Пређи на садржај

Василије Стакић

С Википедије, слободне енциклопедије
Василије Стакић
Споменик и гробно место Василија Стакића
Датум рођења1882.
Датум смрти1949.
Место смртиНови Сад
СупружникДаринка
Деца5

Василије Стакић (1882–1949) био је посланика Велике народне скупштине и потписник присаједињења војвођанских области Краљевини Србији. Такође, био је управитељ школе у Падеју и управник школе у Новом Саду, као и председник Југословенског учитељског удружења.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Василије Стакић рођен је 1882. године. Са супругом Даринком Каранов имао је петоро деце: Огњени (Гоги), Стојану, Стојанки, Зорану и Јовану.

Током Другог светског рата Василије је неколико пута хапшен и одвођен на стрељање. Први пут је ухапшен због навода да се из основне школе пуцало на окупаторе. Он и његов син Јован су ухапшени 14. априла 1941. и одведени на суђење, али су уз помоћ и залагање познаника Ђерђа Грња, избегли стрељање. Следећег дана у његов дом поново је ушла патрола и однела вредне ствари, док су укућани избегли хапшење захваљујући залагању мађарског комшије.[1]

Василије Стакић је преминуо 1949. године и сахрањен је на Алмашком гробљу у породичној гробници где почива и његова супруга Даринка.

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Василије је, у име Петра Другог, одликован краљевским орденом Светога Саве 27. јануара 1939. године, на предлог Министарства просвете. Такође, одликован је и златном медаљом под високом заштитом краља и краљице Друштво Црвеног крста Краљевине Југославије за заслуге указане Црвеном крсту, 9. новембра 1936. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Василије Стакић један од 757 заслужних за присаједињење Војводине - Dnevnik”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). 2018-08-06. Приступљено 2024-10-26.