Василије Стакић
Василије Стакић | |
|---|---|
 Споменик и гробно место Василија Стакића | |
| Датум рођења | 1882. |
| Датум смрти | 1949. (66/67 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, ФНР Југославија |
| Супружник | Даринка |
| Деца | 5 |
Василије Стакић (1882–1949) био је посланика Велике народне скупштине и потписник присаједињења војвођанских области Краљевини Србији. Такође, био је управитељ школе у Падеју и управник школе у Новом Саду, као и председник Југословенског учитељског удружења.
Биографија
[уреди | уреди извор]Василије Стакић рођен је 1882. године. Са супругом Даринком Каранов имао је петоро деце: Огњени (Гоги), Стојану, Стојанки, Зорану и Јовану.
Током Другог светског рата Василије је неколико пута хапшен и одвођен на стрељање. Први пут је ухапшен због навода да се из основне школе пуцало на окупаторе. Он и његов син Јован су ухапшени 14. априла 1941. и одведени на суђење, али су уз помоћ и залагање познаника Ђерђа Грња, избегли стрељање. Следећег дана у његов дом поново је ушла патрола и однела вредне ствари, док су укућани избегли хапшење захваљујући залагању мађарског комшије.[1]
Василије Стакић је преминуо 1949. године и сахрањен је на Алмашком гробљу у породичној гробници где почива и његова супруга Даринка.
Одликовања
[уреди | уреди извор]Василије је, у име Петра Другог, одликован краљевским орденом Светога Саве 27. јануара 1939. године, на предлог Министарства просвете. Такође, одликован је и златном медаљом под високом заштитом краља и краљице Друштво Црвеног крста Краљевине Југославије за заслуге указане Црвеном крсту, 9. новембра 1936. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Василије Стакић један од 757 заслужних за присаједињење Војводине - Dnevnik”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). 2018-08-06. Приступљено 2024-10-26.
