. Eos ergo qui deinceps aliquid eo- rum, quæ scripta sunt, aggredientur, ubi ad horum cognitionem pervenerint, si sint quidem clerici, deponi jubemus; si verò lai- ci, segregari.

Такорећи Календе, и Воте, и такозване Бру- малије, и оно што се првог дана месеца марта сазива, захтева се, да се то сасвим искорени из поштеног света; Према томе, они који би се потом од онога што је описано нечега латили,...

Међутим, и поред тога, празник Брумалија је слављен чак и на самом царском двору.

Стефан, ђакон Аја Софије и аутор хагиографског списа Житије Стефана Новог, осудио је цара Константина V због узимања учешћа у овом празнику, назвавши га притом „пријатељем демона“ (грч. φιλοδαίμονα).

Одабрани извори

• I. L. Lydus, Liber de Mensibus, ed. R. Wuensch, Lipsae 1898, pp. 174.11—31.
• Patrologia Graeca, 100, ed. J.-P. Migne, Paris 1866, pp. 1069—1186.
• Sacrorum Conciliorum nova et amplissima collectio, xi, ed. J. D. Mansi, Florentiae 1765, pp. 929. sq.

Одабрана литература

• F. R. Trombley, »Brumalia«, in: The Oxford Dictionary of Byzantium, vol. 1, ed. A. P. Kazhdan, New York & Oxford 1991, pp. 327—28.
• Д. Антонијевић, „Византијске брумалије и савремене маскиране поворке балканских народа“, Balcanica 10 (1979), 104 сл.