Василије Блажени
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Василије Блажени | |
---|---|
Датум рођења | 1469. |
Место рођења | Москва |
Датум смрти | 2. август 1552 |
Место смрти | Москва |
Василије Блажени или Василије Јуродиви (село Јелохово код Москве, 1469) је руски светитељ.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1469. године у селу Јелохову у близини Москве од родитеља Јакова и Ане.[1] Био је нешколован и неписмен. Са шеснаест година напушта родитељски дом у намери да се посвети подвигу јуродства. Живео је без крова над главом, дању одлазећи из једног храма у други, а ноћи проводећи у црквеним припратама. Клонио се људи, али су му верни притицали како би слушали његове поуке и предсказања. Важио је за свенародног молитвеника и разобличитеља неправди; разобличавао је и цара Ивана Грозног. За живота се одликовао даром прозорљивости.
Умро је 2. августа 1552. године.[2] Чин сахране обавио је митрополит Макарије са Светим сабором. Гроб му се налазио на месту где је 1554, указом цара Ивана Грозног, био подигнут храм посвећен Покрову Пресвете Богородице,[3] а у знак сећања на заузеће Казања. У том храму, који је најпознатији московски храм и симбол Русије, почивају његове мошти и до данас. Прва чудеса на гробу овог Угодника Божијег догодила су се 38 година након његовог представљења.
Спомен му се слави 2. августа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Свети блажени Василије јуродиви Московски”. Српски Kозаци Благовести. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Свети блажени Василије јуродиви”. Епархија Призрен. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Катедрала Светог Василија Блаженог”. Мозаик. Приступљено 28. 1. 2021.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Словарь исторический о Святых, прославленных в российской церкви, и о некоторых подвижниках благочестия, местно чтимых. Москва, 1990; Г. П. Федотов, Святые древней Руси. Нью-Йорк, 1959; И. Ковалевский, Юродство о Христе и Христа ради юродивые восточной и русской церкви. Москва, 1902.