Бугарски земљораднички савез
Бугарски земљораднички савез Български земеделски народен съюз | |
---|---|
Скраћеница | БЗНС |
Први лидер | Јанко Забунов |
Последњи лидер | Никола Петков |
Основана | 1899. |
Распуштена | 1945. |
Седиште | Софија Бугарска |
Новине |
|
Идеологија | Аграризам |
Политичка позиција | центар |
Застава странке | |
Веб-сајт | |
www |
Бугарски земљораднички народни савез (буг. Български земледелски народен съюз), у почетку просветно-економски покрет који су 1899. основали бивши социјалиста Цанко Церковски, Јанко Забунов и Д. Драгиев. Услед економског притиска и политичког терора усмереног на село, за време владе Васила Радославова (1913-1918), покрет се политички профилише и под под вођством Александра Стамболијског (1879-1923) након Првог светског рата управљала земљом три и по године (7. октобар 1919 — 9. јун 1923), настојећи да је извуче из политичке изолације у коју је доспела после пораза у рату, пре свега путем зближења с Југославијом, и да је, економски и финансијски, консолидује. Реформаторска странка и њен председник свргнути су у завери (Софијски преврат) 8/9. јуна 1923. године, а Стамболијски је зверски убијен пет дана касније. Велики број избеглих чланова странке и министре из бившег кабинета Стамболијског примила је Југославија и са њима постигла договор о заједничкој борби за обарање владе А. Цанкова. Касније, од 1931. године, земљорадничка странка (земљоделци, дружбаши) је учествовала у власти у оквиру коалиционих кабинета (Народни блок) премијера – демократа Александра Малинова (1931) и Николе Мушанова (1931-1934).
Литература
[уреди | уреди извор]- Коста Тодоров, Политичка историја савремене Бугарске, Београд, 1938
- Živko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, I-II, Beograd/Zagreb, 1986
- Dragan Bogetić, Slobodanka Kovačević, Hronologija jugoslovensko-bugarskih odnosa 1878-2003, Beograd, 2003
- Делото на Петко Каравелов и неговите пловдивски последователи, Документална изложба, Каталог, група аутора, София, Пловдив, 2004.