ВМ-40
| ВМ-40 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Класификација | вишецевни бацач ракета | |
| Шасија | „Таиан ТА-580“ 8Кс8 | |
| Историја | ||
| Земља развоја |  Кина
| |
| Конструктор | Погон 123/Погон 127 | |
| Произвођач | Норинко (Фабрика 123) | |
| Период развоја | 1974—1983 | |
| Период производње | 1983— 1988 | |
| Период употребе | 1984—до данас | |
| Број произведених јединица | више десетина ком. | |
| Димензије | ||
| Тежина у борбеном положају | 15 000 кг | |
| Дужина у маршевом положају | 6100 мм | |
| Ширина у маршевом положају | 2600 мм | |
| Висина у маршевом положају | 3100 мм | |
| Наоружање | ||
| Калибар | 273 мм | |
| Број цеви | 4 | |
| Минимални домет паљбе | 23 000 м[1] | |
| Максимални домет паљбе | 40 000 м[2] | |
| Максимални угао гађања | 5,5 ° по висини -56° по хоризонтали | |
| Тачност (расипање) | <500 м | |
| Посада | 5 људи. | |
| Трајање плотуна | 7,5 с | |
| Погон | ||
| Оклоп | Хомогени челик | |
| Тип мотора | 12150Л дизел | |
| Снага мотора | 300 КС | |
| Максимална брзина на аутопуту | 45 км/ч | |
| Досег возила | 450 км | |
| Врста погонског система | на гусеницама | |
ВМ-40 илиТип 83 је кинески ракетно-артиљеријски систем (ВБР) којег је између 1978. и 1984. године развила компанија Норинко.Његово оригинално име је Тип 83 док је извозна верзија носила име ВМ-40. Он је први кинески тешки ркетни бацач дугог домета, био је у ограниченој употреби кинеске војске од 1983. год. Поседује 4 велике лансирне цеви поређане у једну линију, током лета ракете стабилизују задња пераја. Користи тандардне ракете калибра 273 mm дужине 4,75m итежине 484 kg. Систем испаљује ракете са високо-експлоз парчадним пуњењем, касетним и хемијским бојевим главама. Максимални домет система је мета на удаљености од 40km .
На темељу ВМ-40 касније су развијене две софистицираније верзије – ВМ-80 са осам цеви, већим ракетама и двоструко већим дометом, као и ВМ-120 с дометом од 120 km и уграђеним GPS системом навођења. Ове двие верзије нису коришћене у Кини и биле су искључиво намењене извозу, док је сам ВМ-40 убрзо замењен напреднијим системом А-100. Средином 1980-их Кинези су комплетан производни процес извезли у Иран, где је на темељу ВМ-40 иран развио сопствени систем Огаб.[3][4][5]
Сродни системи
[уреди | уреди извор]
Кина ВM-80, напреднија верзија система Тип 83 (ВM-40)- Кина ВM-120, најнапреднија верзија у серији, домета120 km са имплементираним GPS навођењем (CEP = 50 м)
Иран Огаб, ирански ракетни систем развијен на темељу ВM-40[3][4][5]
Корисници
[уреди | уреди извор]- Кина: ограничена употреба (неколико десетина лансера)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ http://https Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. јул 2013)://www.easyatm.com.tw/wiki/83%E5%BC%8F273%E6%AF%AB%E7%B1%B34%E8%81%AF%E7%81%AB%E7%AE%AD%E7%82%AE[мртва веза]
- ^ http://https Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. јул 2013)://www.easyatm.com.tw/wiki/83%E5%BC%8F273%E6%AF%AB%E7%B1%B34%E8%81%AF%E7%81%AB%E7%AE%AD%E7%82%AE[мртва веза]
- ^ а б (језик: енглески) Arnett, Eric Hall (1997). Military Capacity and the Risk of War: China, India, Pakistan, and Iran. SIPRI Monographs. Oxford, England; New York: Oxford University Press; Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI). стр. 187. ISBN 9780198292814. OCLC 36185995.
- ^ а б (језик: енглески) Garver, John W. (2006). China and Iran: Ancient Partners in a Post-Imperial World. Seattle, Washington; London: University of Washington Press. стр. 186. ISBN 9780295986319. OCLC 827736244.
- ^ а б (језик: енглески) Cordesman, Anthony H. (2014). Iran's Rocket and Missile Forces and Strategic Options. Lanham, Maryland; Washington, DC: Rowman & Littlefield; Center for Strategic and International Studies (CSIS). стр. vii, 4, 8, 52—55. ISBN 9781442240650. OCLC 907956573.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: енглески) Type 83 na stranicama Weapon Systems
- (језик: енглески) WM-40/Type 83 na stranicama Army Guide