Васка Јукић Марјановић
| Васка Јукић Марјановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Васка Јукић Марјановић |
| Датум рођења | 14. јануар 1935. |
| Место рођења | Вуковар, |
| Датум смрти | 16. фебруар 2013. (78 год.) |
| Место смрти | Београд,  Србија |
Васка Јукић Марјановић (Вуковар, 14. јануар 1935 - Београд, 16. фебруар 2013)[1] била је писац за децу и одрасле, врсни хумориста и сатиричар.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 1935. године у Вуковару. Живела је и стварала у Београду. У младости, као позоришна глумица, бавила се и режијом.[3] Била је уредник књижевног часописа за децу „Змај”, сарадник листа „Јеж” и једна је од ретких жена сатиричара у нашој и светској књижевности. Њена сатира и поезија за децу преведене су на више страних језика и заступљене су у бројним књижевним антологијама за децу и антологијама сатире, као што су:„Антологија југословенске поезије за децу”, Живојина Карића и „Антологија светске поезије за децу”, Звонимира Балога.
Осим са Јежом сарађивала је и са следећим листовима: Политика, Змај, Кекец, Мали јеж, идр.[3]
За дугогодишнји рад за децу Васка је била и награђивана плакетама тадашње државе СФРЈ.[4] „Антологију афоризама за децу” Васка Јукић Марјановић приредила је 1989. године. Сатиром и поезијом су се бавили и њен супруг Алек Марјано (1935—1992) и син Бодин Марјановић (1963—1991).[5]
Преминула је 16. фебруара 2013. године у Београду.[6]
Дела
[уреди | уреди извор]Позната је по драмском тексту за децу „Бајковита Косана”, издатом 1997. године у Београду, затим по књизи „Двадесет пет лета београдских пионирских чета”, за коју је добила награду „Младо поколење”, романи „Боранијаши” и „Дечаци са четири обале” и збирци песама „Баш ћемо се волети”.
За одрасле читаоце објавила је књиге сатира: „Адам је крив”, „Мртва природа”, за коју је добила награду загребачког листа „Вјесник” и „Долазе роботи”.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „SEĆANJE NA VASKU JUKIĆ-MARJANOVIĆ”. Медијски архив Ебарт. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ Јукић Марјановић, Васка (1979). Еванђеље по Еви. Београд: Запис.
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 306.
- ^ Јукић Марјановић, Васка (1997). Бајковита Косана. Београд: Калеком.
- ^ Витомир Теофиловић. „Medaljoni duha Vaske Jukić Marjanović”. Етна. 121 (2013): 3. Приступљено 15. 11. 2018.
- ^ „Сећање на Васку Јукић Марјановић”. Политика (2013).
